„Zasad se još ne mogu sigurnije predvideti pravi rezultati ovogodišnje ’turističke žetve’, jer su juli, avgust i septembar meseci kada su kretanja stranih i domaćih turista najživlja i najučestalija. Prema znatnom broju kola sa stranim registracijama koja se svakodnevno mogu videti na ulicama grada i mnogim ljudima s koferima na stanicama i pred hotelima, reklo bi se da ovogodišnji turistički promet neće zabeležiti pad“, navodi se u tekstu niškog nedeljnika Narodne novine od 19. jula 1968. godine.
Pre pedeset godina u Nišu, neki od glavnih problema turizma u gradu, sudeći po tekstu „Zašto turistička reka otiče…“, bili su loša usluga, nepotpuna propaganda (reklama), kao i visoke cene. U istom broju Narodnih, nailazi se i na tekst „Šta čeka ’Ambasador’“ koji otkriva probleme zbog kojih kasni otvaranja najnovijeg i „najelegantnijeg“ hotela od „Beograda do Đevđelije“.
Šta čeka Ambasador 50 godina kasnije?
Međutim, pola veka kasnije radovi na Ambasadoru i dalje traju iako je planirano da u maju 2018. godine privatizovani hotel u samom centru grada bude otovren za goste. Naravno, Hotel Ambasador je otvoren te 1968. godine, ali nakon privatizacije hotelskog preduzeća ’Srbijaturist’ početkom dvehiljdaditih u čijem vlasništvu je bio i ovaj hotel, i lošim poslovanjem privatizovanog preduzeća – stavlja se katanac na Ambasador, kao i na hotele u Niškoj Banji.
Što se tiče „turističke reke“, ni danas ne možemo predvideti krajnji rezultat ovogodišnje turističke sezone, ali statistički podaci Turističke organizacije Niš (TON) idu u korist gradskom turizmu. Naime, u periodu od januara do maja ove godine zabeležen je rast broja turista za dvadeset posto u odnosu na isti period prošle godine.
„Važno je naglasiti da privatnom inicijativom imamo veliko povećanje smeštajnih kapaciteta, što od strane privatnih investitora u hotele, što od strane naših sugrađana koji su svoje objekte pretvarali u apartmane, hostele“, navodi Direktor TON-a Uroš Parlić i dodaje da je direktan prihod Niša od boravišnih taksi 30 miliona dinara, a prosečna turistička potrošnja čak milijardu i po dinara.
Povećanju broja turista, naročito iz okolnih država, doprinosi dobra promocija koju je, kako Parlić navodi, TON planski radio.
Niška Banja – neiskorišćen potencijal
Iako je „Srbijaturist“ u Niškoj Banji imala tri hotela – Ozren, Partizan i Srbija – ni jedan od tih hotela trenutno ne radi, a ovo lečilište izgubilo je status banje zbog nedovoljnog smeštajnog kapaciteta. Insitut „Radon“ jedini radi, ali je on namenjen u medicinske svrhe, pa grad ne prihoduje od boravišne takse.
Parlić kaže da su potrebna velika infrastrukturna ulaganja u banjski i medicinski potencijal kako bi se iskoristili svi aduti koje banja poseduje:
„U Bukovičkoj banji su hotel ’Izvor’ pretvorili u kongresni hotel sa akva parkom. To je potpuno preokrenulo turizam tamo, a takav put je jedino moguć za Nišu Banju – od devastiranih kapaciteta da se naprave wellness, spa ili kongresni hotel koji bi preokrenuo celu priču“.
Kongesni turizam
Kako navodi Parlić, svega 6% turista u Niš dolaze zbog, takozvanog, kongresnog turizma.
„Mislim da imamo ogroman potencijal za takvo tržište: prvo zato što imamo dobru infrastrukturu koridorskih puteva, a druga prednost nam je aerodrom sa 11 direktnih linija. Tu komparativnu prednost nismo iskoristili jer nemamo tu kongresnu salu iako imamo smeštajne kapacitete“, pojašnjava on.
Kakvo je trenutno stanje?
Parlić navodi da je Niš trenutno na trećem mestu, iza Beograda i Novog Sada, kada je u pitanju gradski turizam. Jedan deo tih turista tokom sezone dođe i ciljano na neki od festivala koji se održavaju u niškoj Tvrđavi.
Međutim, jedan od skorašnjih problema koji se javio, sličan je kao i pre 50 godina – za vreme održavanja Internacionalnih horskih svečanosti iz susednih kafića puštana je preglasna muzika koja je pokvrila užitak posetiocima u slušanju horske kantate „Karmina burana“ na Letnjoj pozornici.
„Tvrđava je višeslojni problem“, navodi Uroš Parlić, „Mi smo kao turistička organizacija uradili studiju o postojećem stanju u Tvrđavi i uradili studiju o održivom upravljanju Tvrđavom jer je to tačka koju niko ne zaobiđe u Nišu“.
Parlić dodaje da su u studijama predložli da nadležnost nad Tvrđavom, koja je trenutno podeljena, pređe u jedne ruke:
„Kada imate podeljenu nadležnost – niko nije odgovoran, a svi su nadležni“.
Ipak, Tvrđava je nezaobilazna turistička tačka koju u poslednje vreme posećuju i turisti iz Kine.
Parlić ističe kao problem i to što je arheološki lokalitet Medijana zatvoren dve godine. On dodaje da turisti odlaze razočarani kada saznaju da ne mogu posetiti to nalazište.
Kako Nišlije mogu da pomognu turizmu?
Osim vođenja više računa o higijeni grada, koja je najgore i ocenjena u istraživanjima TON-a među turistima, Nišlije i Nišlijke mogu doprineti i osimišljavanjem novih sadržaja, pa čak i zaraditi od toga.
„Voleo bih da se više Nišlija bavi segmentom usluga u gradu, a to znači da smišljaju nove atraktivne suvenire, da vode ljude kroz grad i okolinu, adrenalinski turizam. Interesantni sadržaji nedostaju jer, ipak, ne treba sve da se svede na kafanu ili noćni provod“, kaže direktor TONa i dodaje da je do dozvola lako doći.
