Sve je više zaposlenih u ugostiteljstvu koji u taj posao ulaze nakon stečenog akademskog zvanja na nekom od fakulteta niškog Univerziteta. Anketa koju smo sproveli na društvenim mrežama pokazala je da više od polovine mladih koji rade u ugostiteljstvu imaju neki stepen akademskog obrazovanja. Odlučili su se za ajncere i šank jer, kako kažu, nisu našli posao u struci, a i kad bi ga imali manje je plaćen. Kao otežavajuću okolnost pri zapošljavanju stručnjaci ističu i partijsko zapošljvanje i druge probleme koji mogu da se reše samo sistemskim promenama.
Nedavna reklama jednog beogradskog kafića koja kaže „Zašto je naša kafa najbolja? Zato što vam je prave ljudi sa fakultetom“ pokrenula je važno pitanje o zapošljavanju mladih sa visokom stručnom spremom u ugostiteljstvu.
U Nišu i okolini ovaj fenomen postaje sve izraženiji. Upravo su tim putem krenuli Miroslav Jevtić, diplomirani novinar i master student koji radi kao kuvar i Kostadin Bogdanović, diplomirani geograf i turizmolog takođe na master studijama sa zaposlenjem šankera.
Miroslav ističe da je za njegov ulazak u ugostiteljstvo bilo presudno (ne)iskustvo.
Samim tim da je za ugostiteljstvo potrebno najmanje iskustva i da se iskustvo najbrže stiče kroz sam rad. Do skoro je ugostiteljstvo bilo najlakši način da se dođe do prihoda. Verujem da će se to sada menjati zbog interneta, međutim i dalje je jako zastupljeno – naglašava Miroslav.
On trenutno ne razmišlja da se vrati novinarstvu, pre svega jer je od ovog posla, kaže, i posao konobara plaćenije zanimanje.
Prvenstveno ja nisam zainteresovan za rad novinara na terenu, zašto, jer je cifra mesečne plate novinara čak tri puta manja od one koju mogu da zaradim u ugostiteljstvu. Verujem da je za to zaslužno stanje u državi. Užasno stanje u društvu i državi ono je što sprečava ljude da rade na sebi i usavršavaju se u okviru svoje struke ukoliko je sama nepogodna, odnosno necenjena i neisplativa – zaključuje naš sagovornik.
Njegov kolega Kostadin je odlučan da se vrati svojoj osnovnoj struci za koju se školovao, a dodaje da je i ona slična ugostiteljstvu. U ovaj posao je ušao jer je nastavio master studije, pa ima vremena i da radi.
Rad u ugostiteljstvu je idealan za usklađivanje obaveza pri fakultetu, konkretno mislim na slobodne dane i dogovaranje oko smena. Velika prednost je fleksibilnost u slobodnom vremenu i usklađivanje obaveza oko fakulteta. Sa druge strane, zarada tokom sezone je i više nego pristojna, u nekim slučajevima i veća nego u mojoj struci – kaže Kostadin.
U anketi koju smo sproveli na društvenim mrežama među ugostiteljskim radnicima njih čak 39% ima završene četvorogodišnje osnovne akademske studije. Završene master studije ima 6% ispitanika, dok 20% ispitanika ima završene trogodišenje stručne ili osnovne akademske studije.
A ima li posla u struci?
Prema podacima niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje na njihovoj je evidenciji 4.531 ljudi sa završenim strukovnim, osnovnim i master studijama.
Među najzastupljenijim fakultetskim programima iz kojih dolaze akademci koji čekaju na posao su oblasti prava, ekonomije i medicine. Baš ona zanimanja koja su poslednjih godina beležila i najviše interesovanja kod budućih brucoša.
Dragan Todorović, sociolog, romolog i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu naglašava da je baš nedostatak prilika u struci jedan od glavnih razloga za izbor ugostiteljstva. Mnogi mladi, suočeni s nesigurnošću i manjkom mogućnosti biraju poslove koji donose bržu zaradu.
Nedostatak opcija za zapošljavanje u našoj zemlji opredeljuje mlade ljude da tragaju za poslovima koji donose zaradu, bez obzira na to što vrlo često ne predstavljaju njihov prvi obrazovni izbor. U situaciji kada je pred njima izbor ili neizvesnog čekanja posla u struci ili osamostaljivanja i sticanja zarade u drugim sferama koje se nude na tržištu rada, mladi posežu za drugim izborom – objasnio je Todorović.
Sa druge strane, kako objašnjava, još jedan bitan problem je i nedostatak mladih ljudi koji su završavali srednje stručne škole ugostiteljskog smera, а zatim i visokoobrazovne institucije, delom i zbog toga što ih nije bilo u našoj zemlji. Situacija se menja dualnim obrazovanjem, ali kako kaže profesor, za to je potrebno vreme.
Kompanije u sferi ugostiteljstva i hotelijerstva spremne su da ponude kvalitetnu obuku svima onima kojima nedostaju neophodna znanja, a lakše je raditi sa onim koji su već visokoobrazovani – zaključio je Todorović.
Politički faktor i sistemske promene
Veliki broj onih koji su odgovorili na pitanja u anketi kao razlog za trenutni posao van struke navodili su i partijska zapošljavanja. Profesor Todorović ovaj problem vidi kao rak-ranu autoritarnih sistema, a naše društvo je, ističe, baš takvo poslednjih tridesetak godina.
Uprkos preduzetim antikorupcijskim merama politike u cilju unapređenja zakonskog okvira, još uvek opstaju mehanizmi partijske podele “plena” u javnom sektoru. Zapošljavanje lojalnog partijskog kadra stranaka na vlasti na ograničeni broj privilegovanih radnih mesta na neodređeno vreme mnogima ne ostavlja drugačiji izbor, osim snalaženja na tržištu rada u skladu sa trenutnom ponudom – objasnio je Todorović.
Zato naše društvo, pojašnjava, zahteva sistemske promene i ulaganje u kvalitetno obrazovanje i radne uslove.
Promena ukupne društvene klime u kojoj danas stasavaju mladi naraštaji postaje imperativ za našu zemlju. Stvaranje neophodnih uslova za uspešan razvoj pojedinaca, kao i za funkcionisanje privrednih i obrazovnih ustanova, zahteva hitne i smislene iskorake od strane onih koji upravljaju razvojem naše zajednice. U društvu koje se i dalje nalazi na raskrsnici između izazova opstanka usled prvobitne akumulacije kapitala, koja je nastala nakon raspada bivše države, i težnje ka dostizanju obrazaca života i rada najrazvijenijih evropskih društava, stagniranje, pa čak i nazadovanje u poslednjih dvadesetak godina, ne ostavlja mnogo prostora za optimizam – zaključuje Todorović.
Naši sagovornici sa početka teksta, pak ne deluju pesimistično. Naprotiv, svako iz svog ugla gleda na budućnost. Kostadin bi da se vrati turizmu ili hotelijerstvu, svakako struci za koju se školovao, a ima i dalje planove. Miroslav sa druge strane, iako rešen da se ne bavi novinarstvom, u ugostiteljstvu vidi posao “na koji se čovek lako privikne” i gde se do zarade dolazi brzo.
Tekst je nastao u okviru novinarske škole Media i reform centra Niš.
Povezane vesti
IRIDINA panel diskusija “To (ni)je za devojčice” u Beogradu 
“Dolovobook” – mladi iz Dolova snimili dokumentarac o svom mestu i životu pre društvenih mreža 
Studenti/kinje “povukli nogu” i traže jedinstvo, deo prosvetara ipak bira pregovore umesto borbe 
Blokada niškog Filozofskog do ispunjenja zahteva; Dekanica: Staću ispred svojih studenata