Opasan medicinski otpad u kontejnerima zajedno sa drugim smećem i nebezbedno spaljivanje delova tela, do pre 15 godina je pri zdravstvenim ustanovama u Nišu bila normalnost. Sve dok Evropska unija nije uložila milione evra da pomogne Srbiji da prestane to da radi i da konačno uredi ovu oblast. Klinički centar i Dom zdravlja u Nišu bili su tada jedni od prvih koji su dobili postrojenja za tretman infektivnog medicinskog otpada. Otkrivamo šemu po kojoj poslednjih godina aktuelna vlast “čisti teren”, prazneći državna postrojenja. Više sagovornika potvrđuje da je razlog “punjenje džepova” privatne firme koja ima monopol u ovoj oblasti, što iz kompanije demantuju.
Pojava teških zaraznih oboljenja u epidemijskim razmerama, kako piše u jednom od zvaničnih dokumenata, bila je jedan od alarma za Srbiju da počne ozbiljno da se bavi problemom medicinskog otpada. Da bi se taj sistem uspostavio pomogla nam je Evropska unija i od 2007. do 2013. godine je, kažu, donirala čak 13,5 miliona evra.
Najveće zdravstvene ustanove na jugu, Klinički centar i Dom zdravlja u Nišu, među prvima su dobili donaciju – postrojenja za sterilizaciju infektivnog medicinskog otpada. Godinama su bili centralno mesto za njegovo prikupljanje i preradu. U njima se tretirao i otpad koji je nastao u drugim državnim zdravstvenim ustanovama i to besplatno, dok su privatne plaćale, ali daleko manje nego danas.
Tako je bilo sve dok aktuelna vlast nije odlučila da “očisti teren” za privatnu firmu “Remondis Medison” iz Zrenjanina, svedoče naši sagovornici, čija su imena poznata autorki teksta. Naše istraživanje i više sagovornika koji su godinama u temi medicinskog otpada – pokazalo je šemu po kojoj je vlast praznila državna postrojenja.
Oduzimanje i neprodužavanje dozvola, kao i promena propisa, među kojima je i ona koja uslovljava zdravstvene ustanove da se registruju i kao preduzeće za transport – bili su najčešći načini. To u praksi znači da se novac već nekoliko godina ne vraća građanima ulaganjem u zdravstvo, već se “pune džepovi” privatne firme, za koju više sagovornika smatra da ima “monopol” u ovoj oblasti. Ipak, iz pomenute firme demantuju takve tvrdnje i ističu da je država najveći operater medicinskog otpada.
Kako je bilo nekad?
Do 2007. godine se u Srbiji nije posebno vodilo računa o medicinskom otpadu. U Nišu je to značilo da je uglavnom bio u kontejnerima zajedno sa drugim komunalnim smećem, a u spalionici koja se nalazila na mestu današnje kotlarnice u starom delu Kliničkog, spaljivali su se delovi tela, ali na nebezbedan način.
Posle “Batuta” je niški Klinički centar prvi na jugu dobio postrojenje za sterilizaciju infektivnog otpada. Od 2009. kada je otvoreno uz pomoć EU donacija nalazi se preko puta pomenute spalionice koja je tih godina i srušena. Dobili su 4 autoklava i 3 drobilice, kao i jedno vozilo kojim se otpad transportuje sa svih klinika. Kada se steriliše postaje bezbedan za životnu sredinu, pakuje se u crne džakove i baca u kontejnere, koje prazni lokalno komunalno preduzeće.
Medicinskim otpadom u ovoj ustanovi bavi se Odsek za obezbeđenje, u kome potvrđuju da su 10 godina bili centralno mesto za transport i sterilizaciju medicinskog otpada. U tom postrojenju je tretiran infektivni otpad iz državnih zdravstvenih ustanova koje su u Planu mreže, kao i onih iz privatne prakse.
Zbrinjavali smo otpad iz Hitne pomoći, Transfuzije, Studentske poliklinike, Zavoda za sudsku medicinu, Klinike za stomatologiju, Instituta “Niška Banja”, Gornje Toponice i Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika. Nama je to Fond priznavao i mi tim državnim nismo naplaćivali, niti su oni dobijali novac od Fonda za te usluge. To su bili troškovi za trošenje struje, energente, popravku autoklava i slično. Do 1. jula 2019. smo mi radili i transport koji je bio obavezan sa naše strane. Usluge smo naplaćivali samo privatnicima odlukom Upravnog odbora – pojašnjavaju-
Drugo najveće postrojenje u Nišu za odlaganje i sterilizaciju medicinskog otpada koje se ne koristi u punom kapacitetu je u selu Trupale, desetak kilometara od grada. Takođe je opremljeno donacijom EU i jedina ustanova koja ga koristi od 2010. godine je Dom zdravlja. 
Odgovorni za upravljanje otpadom u DZ Niš poslali su novinarima dokument sa pojašnjenjima procedura, iz koga se jasno vidi da se postrojenje u Trupalu već godinama ne koristi za one količine otpada za koji je napravljen.
Kapacitet opreme za tretman je procenjen na 129 tona godišnje, ali se realno tretira daleko manje otpada. U 2022. godini bilo je 36 tona, u 2023. godini 20 tona, u 2024. godini 16 tona. Otpad se tretira svakodnevno, to je masa od 50-90 kg infektivnog otpada dnevno. Infektivni medicinski otpad prolazi kroz proces sterilizacije u autoklavima u postrojenju u Trupalu, čime se eliminiše infektivnost i postaje komunalni otpad koji preuzima JKP Mediana na dalji postupak – pojasnili su.
Uslovljavanje zdravstvenih ustanova
Sistem koji je pre 15 godina uspostavljen i za koji oni koji se medicinskim otpadom bave kažu da je godinama dobro funkcionisao, ispostaviće se, počeo je da se raspada, posebno u poslednjih 5 godina.
Glavna “šema” za pražnjenje državnih, a punjenje privatnih kapaciteta, kako tumače naši sagovornici iz ove oblasti, upravo je bilo neprodužavanje dozvola.
Prva “problematična” za obe ustanove, zbog koje su prestali da sarađuju sa drugima, odnosila se na transport. Dom zdravlja je još 2018. godine tražio, ali nije dobio dozvolu za prevoz medicinskog otpada, iako je u sklopu donacije EU dobio i dva vozila.
Na to su ranije upozoravali privatni stomatolozi, koji su godinama plaćali ovoj ustanovi korišćenje autoklava u Trupalu. Kada to više nisu mogli, bili su prinuđeni da potraže privatnika i prema njihovim svedočenjima, plaćaju mnogo više istu uslugu.
Ne posedujemo dozvolu za transport medicinskog otpada za račun trećih lica, jer se dozvole za transport otpada izdaju u skladu sa članovima 35. i 70. Zakona o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, broj 36/09, 88/10 i 14/16), odredbama Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, broj 68/15 i 41/18), kao i instrukcijama o vrstama prevoza otpada. Dom zdravlja Niš je tražio dozvolu za prevoz medicinskog otpada za račun trećih lica za šta Vam u prilogu dostavljamo dokaze – odgovaraju.
Zašto se godinama sve manje otpada tretira u ovom postrojenju, a prošle godine je iskorišćeno tek nešto više od 12 % kapaciteta, objasnili su upravo time što trenutno tretiraju samo otpad nastao u Domu zdravlja i njegovim ambulantama.
Količina otpada uslovljena je brojem i vrstom zdravstvenih usluga koje pružamo u Domu zdravlja Niš. Važno je naglasiti da Dom zdravlja Niš postupa isključivo sa sopstvenim medicinskim/infektivnim otpadom. Ne prikupljamo niti obrađujemo otpad iz drugih zdravstvenih ustanova. Za sada nismo u sistemu saradnje sa drugim institucijama u tom domenu, jer to zahteva posebne dozvole – pojasnili su iz Doma zdravlja.
Isto objašnjenje imaju i u Kliničkom – da bi po novom Zakonu o transportu opasnih materija morali da se registruju i kao auto-transportno preduzeće, što za zdravstvene ustanove praktično nije moguće i veruju da to niko ne bi dozvolio.
Tako su na isti način godinu dana kasnije i oni ostali bez pomenute dozvole. To je značilo da su državne ustanove iz Plana mreže morale da angažuju privatnike da prevezu medicinski otpad do njihovog postrojenja. Uglavnom su za taj posao angažovali firme iz Leskovca i Niša, kojima su u međuvremenu takođe oduzete ili istekle dozvole.
Ipak, niški Klinički je do jula prošle godine mogao da steriliše medicinski otpad iz privatne prakse i zdravstvenih ustanova iz Plana mreže.
Međutim, rešenjem inspekcijskog nadzora koji smo imali juna 2024. godine ukinuto nam je zbrinjavanje iz privatnih ordinacija i klinika, ostale su samo ove državne iz Plana mreže. To je sve trajalo do 26. februara 2025. godine. Nama tada Ministarstvo nije produžilo dozvolu, obuhvatili smo i Plan mreže i privatne ustanove, ali nam je odobrena dozvola samo za sopstvene potrebe. Nema obrazloženja, samo piše da nam je dozvola odobrena samo za sopstvene potrebe – kažu iz Odseka za obezbeđenje.
Kako to izgleda u praksi – nekada centralna mesta za sterilizaciju medicinskog otpada u Nišu, koja za to imaju kapacitet – ne smeju da preuzimaju tuđi otpad. Dok njihova postrojenja “stoje”, drugi su prinuđeni da raspisuju tendere i da umesto besplatno, plaćaju privatniku isti posao.
Jedan od primera koji to ilustruje je niška Transfuzija – umesto da gotovo besplatno steriliše svoj otpad u autoklavima u Kliničkom koje su im na 300 metara, prema aktuelnom tenderu iz januara ove godine platiće “Remondisu” i “Morelu”, koji su udaljeni više stotina kilometara, za samo 8 meseci više od 5 miliona dinara.
Novi propisi i ćutanje Ministarstva
Ministarstvo zaštite životne sredine nije dostavilo konkretne odgovore na novinarska pitanja o tome zbog čega su ovi nekada regionalni centri u Nišu izgubili dozvole za upravljanje “tuđim” medicinskim otpadom, kao ni da li su upoznati sa tim da se njihova postrojenja ne koriste u punom kapacitetu i da li je planirano rešavanje tog problema.
Umesto toga pominju još neke propise koje operateri treba da ispune.
U postupku podnošenja zahteva i druge dokumentacije, zdravstvene ustanove koje nisu sprovele postupak procene uticaja na životnu sredinu i postupak promene namene objekata u kojima vrše tretman otpada, odlučuju i podnose zahteve isključivo za tretman sopstvenog otpada koji nastaje u tim ustanovama i njihovim organizacionim jedinicama – deo je odgovora Ministarstva.
Iz Kliničkog centra su na takva obrazloženja Ministarstva odgovorili pojašnjenjem da su i te uslove ispunili, ali da dozvolu ipak nemaju.
UKC Niš je još 2016. godine odradio prenamenu objekta i u Katastru glasi “Postrojenje za tretman medicinskog otpada”. UKC Niš je podneo zahtev 2024. godine Ministarstvu životne sredine za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu, ali je doneto rešenje da ne treba – odgovaraju iz Kliničkog.
Iz Doma zdravlja su na konkretno pitanje šta je potrebno da postrojenje u Trupalu koje postoji već 15 godina i nekada je bilo regionalni centar za medicinski otpad na jugu, ponovo počne da se koristi u punom kapacitetu, odgovorili – dozvole koje nemaju ili promena Zakona.
Potrebne su dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao i dokaz da je Dom zdravlja registrovan za obavljanje javnog prevoza u drumskom saobraćaju, što mi nismo, ili izmena Zakona da nije potrebna registracija za obavljanje javnog prevoza u drumskom saobraćaju – pojasnili su iz Doma zdravlja.
Da li pak Grad Niš, koji je zvanično vlasnik “privatizovanog” postrojenja u Trupalu, koje je Domu zdravlja predato na korišćenje 2016. godine, može nekako da reši problem time što će ga dati i drugim ustanovama u gradu – pitanje je koje se nametnulo tokom ovog istraživanja. Ne samo da bi se time ono koristilo u punom kapacitetu, već bi i država uštedela novac koji sada daje privatnicima kroz tendere.
Izgleda ipak da to nije ni razmatrano, niti je iko to tražio, jer je identičan odgovor stigao iz Uprave za imovinu i Skupštine grada – dokument star gotovo 10 godina o predaji vlasništva.
Pravo korišćenja na nepokretnostima iz stava I ovog rešenja prenosi se Domu zdravlja Niš sa pravom držanja i korišćenja, u skladu sa prirodom i namenom stvari, davanja u zakup i upravljanja u skladu sa važećim Zakonom o javnoj svojini i drugim zakonima i propisima, kao i sa pravom upisa prava korišćenja u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima – piše u jednom od članova.
Zato ostaje otvoreno pitanje da li će Dom zdravlja ubuduće izdavati postrojenje u Trupalu drugima i da li će uopšte nadležna ministarstva to dozvoliti.
Oni koji se bave medicinskim otpadom u Kliničkom zaključuju da je i pored ispunjavanja uslova, istih zahteva i dokumentacije, od ove godine zvanična odluka da mogu da sterilišu samo sopstveni medicinski otpad, a veruju da razloge zna samo ministarstvo.
Svi smo 2014. godine dobili dozvole za sve i za treće lice i za transport i tretman i Plan mreže. 2019. kako kome ističe dozvola dobijamo odgovor da ne možemo da vozimo, a potom se ne produžava ni dozvola za tuđi otpad – pojašnjavaju sagovornici iz Kliničkog.
Naši sagovornici iz ove oblasti ne očekuju da će se išta promeniti ni kada javnost bude saznala za ovu “šemu”, jer veruju da iza svega stoji monopol jedne firme i da je reč o “ličnim finansijskim tokovima i platnim spiskovima”.
Jedan od sagovornika poznat autorski teksta kaže da je ovo primer koji ilustruje situaciju na nivou cele Srbije, jer tvrdi da su “svi su izgubili dozvole zbog jednog”.
Reč je o firmi “Remondis Medison” iz Zrenjanina, koja odnedavno na tenderima sarađuje sa firmom “Morel” iz Ćuprije.
I prema zvaničnom registru dozvola za upravljanje otpadom, koji nije ažuriran, retke su firme koje osim njih imaju dozvole za prevoz i tretman medicinskog otpada, a novinari od Agencije za zaštitu životne sredine očekuju odgovore o tome ko je trenutno osim njih u konkurenciji.
Iz “Remondisa”, koji u Srbiji posluje već 15 godina, demantuju navode o monopolu i kažu da nisu jedini, a ni najveći operater medicinskog otpada. 
U državi Srbiji najveći operater za zbrinjavanje medicinskog otpada je državni sistem koji deluje pod Ministarstvom zdravlja i procenjuje se da se 80% generisanog medicinskog otpada zbrinjava kroz isti dok je ostalih 20% podeljeno na privatne operatere. Uvidom u podatke koji su dostupni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine može se zaključiti da jedan deo medicinskog otpada završi na deponijama netretiran i da jedan deo generatora medicinskog otpada ne zbrinjavaju otpad u skladu sa Zakonom – odgovaraju iz kompanije.
Na pitanja koja se odnose na to što poslednjih godina sve više privatnih operatera “gubi” dozvole, a “Remondis” preuzima i poslove državnih postrojenja koja zato ne rade u punom kapacitetu, odgovaraju objašnjenjem da su se propisi promenili i da svi to moraju da poštuju.
Svi gube, jedan dobija
Primer iz Aleksinca jasno oslikava “propadanje” jednog državnog postrojenja, a u isto vreme rast profita “Remondisa” i njihovog partnera.
Zdravstveni centar u okviru kojeg su Opšta bolnica i Dom zdravlja je jedini u Nišavskom okrugu van Grada Niša koji je takođe dobio ovu EU donaciju, autoklav i vozilo za tretman medicinskog otpada. Ne samo da se to postrojenje ne koristi u punom kapacitetu – već se poslednje 2 godine ne koristi uopšte.
Zdravstveni centar Aleksinac ne poseduje prostor koji ispunjava zakonske i tehničke uslove za tretman i odlaganje medicinskog otpada, jer je shodno Zakonu o upravljanju otpadom, tretman otpada moguće sprovoditi isključivo u objektima koje imaju odgovarajuću dozvolu. Organizacionoj jedinici Dom zdravlja Aleksinac istekla je Integralna dozvola za tretman medicinskog otpada krajem 2023. godine – odgovorili su iz ZC Aleksinac.
Pošto uslove ne ispunjavaju, donacija koju su dobili propada, a kažu da je zato “jedino rešenje” zaključenje ugovora sa ovlašćenim operaterima, kako bi se obezbedilo zakonito i bezbedno postupanje sa otpadom.
Iako su sa firmom “Remondis” sarađivali i kada su koristili svoj autoklav u Aleksincu, zbog otpada koji u njemu nisu smeli da tretiraju, prema dokumentaciji koju su poslali novinarima – jasno se vidi da je rast troškova za medicinski otpad u ovoj ustanovi znatno porastao u poslednje dve godine.
U periodu od 2020. do 2023. godine su za korišćenje svog pogona, tačnije za popravke i održavanje opreme, kao i gorivo i servis vozila, izdvojili nešto više od milion dinara (1.005.725). Tada su za tretman otpada koji nisu smeli sami da tretiraju “Remondisu” platili skoro 2,7 miliona dinara (2.699.960). Ukupno su za te 4 godine potrošili na medicinski otpad 3,7 miliona dinara (3.705.685 dinara).
Za manje od dve godine, odnosno tokom 2024. i do avgusta ove godine, kako su napisali u odgovoru na Zahtev, taj trošak za firme “Remondis” i “Morel” bio je skoro 3 miliona dinara (2.973.852 dinara).
To pokazuje rast prihoda privatnih firmi, koje su za godinu i 8 meseci zaradile više novca nego za 4 prethodne godine i to samo u ovoj zdravstvenoj ustanovi u maloj opštini na jugu.
Institut Niška Banja je nekada bio u sistemu saradnje sa UKC Niš, kao jedna od ustanova iz Plana mreže koja je besplatno tretirala medicinski otpad u državnom postrojenju. Sarađivali su i sa privatnim firmama iz Leskovca i Niša, koje su 2023. i 2024. godine izgubile dozvole za transport. Prema dokumentaciji koju su poslali vidi se da su samo ove godine firmama “Remondis” i “Morel” platili više od milion dinara za farmaceutski i infektivni otpad.
Slično je i sa Psihijatrijskom bolnicom u Gornjoj Toponici, koja je nekada bila u Planu mreže, a potvrdili su saradnju sa “Remondisom” u poslednjih 5 godina. Od 2020. su prosečno izdvajali oko 2 miliona dinara godišnje za izvoz medicinskog otpada. Januara ove godine su raskinuli ugovor sa firmom iz Niša kojoj je oduzeta dozvola. Aktuelni ugovor imaju takođe sa firmama iz Zrenjanina i Ćuprije, koje se uglavnom zajedno javljaju kao grupa ponuđača na tenderima.
Nijedna ustanova nije imala odgovor na pitanja – da li im se isplati da medicinski otpad šalju više od 300 km daleko, kao i šta bi bilo rešenje za uštedu u tom pogledu, jer kažu da takve informacije ne poseduju ili da nisu nadležni da to procene.
Kako Zdravstveni centar Aleksinac ne ispunjava zakonske uslove za korišćenje sopstvenog pogona za tretman medicinskog otpada, naša zdravstvena ustanova je prinuđena da sarađuje s privatnim ovlašćenim kompanijama koje se bave konkretnom delatnošću, a koje ispunjavaju uslove u pogledu tehničke podrške i kadrovske obučenosti. Imajući to u vidu, u ovom trenutku nema svrhe govoriti o eventualnim rešenjima niti o potencijalnim uštedama, sve dok se osnovni zakonski preduslovi ne obezbede – odgovorili su iz ZC Aleksinac.
O uštedama i isplativosti izgleda ne razmišlja ni aktuelna vlast, koja prazni državna postrojenja koja su otvorena pre 15 godina zahvaljujući parama EU, dok prihodi privatne firme, po svemu sudeći, nastavljaju da rastu.
Izvršni direktor “Remondisa” Bojan Sudarev je pre zvaničnih odgovora kontaktirao novinarku i poručio da nigde u Evropi i regionu državni centri ne rade kao operateri opasnog otpada.
Ja znam da vi dobijate instrukcije od jednog partnera kojeg smo mi odbili da potpišemo ugovor, pa čisto da tu bude jasno šta je monopol, šta je definicija monopola. Pošto mi držimo oko 20% tržišta, čisto da to bude jasno. Nažalost moju, ja bih čak i želeo da smo monopolisti, ali sa 20% tržišta teško možemo da budemo monopolisti, ali šta da radimo – rekao je između ostalog Sudarev.
Pitanja koja su kompaniji zvanično upućena je, kaže, dobio od partnera iz Ćuprije, firme “Morel” sa kojom sarađuju na tenderima, a iz koje novinari nisu dobili odgovore.
Novinarka: Jovana Stojanović
Mentorka: Jovana Gligorijević
Povezane vesti
“Spremni smo za 15. mart” – gosti debate Media centra o blokadama i šta posle velikog beogradskog protesta 
Država na štrajk odgovorila raspustom, prosvetari bi da to ignorišu i budu uz đake 
Pruga Zaječar – Niš modernizovana, vagoni i dalje ispadaju iz šina, a voz putuje četiri sata 
Nišlije pokrenule “Solidarnu kujnu” – kuvaju i dele besplatne obroke onima koji nemaju