U svakom niškom selu pod oznakom „Nema ulice, 0“ ima registrovanih birača, a ukupno ih je skoro 4 hiljade, pokazuje analiza koju su uradili novinari Media centra. Ovo može biti administrativni propust, kaže Vladimir Erceg iz CRTE, ali takav neuredan birački spisak ostavlja prostor da se lako sakriju fantomski birači.
Anomalije u biračkom spisku, fantomski birači i sumnjive adrese, praksa koja je uočena i na ranijim izborima, prema dostupnim podacima, imaće i svoju reprizu za predstojeće parlamentarne izbore krajem oktobra ove godine. Adrese sa nulom i ulice bez imena mogu se i dalje naći u Jedinstvenom biračkom spisku.
Prema istraživanju našeg portala, u gotovo svim selima u okolini Niša postoje stotine birača registrovanih na istoj „bezimenoj“ adresi sa “brojem” nula. Na ovaj način, u Jedinstveni birački spisak, ukupno je upisan 3731 birač.
Po oštinama, tu prednjači Crveni Krst sa ukupno 1308 ovakvih adresa. U selu Sečanica njih 142 registrovano je na adresi „Nema ulice“, broj 0. U Gornjoj Toponici ih ima 119 dok ih u Gornjem Komrenu i Donjoj Trnavi ima po 112.
U selima opštine Pantelej, ukupno ih je 1166. Najviše ih je u Gornjoj Vrežini, čak 202. U Malči ih ima 187, u Knez Selu 158, a u Kamenici 138.
Što se tiče opštine Palilula, ukupno birača na ovakvoj adresi je 679, a najviše ih je u selima Gornje Međurovo (166), Krušce (148) i u Mramoru (121)
U Niškoj Banji ukupno ih je 579. Prednjače Sićevo sa 111 birača na takvoj adresi, Prosek (108) i Ostrovica (89).
S obzirom na veliki broj lica koji imaju glasačko pravo, a koja su registrovana na nepostojećim adresama, ovakvi podaci i ranije su „palili alarme“ kod stručne javnosti. Tokom prethodnih izbora dešavalo se da birači budu registrovani i na adresama trafo-stanica.
Prema Zakonu o registru prostornih jedinica i adresnom registru iz 2020. godine, jedinice lokalne samouprave su u obavezi da svakom delu naseljenog mesta u kome su izgrađeni stambeni i poslovni objekti imenuju ulice.
Jedinica lokalne samouprave je obavezna da održava ulični sistem u naseljenom mestu na način da se svakom stambenom ili poslovnom objektu može utvrditi kućni broj – stoji u članu 13 ovog zakona.
Ipak, kako Vladimir Erceg iz CRTE pojašnjava, tu nastaje administravni problem. Podaci iz adresnog registra se ne sinhronizuju automatski sa evcidencijom prebivališta i boravišta građana koji je u MUP-u. Ukoliko sam građanin ne traži izmenu, nego ostane na staroj adresi, ili neažuriranom broju zgrade – on u biračkom spisku postaje nula. Tako birački spiskovi, koji se inače i poslednji ažuriraju, ostaju najneuredniji i neprecizni.
Ovaj admistrativni problem, ostavlja prostor za manipulaciju.
U tom haosu je veoma lako sakriti nekakve nelegitimne upise prebivališta. Što znači veoma lako vi onda možete da kažete u MUP-u “prijavi mi ovih 20 ljudi koje sam doveo odnekud, prijavi ih na to selo”, jer se tamo ne vidi gde su, upozorava Erceg.
Problem je, dodaje, što uprkos tome što je sada unapređen uvid u podatke birača, koji je dostupan svim građanima, i dalje nije moguće nedvosmiseno potvrditi šta je manipulativni upis radi uticaja na izbore, a šta samo neuređenost podataka.
To mogu da urade samo organi koji su upisivali ili Komisija za reviziju biračkog spiska, čiji je i Erceg član. On kaže da oni prave spisak sumnjivih adresa, ali taj proces je spor. Navodi da su pristup podacima dobili tek u avgustu, iako je trebalo u aprilu, a izbori su sve bliži.
On napominje da zbog svega toga, vrlo lako može da se ispostavi da neke sumnjive “nule” uopšte ne kriju fantomske birače, već su u pitanju ljudi koji su nekada živeli u tim mestima, pa su administrativnim putem došli do “nema adrese”, broj 0 u biračkom spisku.
Kvalitetna kontrola na biračkom mestu najbolji lek protiv manipulacija
Manipulacija biračkim spiskom sama po sebi ne znači ništa, ukoliko se ne kapitalizuje na sam dan izbora, podvlači Erceg. Da se manipulacija biračkim spiskom zaista i pretvori u nelegitimne glasove na izborima – može da se spreči na dan izbora, na biračkom mestu. U praksi, svaki fantomski glas nekako mora da završi u biračkoj kutiji, a tu na scenu stupaju članovi biračkog odbora, kontrolori, posmatrači.
Najviše što mi, kao građani, na sam izborni dan možemo da uradimo je da se prijavimo za članove biračkog odbora ili za posmatrače. Da budemo prisutni na svim biračkim mestima, posebno na tim nekim zabačenijim delovima, gde često izostane kontrola. Ukoliko nema kontrole, ukoliko niko ne gleda, onda je mnogo lakše dopuniti kutiju i potpisati se za birače za koje znamo da nisu tu – navodi Erceg.
Navodi da veliki procenat, čak 95% problema sa biračkim spiskom može da se spreči na izborni dan, upravo dobrom kontrolom i organizacijom.
Gavrilović (BIRODI): Sela najčešće na meti izbornih manipulacija
Biračka mesta sa malim brojem birača, pogotovo u seoskim sredinama, predstavljaju najveći rizik za manipulaciju, pokazuje analiza profesora Zlatka Kovačića. Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja, ukazuje na ovu analizu i dodaje da ovi scenariji predstavljaju najčešći vid izbornih malverzacija.
To prosto znači da režim to pokušava pre svega u seoskim sredinama, jer zbog loše infrastrukture opozicije, oni tamo nemaju kontrolu. To je u stvari sad način da se dobije ono što fali, a prema nekim analizama režimu fali 300.000 glasova – navodi Gavrilović.
Dodaje da je BIRODI predsednici Parlamenta dostavio metodologiju po kojoj bi se mogao urediti birački spisak, ali da ih tim povodom niko nije pozvao da to predstave ili sprovedu.
Kao dodatni vid kontrole na predstojećim izborima, BIRODI je od RIK-a zatražio da izborne rezultate objavljuje i u mašinski čitljivom formatu, zajedno sa meta podacima kako bi se ostvario bolji uvid u to da li je i gde bilo izbornih mahinacija i zloupotreba.
Koliko je novih prijavljenih prebivališta u Nišu u protekle dve godine, kao i da li u svojim evidencijama imaju bezimene adrese sa nulom kakve se nalaze u Biračkom spisku, pitanja su koja smo uputili i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.
Inače, kontrolu i analizu birčkog spiska najavila je i niška opozicija, koja je upozorava da su na samom početku provere utvrdili anomalije koje ukazuju na moguće zloupotrebe. O svim rezultatima, kako su nam rekli, obaveštavaće javnost u narednim danima.
Takođe, analiza Radija slobodna Evropa pokazala je da u Srbiji postoji više od pola miliona registrovanih birača na isti način.
Povezane vesti
I dalje bez informacija o nestalom mladiću iz Niša, potraga se nastavlja 
Viši sud usvojio 21 žalbu, među njima i opoziciji važnu za biračko mesto u Medijani 
Rodna ravnopravnost u Nišu: Mile Ilić na čelu skupštinskog tela, zasedanja retka i nevidljiva 
GIK odbacio 17 prigovora, jedan zapisnik se ispravlja, ali bez ponavljanja izbora