Da knjige mogu imati i terapeutski značaj pokazuje biblioterapija, tehnika koja se zasniva na čitanju pažljivo odabranih književnih dela, poistovećivanju sa likovima, prepoznavanju sopstvenih iskustava i otvaranju tema koje mogu pomoći u suočavanju sa problemima. Upravo ovu tehniku koristila je neformalna grupa “Vidra” iz Leskovca kako bi pružila dodatnu podršku ženama koje su preživele neki oblik nasilja.
Već četiri godine žene koje su deo neformalne grupe “Vidra” iz Leskovca pružaju podršku drugim ženama kojima je pomoć potrebna, posebno onima koje su preživele nasilje u porodici ili partnerskom odnosu.
U okolini Leskovca ima preko stotinu sela, a da u njima žive žene koje godinama trpe rodnu neravnopravnost, diskriminaciju, nasilje, potvrđuje nam Jasmina Anđelković iz ove grupe. Zbog toga su ona i njene saborkinje odlučile da pre svega žene iz ruralnih sredina budu te kojima će pomagati.
Naš cilj je bio da stvorimo ženama prostor u kome će moći slobodno, bez ustezanja, bez straha i stigme da govore o svojim iskustvima, problemima, o svom životu i onome što ih tišti i da im pružimo pomoć u smislu da ih ojačamo, osnažimo da prepoznaju i da saznaju koja su njihova prava, da podignu nivo samopouzdanja i da steknu toliko snage da mogu da se uključe u život zajednice u kojoj žive. Pri tome mislim na mesne zajednice, jer naša ciljna grupa su žene iz ruralnih sredina.
Ove godine, zahvaljujući projektu “Mogu da neću” i podršci EU Resurs centra, članice grupe pokrenule su i biblioterapiju namenjenu ženama žrtvama nasilja. Kroz čitanje pažljivo odabranih književnih dela, učesnice se na ovoj terapiji identifikuju se sa likovima, prepoznaju situacije i poteškoće sa kojima se i same suočavaju.
Biblioterapija je kombinacija čitanja i promišljanja o pročitanom. To je interaktivni proces u kome čitalac prepoznaje životne situacije i probleme, suočava se sa njima i proživljava ih i nalazi načine da ih razreši. U tom jednom čitanju i prolaženju kroz problem čitalac prepoznaje neke svoje veštine, stiče nova znanja koja može da koristi kasnije u životu – kaže Jasmina.
Zahvaljujući saradnji sa udruženjem “Žene za mir”, proširile su vest o biblioterapiji te je ubrzo veliki broj žena bio zainteresovan. Po deset njih bilo je podeljeno u dve grupe, a sastajale su se jednom mesečno. Bilo je i onih iz grada i sa sela.
Jasmina kaže da su učesnice najpre čitale, a potom razgovarale o pročitanim delima, koja su birana u skladu sa problemima koji i njih muče.
Birali smo Hasanaginicu, Anu Karenjinu, Kockara i Sitnice koje život znače. Kroz njih su žene zaista mogle da prozbore o svojim problemima da se poistovete sa likovima, da izbace emocije. Bllo je po principu igra uloga, mogli smo da crtamo, da pevamo, da igramo. Znači jedno divno oslobađanje stresa i podizanje samopuzdanja kod žena – prepričava nam Jasmina.
Na biblioterapiju su inače dolazile žene različitih starosnih dobi, a Jasmina kaže da im je ovaj vid podrške pomogao da shvate da nisu same u problemima sa kojima se suočavaju i da i druge žene prolaze kroz slična iskustva. Biblioterapija je, prema njenim rečima, doprinela i njihovoj edukaciji. Pojedine učesnice ranije nisu prepoznavale nasilje koje su godinama trpele. Kako navodi, nekima je bilo normalno da partneri ili članovi porodice viču na njih ili ih šamaraju.
Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska
škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije, kao i međunarodnim partnerom Fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat
je podržan od strane Evropske unije i realizuje se u periodu 2023–2026. godine.
