Pružanje veće podrške obolelima od bolesti zavisnosti, kao i drugačiji pristup u medijima neki su od zaključaka gradskog foruma „Podrži. Ne osuđuj“ organizovanog povodom Međunarodnog dana borbe protiv upotrebe, distribucije i krijumčarenje droga. Prvi put se u Nišu pod ovim sloganom obeležava ovaj dan, dok se u svetu istoimena kampanja odvija šestu godinu zaredom.
Najveći broj pacijenata Zavoda za mentalno zdravlje Kliničkog centra Niš, prema rečima doktorke Verice Arsenijević, jesu zavisnici od heroina koji imaju najteže posledice, ne samo na zdravlje, nego i na socijalno funkcionisanje. Međutim, ona ističe da zdravstveni sistem Republike Srbije prepoznaje potrebe ovih osoba i kroz mrežu zdravstvenih ustanova pružaju im pomoć.
„Veliki je problem šta nakon zdravstvenog tretmana – treba da se radi na njihovom osposobljavanju i vraćanju samostalnom životu. U našim oklonostima je to teže, osim za mlađe pacijente koji imaju veću podršku porodice. Nemamo socijalne programe podrške koji bi pomogli da se postignuća lečenjem zadrže i da se iskoriste njihovi ostali kapaciteti“, istakla je doktorka Arsenijević.
U rešavanje problema bolesti zavisnosti, kako je navela Ivana Vračkić iz Sekretarijata za omladinu i sport Niša, treba da se uključi čitava zajednica. Ono što je kočnica je uvreženo mišljenje, dodaje ona, da ovim pacijentima treba dati lek i da to rešava njihove probleme.
Prikaz zavisnika u medijima
Jedan od bitnijih problema je i prikaz osoba koje boluju od bolesti zavisnosti u medijima. Oni često kroz senzacionalističke, brutalne i osuđujuće tekstove i priloge daju ljudima osuđujuću notu u vezi sa obolelima.
„Negativan društveni uticaj medija je jako značajan kada govorimo o faktorima za nastanak i razvoj narkomanije. Oboleli se u medijima ugalvnom tretiraju kao odmetnici društva. Kroz takvu prizmu i bez davanja šireg konteksta od strane medija – ti ljudi se doživljavaju kao pretnja za zajednicu“, rekla je direktorka Media i reform centra Niš Danijela Vučić.
Ona je istakla da se mediji prevashodno bave ovom temom kroz crnu hroniku – krijumčarenje, dileri, devijantna ponašanja, razaranja porodice. Sama tema rehabilitacije, resocijalizacije i podrške nedostaje, dodala je.
„Mediji treba da budu svesni odgovornosti koje imaju. Kroz neke naslove na koje smo naiši vidimo da se narušavaju etički kodeksi novinarske profesije. Problematično je i objavljivanje fotografija, kao i bilo koja vrsta širenja bilo kojih stereotipa je neprihvatljivo sa stanovišta novinarske profesije. Ipak, u trci za profitom, klikovima, neretko se poseže za skandaloznim naslovima čime se pravi veći razdor i ti ljudi se stigmatizuju, marginalizuju naročito bez konteksta. Tu nema bavljenja problemom, šireg društvenog pristupa – što je potrebno kada je novinarski pristup u pitanju“, navela je Danijela Vučić.
Jedno od rešenja koje je Vućić predložila je namensko kreiranje informativnih i edukativnih programa i medijskih sadržaja za mlade.
Zajednice za podršku za osobe koje boluju od zavisnosti
U okviru nekoliko verskih zajednica u Srbiji postoje centri podrške za osobe koje boluju od zavisnosti. Međutim, doktorka Arsenijević navodi da je potrebno minimalno dve godina da ovi pacijenti ostanu u tim zajednicama kako bi se pokazali efekti. Mali broj i ograničen kapacitet ovakvih centara, ocenjuje ona, veliki je problem.
„Postoji u Nišu organizacija koja pruža pomoć zatvorenicima nakon izlaska iz zatvora. Dva moja pacijenta dobila su finansijsku pomoć za pokretanje sopstvenog posla. Međutim, ti pacijenti ukoliko nemaju i zdravstveno-psihijatrijsku pomoć mogu da iskliznu i da se ponovo vrate u svet narkomanije“, navela je doktorka.
Osim ovakvih načina, kako navodi dr Čedomir Šagrić iz Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Niš, potrebni su zdravstveno-socijalni punktovi za mlade gde bi dobijali pomoć. On dodaje da bi mladi na taj način mogli slobodnije da traže uslugu koja je njima najadekvatnija i na način koji im odgovara.
