Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
U Nišu postoji veliki broj inicijativa kojima se jačaju veze sa Francuskom i zbog toga je neophodno da se te inicijative uobliče kroz međusektorsku saradnju i lokalnu diplomatiju, zaključeno je na Gradskom forumu „FrankofoNI: FRANCUSKI JEZIK – TVOJ IZBOR ZA BUDUĆNOST.“
O važnosti francuskog jezika, na forumu se govorilo kroz prizmu kulture, biznisa, nauke i diplomatije. Francuski jezik je za 77 miliona ljudi u svetu maternji jezik, a govori se u 29 zemalja koje čine Frankofoniju. U vreme vladavine Luja XIV, u 17. veku postao je međunarodni jezik. Od tada, pa sve do polovine 20. veka koristio se u diplomatiji, kada je engleski preuzeo tu ulogu.
„Kao lingua franca francuski je nasledio latinski jezik. Pominje se u Sporazumu u Raštatu, kojim je završen rat za nasleđe Kraljevine Španije. Tada je franuski bio na vrhuncu sve do konferencije u Versaju, na kraju Prvog svetskog rata. Tadašnji predsednik SAD, Vudro Vilson nije znao reč francuskog, pa su onda krenulil da pričaju na engleskom da bi bili praktični i pragmatični. Od tada pa nadalje engleski preuzima primat. Međutim, sada sa Brexitom, francuski se sve više koristi. U EU su sva osnivačka dokumenta napisana na francuskom i to je drugi jezik u EU“, objašnjava počasni konzul Francuske u Nišu, Saša Miljković.
Francuski jezik je i adut da se povećaju šanse za dobijanje posla na međunarodnom tržištu. Francuska je tržište od oko 67 miliona stanovnika, a tržište Frankofonije je područije od nekih 900 miliona govornika. Dr Danijel Živković, profesor francuskog jezika na Fakultetu za pravne i poslovne studije – dr Lazar Vrkatić kaže da je to „jedno ogromno tržište koje još uvek nije prezasićeno, ali da naši privrednici još uvek nisu svesni tog potencijala“.
Istraživanje ELAN5 koje je 2006. godine sprovela Evropska komisija upravo pokazuje koliko je poznavanje stranog jezika bitno u poslovanju. “Istraživanje 2000 malih i srednjih preduzeća u Evropi pokazuje da 11% privrednika gubi tržište zbog nepoznavanja stranog jezika“, objašnjava profesor Živković.
U Gimnaziji Svetozar Marković od 2009. godine postoji bilingvalno odeljenje u kome učenici slušaju nastavu na srpskom i francuskom. Do danas je kroz ovo odeljenje prošlo oko 150 đaka. Nakon završene Gimnazije oni stiču nivo znanja francuskog B2 i dobiaju dve diplome, što im otvara put za studiranje u Francuskoj. Ovu mogućnost su mnogi đaci i iskoristili uz pomoć stipendija Francuske vade.
Prirodno-matematički fakultet u Nišu već desetu godinu sarađuje sa Univerzitetom Pjer i Marija Kiri iz Pariza. Inicijator saradnje 2008. godine bio je tadašnji rektor niškog Univerziteta prof. dr Radoslav Bubanj. Kao rezultat te saradnje formiran je Hemijsko-ekološki centar na PMF-u, osnovana je Škola masene spektrometrije na PMF-u, osnovana je Francusko-srpska Nevladina organizacija AKVALIR za kontrolu stanja životne sredine, a mnogi studenti sa Departmana za hemiju PMF-a, odlučili su se za doktorske studije upravo na ovom francuskom Univerzitetu.
„Profesor Žan Klod Tabe je uvek bio raspoložen da primi naše studente i da bude mentor za doktorske studije, pre svega na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri. Mi smo imali studente koji su pod njegovim mentorstvom završili svoje doktorate u Francuskoj“, objašnjava Miljana Radović, doktor hemijskih nauka na PMF-u.
Od kako je postavljen za počasnog konzula Francuske u Nišu 2009. godine, Saša Miljković radi i na povezivanju Srbije i Francuske na polju kulture, umetnosti i obrazovanja kroz „decentralizovanu saradnju“. Osim predstava na francuskom, i mnogobrojnih inicijativa koje su sprovedene kroz Francusko institut u Nišu, povezivanja Francuske i Srbije kroz džez, uspostavljena je i saradnja sa gradom Arlom u oblasti valorizacije kulturno-istorijskog nasleđa i saradnja sa Žirondom.
„Sve ovo su važni elementi jednog mozaika koji treba sklopiti u ram. Imamo kulturu, ekonomiju, nauku, mlade. Sad smo zreli za programsko razmišljanje. Ove godine se obeležava 15 godina Francuskog instituta i mislim da je ovo godina u kojoj grad Niš može da promoviše nešto što treba da prati ostatak Srbije – to se zove lokalna diplomatija. Zahvaljujći incijativama iz kulture, koje dolaze iz lokalne samouprave, iz oblasti nauke i biznisa u suštini imamo sa čim da radimo. Grad Niš i građani Niša su mnogo puta svojim naporima uvek pleli neke niti i to je dobro. Međutim, sad treba da napravimo jedan okvir u kome bismo mogli da sve te niti polako spojimo, da ih koliko-toliko učvrstimo da bi mogli zajedno da radimo“, objašnjava počasni konzul Miljković.
Gradski forum „FrankofoNi: Francuski jezik –tvoj izbor za budućnost“ održan je u okviru Francuskih dana, i povodom obeležavanja 15 godina rada Francuskog instituta u Nišu. Detaljnije informacije o programu Francuskih dana možete pročitati ovde.
