Author: Media & Reform centar

Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) raspisala je konkurs za dodelu grantova od 1.700 evra novinarima i novinarkama koji žele da putuju na Kosovo i rade na pričama važnim za suživot Srba i Albanaca. Prijave su do 30. oktobra.  Mogu da konkurišu novinari/ke zaposleni u lokalnim ili nacionalnim tradicinonalnim i onlajn medijima, a uslovi su – najmanje tri godine profesionalnog iskustva, prebivalište na teritoriji Srbije i otvoren dinarski račun. Pored popunjenog formulara kandidati/kinje podnose i okvirnu procenu troškova, kao i tri svoja novinarska rada (tekstualni, audio ili video materijal) na kojima su bili glavni autori. Svaki kandidat/kinja može poslati samo jednu…

Sistem hitnog alarmiranja javnosti u slučaju nestanka maloletnika/ce “Pronađi me” danas je zvanično aktiviran. To znači da će putem medija i drugih sredstava komunikacije građani biti obavešteni o nestanku deteta što može doprineti bržem i efikasnijem pronalaženju.  Kada neko dete nestane, građani će od sada o tome biti informisani putem medija, SMS-a, ekrana na auto-putu, autobuskim i železničkim stanicama, aerodromima… Ovo je omogućio srpski “Amber alert”, tj sistem “Pronađi me”, koji je danas pušten u rad. Obaveštenje koje će građani videti sadržaće informacije o imenu, prezimenu i godinama nestalog lica, lični opis i opis odeće kao i mesto i vreme…

Medijska pismenost je važna veština u savremenom digitalnom dobu, gde smo okruženi brojnim medijskim sadržajima i informacijama koje dolaze sa različitih izvora. Biti medijski pismen znači da posedujemo veštine i znanje koje nam omogućavaju da razumemo, analiziramo i kritički razmišljamo o svemu što vidimo, čujemo i čitamo u medijima. Evo pet ključnih razloga zašto je važno da budemo medijski pismeni: Razlikovanje istine od laži U eri dezinformacija i lažnih vesti, medijska pismenost je presudna za prepoznavanje tačnih informacija od onih koje su neproverene ili namerno obmanjujuće. Medijski pismeni ljudi su oprezniji kada je reč o prihvatanju informacija bez kritičkog razmišljanja.…

Duhoklonuće je najlepša srpska reč, prema izboru stručnog žirija sajta “Mala biblioteka” iz Londona. Lingvistkinja Jordana Marković kaže da joj se nova reč sviđa, ali da nije za uvođenje novih reči po svaku cenu. Nišlijkama i Nišlijama se, sa druge strane, više sviđaju reči koje označavaju neka lepša osećanja. “Ljubav”, “trajanje”, “praskozorje” neke su od reči za koje su nam građani/ke Niša rekli da su najlepše. Po meni najlepša reč je recimo reći nekome da ga voliš… Ljubav, pažnja i tako te stvari – ističe jedna Nišlijka. Ipak, pobednica takmičenja za najlepšu srpsku reč je ovog puta zamena za depresiju,…

Bajden, Tramp, Obama i Putin samo su neki od političara koji se nalaze na sve dužoj listi “aktera” deepfake videa. Nedavno su i videi srpskih političara, kreirani uz pomoć veštačke inteligencije, prepravili mreže. Šta je zapravo deepfake, koje opasnosti nosi i kako da se zaštitimo istraživali smo u emisiji “Šta se krije?”.  Deepfake nastaje kada tehnologija nauči kako da oponaša nekoga. Na ovaj način, ljudi se mogu prikazati kao da govore ono što nikada nisu izgovorili i da čine ono što nikada nisu učinili. Sa napretkom veštačke intelligencije i svih njenih alata sve je teže prepoznati šta je istina, a…

Reč “rat” je prema istraživanjima Raskrikavanja i FakeNews tragača poslednjih godina jedna od “omiljenih” reči srpskih tabloida. Kada “ratu” dodamo i to da “preti Srbiji”, istaknuto upadljivim slovima preko stranica tabloida – jasno je kakav efekat žuta štampa želi da postigne. Ovo se upravo dogodilo 2019. godine, kada je izjava sada bivše šefice diplomatije Evropske unije Federika Mogerini u domaćim medijima izmenjena i izvučena iz konteksta. Naime, sredinom oktobra 2019. Mogerini je u svom govoru na Oksfordu pomenula Zapadni Balkan. Brže-bolje neki domaći mediji objavili su tekstove koji su mogli da uznemire čitaoce. U tekstu Infomera je, na primer, istaknuto…

Piše: Milica Marković Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od raka dojke, koji odnese više od 1.500 života godišnje. Uprkos tome što preventiva i rano otkrivanje spasavaju živote, rak dojke se tek u 28,4% slučajeva otkrije u ranoj fazi, piše Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Suzana Đorđević iz Udruženja “Volja” kaže da u kragujevačkom Domu zdravlja dve godine nije urađen mamografski pregled, jer je aparat bio u crvenoj zoni. U Srbiji prevencija raka dojke nije adekvatna, ocenjuju naše sagovornice. Zdravstvene ustanove su pod ogromnim pritscima, bez osoblja, mogućnosti i sredstava da prime pacijente na vreme, svedoče pacijentkinje i…

Do 12. avgusta neformalne grupe kao i registrovana udruženja građana i građanki mogu konkurisati za novac koji će uložiti u uređivanje međublokovskog prostora. Lokalna fondacija Niš, kao deo Zelene mreže Niša, otvorila je javni poziv za podršku malim lokalnim inicijativama u Nišu u iznosu od 400 evra. Podrška je namenjena unapređenju klimatskih rešenja u mikrolokalnim zajednicama i predlaganju lokalnih mera. “Predložena rešenja treba da obuhvataju pejzažnu arhitekturu, mini tehničke mere kao odgovor na klimatske promene, uređenje i ozelenjavanje javnog, međublokovskog prostora”, kažu iz LFN-a. Kroz ovaj javni poziv biće podržane tri male inicijative sa po 400 evra, u dinarskoj protivrednosti.…

Autorka: Ana Adamović U prethodne tri godine, od 2020. do kraja 2022, sa srpskih pruga vozovi su iskliznuli 194 puta, podaci su Srbija Kargo. Statistika Agencije EU za železnice pokazuje da je u istom periodu u 18 zemalja Evropske unije bilo oko 180 iskliznuća vozova. Jasno je da Srbija prednjači u železničkim nezgodama, a neretko su kraj šina završavali vagoni cisterne puni opasnih materija. Stručnjaci upozoravaju da na ovakvu negativnu statistiku u glavnoj meri utiče nebriga, neodržavanje pruge kao i zastareli vozovi i kompletna infrastruktura. 25. decembar 2022. godine Srbija će pamtiti kao dan kada se desila jedna od najopasnijih…

Autorka: Magdalena Kostić Horor, tragedija, drama – samo su neke od reči kojima mediji opisuju nasilje nad ženama. Tražeći “uzroke” u ljubomori i prevari ili opravdavajući nasilje alkoholizmom, novinari/ke čine štetu i prošlim i budućim žrtvama rodno zasnovanog nasilja, upozoravaju organizacije koje se bore za prava žena. Pomaka ima, ali ne dovoljno da se ubistvo žene u medijima posmatra kao problem, a ne mamac za čitaoce. Javni interes je da se nasilje nad ženama posmatra kao problem, da se o njemu govori preventivno, a da se slučajevi prate do kraja i da se više govori o kaznama. Osim što izveštavaju,…