Parkiranje je u Nišu svakodnevna borba vozača, a da je mesta premalo smatraju građani koji kažu da automobile ostavljaju kilometrima daleko i pešače do centra grada. I zvanična statistika pokazuje da je samo za one sa registracijom NI potrebno čak 30 puta više obeleženih mesta, kojih nema. Situacija je, upozoravaju stručnjaci, rezultat masovne izgradnje, ali i sve češće nekontrolisanog prodavanja parking-mesta trećim licima. Građani predlažu nove garaže, a stručnjaci smatraju da bi rešenje bilo i da se uz kupljeni stan dobije više mesta za parkiranje, kao i nova Studija.
Niš se godinama suočava sa rastućim problemom parkiranja, koji za mnoge već predugo opterećuje građane i gradsku infrastrukturu. Prema podacima MUP-a, u 2024. godini registrovano je ukupno 146.224 vozila sa oznakom NI, od čega je 107.945 njih baš iz Niša. Naveli su da nemaju podatke o najstarijim i najnovijim automobilima, kao i da je 307 njih na električni pogon.
S druge strane, prema podacima Parking servisa – broj zvanično obeleženih parking mesta, uključujući zone i garaže, iznosi svega 4.791.
Ova statistika broja registrovanih automobila i iscrtanih parking-mesta pokazuje da je za 30 registrovanih vozila dostupno tek jedno mesto. Ipak, parking u gradu koriste i oni koji dolaze iz drugih mesta, te se stvaraju svakodnevne gužve koje izazivaju nezadovoljstvo građana.
Većina onih koje smo pitali kako ocenjuju parkiranje u Nišu odgovorilo je negativno.
Loše je stanje, nema gde da se parkira čovek. Nema mesta nikad. Nula. Ja sam danas do centra došao peške, auto mi je ostao 2 km dalje. Katastrofa je, zato i idem autobusom, malo je mesta, mnogo automobila – samo su neki od odgovora građana.
Da situacija nije dobra potvrđuje i arhitekta Miroljub Stanković, inače bivši direktor Zavoda za urbanizam. Obeležena parking-mesta uglavnom postoje u centralnoj gradskoj zoni, dok je, kako kaže, broj neformalnih (neobeleženih) zapravo znatno veći, ali ni to nije dovoljno.
Naravno da je stanje u pogledu potencijala parkiranja potpuno nezadovoljavajuće, ali to stanje je prema postojećim trendovima nemoguće poboljšati, već će se ono po inerciji još više pogoršavati – kaže Stanković.
Investitori koji prodaju parking-mesta stvaraju problem, poručuju stručnjaci
Iako se o borbi za parking u Nišu godinama govori, rešenje se još ne nazire. Jedan od problema na koji stručnjaci ukazuju je takozvani “investitorski urbanizam”.
Standard od jednog parking-mesta po stanu ne zadovoljava realne potrebe, jer kako Stanković navodi, prosečna porodica ima dva vozila.
Pre nekoliko godina smo u okviru izrade urbanističkih planova u JP Zavod za urbanizam Niš pokušali da propišemo 1,5 parking ili garažnih mesta po stanu, pa smo smanjili nameru na 1,2 parking ili garažnih mesta po stanu, međutim to nije prošlo i ostao je normativ 1,0 parking ili garažnih mesta po stanu – kaže Stanković.
Ipak, mnogo veći problem, prema rečima arhitekte, jeste to što sami investitori često prodaju mesta za parkiranje nezavisno od stanova, dok ona koja ne prodaju preuređuju u poslovne prostore. To dodatno opterećuju ulice, dodaje, zbog čega se stvara haos u okolini novih zgrada.
Ukoliko ne prodaju sva parking-mesta, što se nikada ne dogodi, ostaju im podzemne i prizemne garaže koje nakon dobijanja upotrebne dozvole pretvaraju u poslovni prostor, skladišta, teretane i slično, to je masovna pojava. Vozila stanara su automatski usmerena na ulicu, čime situaciju u okolini novih višestratnica čine katastrofalnom – pojašnjava on.
Na Stankovićeve kritike nadovezuje se i Slobodan Micić iz Zavoda za urbanizam. Osim što i on smatra da se broj vozila po stanu uvećao, napominje da je problem još dublji i ukorenjen u samim propisima koji ne ograničavaju investitore.
Recimo, čovek napravi zgradu i on je u obavezi po propisima da ima određeni broj parking-mesta. Kako se ona dobiju po stanu, da li je to poslovni prostor ili ne – postoje norme neke. I taj investitor ispuni to. On napravi podzemnu garažu, napravi parking prostor na svojoj površini, a onda ga niko ne obavezuje da ti stanari koji kupe te stanove tu parkiraju. Nego on prodaje ta parking mesta nekim trećim ljudima – pojašnjava Micić.
Navodi da stanari koji ostanu bez parking-mesta imaju pravo da dobiju rezidencijalnu kartu u nekoj od zona ako su u centru grada, za par hiljada godišnje, dok se drugi snalaze.
Znači investitore treba ograničiti da isključivo vezuju stan i parking-mesto. Kao što je ostava deo stana, mora da postoji uz stan, ili deo podruma, tako svaki stan treba dobije i parking-mesto – poručuje Micić.
Micić smatra da je Beograd pozitivan primer jer na jedan stan imaju 1,1 parking-mesto, što bi značilo na 10 stanova 11 mesta. Uskoro će slično tražiti i u novom GUP-u za Niš.
Mi ćemo sad verovatno GUP-u tu cifru da povećamo, neće biti jedan stan i jedno parking-mesto, nego će biti ili 1,5 ili dva možda čak. Mislim mnogo je dva. Uvek ima određen broj stanova koji nemaju vozilo. Ali zato ima i onih koji imaju po tri, četiri vozila. Tako da eto, to su sve problemi koji se javljaju, delimično i zakon, delimično i ne, nesankcionisanje i to je isto veliki problem – navodi Micić.
Potrebne veće garaže, nove studije i stroža pravila
Niš ima samo tri javne garaže -“Sinđelićev trg” (kapacitet 114 mesta) i “Goran Ostojić” (kapacitet 70 mesta). Treća je “Ambasador”, ona je podzemna i njen kapacitet je 58 parking-mesta.
Posebno parkiralište “Čair” ima kapacitet od 78 mesta i parkiralište kod Svetosavskog parka kapacitet od 89 parking mesta. To je inače humanitarni parking.
Arhitekta Stanković ocenjuje da je tempo izgradnje gradskih javnih garaža “nezadovoljavajuće nizak”.
Jedna u par godina, najviše u dve etaže malog kapaciteta, što samo ublažava stanje, a nema ambicioznih garaža velikog kapaciteta sa nekoliko etaža koje bi sa više stotina mesta ublažile problem – kaže on.
Verbalno opredelenje grada, kako ga opisuje, da će podzemne garaže ispod sadašnjih saobraćajnica i parkova rešiti problem je zabluda. Objašnjava da Niš sa visokim podzemnim vodama ne omogućava više nivoa garaža u podzemlju, a garaža u jednom nivou se u analizama pokazala kao nerentabilna, te bi verovatno uništila postojeće parkove.
Stanković takođe kaže da je masovna izgradnja stanova u centralnoj zoni, uz povećanje spratnosti posebno u periodu od 2020. do 2024. godine, dovela do dodatnog opterećenja ulica. Taj period smatra “elementarnom nepogodom” za Niš.
Urbanisti u okviru izrade svakog plana rade analize na osnovu kojih se procenjuje potrebno i neophodno proširenje parking kapaciteta u toj zoni obuhvaćenoj planom, ali postoji veliki otpor investitora i graditelja u proceduri razmatranja planova, jer je njima cilj isključivo što veći broj stanova, a evidentni problem parkiranja ih ne interesuje, odnosno sputava ih u nameri: stanovi, stanovi, stanovi – ističe Stanković.
Zato je, ističe, potrebno destimulisati dalju izgradnju višespratnih “kolektivnih” stambenih objektata u široj centralnoj zoni grada, a stimulisati stambenu izgradnju na periferiji.
Kao ključna rešenja problema parkiranja, Stanković navodi upravo pomenuto uvođenje minimalnog standarda od 1,5 parking mesta po stanu.
Pooštriti kontrolu izdavanja upotrebnih dozvola, naročito u pogledu realizacije projektovanih parking ili garažnih mesta, a uvesti i kasniju inspekcijsku kontrolu korišćenja projektovanih garažnih mesta u višespratnim kolektivnim stambenim objektima – kaže Miroljub.
Saglasan je sa Slobodanom Micićem da parking-mesto mora biti trajno vezano za stan i da se ne sme prodavati odvojeno. Na kraju, ističe da je neophodno izgraditi nekoliko većih javnih garaža oko centra, kao i podsticati privatne investitore da grade višespratne garaže – što vidi kao jedini način da se rastereti ulica i uvede red.
S druge strane Slobodan Micić iz Zavoda za urbanizam kaže da je neophodno da Grad za početak angažuje nekog da odradi Studiju parkiranja, nakon čega bi stručnjaci dali svoje mišljenje, ali i organizovali javnu raspravu.
59% građana tražilo širenje parking zone, a najviše glasova dobile garaže kod Škole mode i Devete brigade
Kako bi povećao broj parking-mesta i izgradio nove javne garaže, niški Parking servis je pre nekoliko meseci anketirao građane.
Anketu je popunilo 464 njih, a osim informacija o tome koju garažu ili parkiralište najčeće koristite, mogli su da odaberu ponuđene lokacije za postavljanje višeetažne javne garaže ili izgradnju otvorenog parkirališta. To su – 9. brigade – plato kod SC Čair, humanitarni parking, Naučno-tehnološki park ili Škola mode i lepote (Generala Milojka Lešjanina broj 23- kod Džamije).
Tu su bili i predlozi za podzemnu garažu – Trg 14. oktobar, Trg kralja Milana, Trg kralja Aleksandra ili Trg republike.
Najveću podršku za izgradnju novih garaža dobile su lokacije kod Škole mode i lepote, zatim ulica Devete brigade, a u nastavku i prostori u okviru Humanitarnog parkinga i Naučno-tehnološkog parka. Kada je reč o podzemnim garažama, kao prioritetne su izdvojene lokacije na Trgu kralja Aleksandra Ujedinitelja i Trgu kralja Milana – naveli su iz Parking servisa.
Osim toga, u upitniku je bilo i pitanje za građane o tome da li su za to da se u Nišu uvede savremen način parkiranja u međublokovskom prostoru, poput vertikalnih rotirajućih garaža.
Većina ispitanika, njih 71,6%, preferira tradicionalna parkirališta u odnosu na rotirajuće garaže, ističući važnost očuvanja ambijentalne celine i funkcionalnosti prostora. Istovremeno, čak 95,7% učesnika ankete izrazilo je spremnost da i ubuduće aktivno učestvuje u procesima javnih konsultacija i planiranja.
Od ukupnog broja ispitanika njih 59% navelo da je potrebno proširiti zonu parkiranja na nove ulice i delove grada. Najčešće pominjane opštine su Medijana, Palilula i Pantelej, Bulevar Nemanjića, Somborski bulevar i pojedini delovi centralne gradske zone, koji trenutno nisu obuhvaćeni vremenskim zonskim režimom.
Inače, parkiranje u Nišu je poskupelo od oktobra u svim zonama. Ukupan prihod od parkiranja u 2025. godini iznosio je 375.359.630,41 dinara (zaključno sa 30. septembrom), kažu iz Parking servisa, dok je zarada od naplate prošle godine bila 504.824.790,64 dinara.
