Niški srednjoškolci i srednjoškolke smatraju da shvataju značaj medijske pismenosti, saznali smo nakon prve serije radionica o medijskoj pismenosti. Učenici su stava i da umeju da razlikuju tačne od lažnih informacija. Omladinski radnik Marjan Cvetković sa druge strane kaže da ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju medijske pismnosti i ističe da je jedini problem kod mladih neinformisanost, a ostalo su posledice.
Statistike kažu da deca na internetu provode više od 3 sata dnevno. Ovaj broj se povećava neradnim danima, ali raste i sa brojem godina dece. Zato treba svrstati medijsko opisemnjavanje u koš jako važnih ciljeva zajednice.
Čini mi se da kod mladih ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju medijske pismenosti. Ali to ne znači da nisu upoznati, već nedovoljno percipiraju iz ugla promišljanja, kritičnog pogleda na temu koju plasiraju mediji, navodi Marjan Cvetković, jedan od predavača na radionicama medijske pismenosti.
Rezultati ankete koju je Mediareform ranije sproveo kažu da veliki problem današnjice jeste medijska pismenost mladih, ali i da ispitanici vide rešenje u vršnjačkim edukacijama, radionicama i školi.
Upravo na jednoj takvoj radionici medijske pismenosti sporovedenoj u okviru projekta “Infosfera: Medijsko opismenjavanje mladih” (sprovode MRCN i Proaktiv, podržao BOŠ), srednjoškolci i srednjoškolke su mogli da nauče o medijima i stvaranju medijskog sadržaja, kao i o tome kako da kritički čitaju medije.
Uvek podvlačim da je jedini problem mladih neinformisanost, a sve ostalo što dolazi su posledice. Sve ove teme su itekako važne za mlade ljude i ne smemo ih stavljati i kroz formalno i kroz neformalno obrazovanje na neku marginu, dodaje Cvetković.
Kaže i da je u vreme savremenih tehnologija neralno da mladi prate vesti i imaju naviku da u kontinuitetu gledaju dnevnik ili čitaju vesti.
Šta još pokazuju rezultati ankete?
Nešto više od polovine ispitanih srednjoškolaca i srednjoškolki označilo je da je na visokom nivou znanja (4 od 5) što se tiče razlikovanja verodostojnih i neverodostojnih izvora informacija. Odmah zatim, 33,3% njih navodi da u potpunosti vladaju ovom veštinom.
4,29 je prosečna ocena o razumevanju kreiranja i širenja lažnih vesti. Po 9 ispitanika/ca označilo je slaganje na četvrtom i petom nivou, što znači da je njihovo razumevanje na visokom nivou. Tek njih troje (14,3%) je na srednjem nivou slaganja, odnosno stava da nije sigurno da li razume kako se kreiraju i šire lažne vesti.
U suštini, mladi kažu da znaju o medijskoj pismnosti dovoljno, ali da ne poznaju radioničarski rad i to im je potrebno da se podrži da nauče, kaže drugi predavač, takođe omladinski aktivista Ivan Topalović.
Svesnost srednjoškolaca i srednjoškolki o različitim tehnikama manipulacije koje se koriste u medijima ima prosečnu ocenu 4,43. Više od polovine (52,4%) njih odgovorilo je da svoju svesnost ocenjuje najvišom ocenom.
Prosečno znanje kako analizirati i kritički proceniti medijski sadržaj je, po oceni samih učenika/ca, na srednjem nivou. 47,6% ispitanih ocenilo je svoje znanje o analizi i kritičkoj proceni medijskog sadržaja ocenom 4 od 5, dok petoro njih svoje znanje ocenjuje najvišom ocenom.
Ispitan je i nivo informisanosti o tome kako srednjoškolci i srednjoškolke mogu da zaštitite svoje podatke na internetu. Rezultati ankete pokazuju da je više od polovine ispitanih na visokom nivou informisanosti o tome, dok sedmoro ispitanih smatra da im je informisanost na srednjem nivou.
Anketu je popunio 21 srednjoškolac/ka, 16 devojčica i 5 dečaka iz pet srednjih škola u Nišu. Jedan ispitanik/ca pohađa prvu godinu, sedmoro drugu, šestoro treću, dok je sedmoro maturanta među ispitanicima/ama.
Zašto radionice za vršnjačke edukatore medijkse pismenosti
Dvoje polaznika podelilo je svoje utiske i razloge pohađanja radionica medijske pismenosti.
“Ja sam na radionicama došla kako bih saznala nešto više o medijskoj pismenosti, pošto smatram da mi je ona generalno važna. I generalno zbog svoje dalje edukacije i tome slično”, kaže srednjoškolka Tijana Đorđević.
“Ovde sam zbog usavršavanja već svojih postojećih znanja i zbog sticanja novih, jer ovakav tip radionica pruža nova znanja i veštine koje će nama kao individuama, i dalje u savršavanju rada sa drugim ljudima biti od velike koristi zbog vremena i društva u kojem se nalazimo, kaže Dušan Ranđelović.
Predavači zaključuju da se srednjoškolci i srednjoškolke najćešće informišu preko društvenih mreža, ali ističu da je važno kontinuirano raditi sa njima. Pre svega kako bi ih naučili da obrađuju informacije, zaštite se od dezinformacija, ali i situacija koje su nebezbedne po njih.
Naredna radionca medijske pismenosti za vršnjačke edukatore/ke iz niških srednjih škola zakazana je za kraj novembra, nakon čega će uraditi prvi test znanja o ovoj temi. Njih očekuju još ukupno dve serije radionica, nakon kojih će oni biti u ulozi vršnjačkih edukatora i imati zadatak da prenesu stečeno znanje svojim drugarima/cama u školi.
Rad Mediareforma podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
