Mere za sprečavanje širenja koronavirusa polako se ublažavaju širom zemlje, ljudi se postepeno vraćaju na poslove, i sada se sve više razmišlja o ekonomskom oporavku od ove pandemije. Mere koje je Vlada Srbije donela za pomoć privrednicima su u granicama mogućnosti, koje nisu velike, smatra Biljana Stepanović, glavna i odgovorna urednica “Nove ekonomije”.
“Bez obzira na to što Aleksandar Vučić i Siniša Mali pričaju, Srbija je siromašna zemlja, mi novca nemamo, naš spoljni dug je već veliki, a moraćemo zbog ove krize dodatno i ozbiljno da se zadužujemo. Dakle, tri meseca po 30.000 dinara za preduzetnike i zaposlene u malim preduzećima, odnosno 50% zarade u velikim je korektna pomoć u našoj situaciji. Porezi i doprinosi odloženi su za iduću godinu, i to na 24 rate. Obezbeđene su i garancije države za bankarske kredite u visini od 80%, to ćemo videti kako će ići, a najpovoljniji za preduzeća su krediti Fonda za razvoj. Znajući, međutim, kako ova vlast funkcioniše, ja se plašim da taj novac neće biti dostupan na transparentan i pošten način svima podjednako, već da će ga pre svega dobiti privrednici bliski vladajućoj stranci. Jako bih volela da budem demantovana”, kaže Stepanovićeva.
Pored pomoći privredi, država je predvidela i pomoć svim punoletnim građanima Srbije u iznosu od 100 evra, koje je najpre trebalo da dobiju svi, a kasnije je odluka promenjena, pa će je dobiti samo penzioneri, korisnici socijalne pomoći i oni koji se budu prijavili telefonom.
Biljana Stepanović, Foto: MRCN
“To apsolutno i ni na koji način nije ekonomska mera, već isključivo političko-predizborna. Osim što će (ako isplata uopšte bude) služiti za čisto podmićivanje birača iz budžeta, dakle javnim novcem svih nas, ovaj poduhvat služi da ljude zamajava, da se mi oko toga raspravljamo, nadamo i da nam se odvlači pažnja. I najvećem laiku je jasno da je čisto traćenje novca, u ovolikoj krizi gde će svaki dinar biti dragocen, isplaćivati bilo kome po 100 evra bez kriterijuma. Ako ćemo iskreno, ni penzionerima ne treba ekonomski gledano davati ovaj novac, jer oni tokom pandemije nisu pretrpeli finansijske gubitke. Jedino bi imalo smisla pomoći socijalno ugroženima i ljudima koji su zbog pandemije ostali bez ikakvih prihoda. Ostalo nema nikakvo realno utemeljenje, osim čisto političkog, o trošku svih nas”.
Naša sagovornica stanovništvo Srbije deli na tri grupe, kada je reč o ovoj novčanoj pomoći države: na one što inače sve shvataju, prozreli su principe na kojima ova vlast funkcioniše i koji razumeju pozadinu i ove priče, zatim na one koji za osam godina nisu uspeli ništa da shvate, pa neće ni sada shvatiti i biće srećni što im “država pomaže”. Treću grupu čine oni koje inače ništa ne interesuje, polomiće se da dođu do novca i to je sve, smatra Stepanovićeva.
“Ne razumem ljude koji se i posle skoro osam godina očaravaju ovom vlašću i koji joj posle svega još veruju, pa se sada recimo razočaraju, jer im je možda malo slagala. Nijedan punoletan i mentalno zdrav građanin nije toliko nesposoban pa da nije u stanju da shvati i sutra na izborima kazni ovakvo ponašanje, bez obzira da li će na kraju ‘dobiti’ tih 100 evra ili ne. Jer to je naš, a ne Vučićev novac, a on ga troši kako hoće i kako ga sigurno ne bi trošio da je njegov”.
Stepanovićeva smatra da će Srbija ekonomski loše podneti ovu pandemiju i da će se sa posledicama nositi teže nego razvijenije zemlje.
“Sama Privredna komora Srbije, kao paradržavni organ, rekla je da trećina firmi u Srbiji ima 80% gubitka tokom vanrednog stanja. Mi nemamo neku industriju, pa će naš pad biti manji nominalno nego u razvijenim zemljama, ali to nije nikakva uteha jer je i naša osnovica daleko manja, pa time i snaga da se izvučemo. Tako kada naš predsednik govori da će Nemačka da ima pad 7% a mi ‘samo’ 3% gubitka, što bi prema njegovom mišljenju značilo da ćemo proći bolje, to ne znači ništa. Naših 3% na ovako slabu privredu i nizak standard je mnogo veći udarac nego 7% za najjaču privredu Evrope”.
