Ako ovo pitanje postavite u Nišu, malo je verovatno da ćete dobiti precizan, činjenično utemeljen odgovor. Jednostavno, pri izradi većine gradskih strateških dokumenata kao da se nije računalo da će to nekoga zanimati, pa nisu ni uspostavljeni mehanizmi za praćenje i vrednovanje ostvarenog. No, da krenemo redom.
Grad Niš je u poslednjih desetak godina usvojio niz strateških dokumenata kojima na struktuiran način planira razvoj i unapređenje kvaliteta života i funkcionisanja grada. Ma kako ovi dokumenti bili međusobno različiti, proces njihove izrade je gotovo identičan. On je obično započinjao analizom trenutnog stanja, zatim su na temelju te analize definisani strateški prioriteti i ciljevi, a onda su za svaki pojedinačni cilj predložene mere i aktivnosti koje bi vodile njegovom ostvarenju. Nažalost, nakon utvrđivanja aktivnosti, strateški entuzijazam kao da je opadao. Akteri koji su do tada prilično revnosno učestvovali u strateškom planiranju obično bi se povlačili, a rukovodiocima procesa je ostavljano da stvar privedu kraju, završe preostale „trivije i formalnosti“ i jave da je strategija usvojena.
Jedan od elementa strateškog planiranja koji neretko potpadne pod trivije i formalnosti, odnosno za koji kao da nema interesa da bude jasno definisan, jeste mehanizam za praćenje i procenu uspešnosti. Radi se o procesima koji se još označavaju terminima monitoring i evaluacija. U praktičnom smislu, strateški dokument bi pored navedene analize, zacrtanih ciljeva i aktivnosti, trebalo da sadrži i detalje o tome ko će i na koji način pratiti realizaciju plana, odnosno na osnovu kojih pokazatelja će se znati da li realizacija predviđenih mera i aktivnosti vodi ka očekivanim strateškim promenama. Definisanjem pokazatelja, očekivana promena dobija svoj izgled, a strateški ideali – unaprediti, poboljšati, razviti, izgraditi – opipljive dimenzije.
Upravo ovaj segment strateškog planiranja u Nišu teško da bi dobio prelaznu ocenu. Na sajtu grada dostupno je sedam strateških dokumenata koji su još uvek aktuelni, odnosno čiji vremenski period realizacije obuhvata i 2015. godinu. Jednostavnim pregledom ovih dokumenata moguće je utvrditi da li oni i na kom nivou uzimaju u obzir praćenje i procenu uspešnosti. Pritom, ovde ne govorim o tehničkom kvalitetu definisanih indikatora ili predloženoj metodologiji, već samo o odgovoru na pitanje da li mehanizam za praćenje i procenu uspešnosti postoji ili ne. Prema ovom kriterijumu, strateška dokumenta grada Niša možemo podeliti u tri kategorije.
1. Strateška dokumenta koja uopšte ne pominju da li će i kako realizacija biti praćena, ko će to raditi i na osnovu kojih pokazatelja – U ovu grupu spadaju Revizija Strategije razvoja Grada Niša 2009-2020 (krovni strateški dokument grada) i Strategija bezbednosti Grada Niša 2010-2015. Ove dve strategije definišu strateške pravce delovanja i za svaki od njih opšte i specifične ciljeve, odnosno pripadajuće mere i aktivnosti. Međutim, oni u potpunosti ignorišu praćenje realizacije i vrednovanje postignutog, odnosno ovim temama se uopšte i ne bave.
2. Strateška dokumenta koja se praćenjem raelizacije i vrednovanjem postignutog bave samo načelno – U ovu grupu spadaju Akcioni plan održivog razvoja Grada Niša 2015-2020 i Strategija bezbednosti mladih Grada Niša . Oba dokumenta su praćenju realizacije i vrednovanju postignutog opredelili po jedan pasus. Tako je Akcioni plan održivog razvoja ovoj temi posvetio jednu rečenicu na svojoj poslednjoj, 244. stranici. Njome je predviđeno da se praćenjem realizacije Akcionog plana bavi Privredno-ekonomski savet Grada Niša, u čemu će imati podršku Uprave za privredu, Službe za poslove gradonačelnika i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. I Strategija bezbednosti mladih je pitanje praćenja i vrednovanja obradila na poslednjoj stranici, opet na opštem nivou, odnosno više kao osvrt na važnost definisanja indikatora i redovnog praćenja realizacije. Ipak, u oba slučaja su izostali detalji, tako da nije definisano šta procesi praćenja i vrednovanja tačno podrazumevaju, koje će se informacije prikupljati, od koga i na koji način, te šta će biti mera uspešnosti.
3. Strateška dokumenta koja su definisala pokazatelje uspešnosti i aranžmane za praćenje i vrednovanje realizacije – U poređenju sa prethodno pobrojanim, ova dokumenta možemo označiti kao svetle tačke strateškog planiranja u Nišu. U ovu grupu dokumenata spadaju Strategija za brigu o mladima Grada Niša i Akcioni plan za mlade 2015-2020 ; Akcioni plan održivog energetskog razvoja Grada Niša 2014-2020; i Lokalni plan akcije za decu Grada Niša – Niš po meri dece 2010-2015. Ipak, treba napomenuti da to što mehanizmi postoje na papiru ne garantuje njihovo korišćenje u praksi. Zapravo, sama praktična primena jeste najvažniji test predloženih mehanizama; i to test sa kojim će se oni uskoro suočiti. Naime, Strategija za brigu o mladima i Akcioni plan održivog razvoja su na samom početku realizacije, tako da ćemo već naredne godine moći da utvrdimo da li su predviđene mere za praćenje zaživele. Sa druge strane, LPA za decu je u finalnoj godini realizacije. Nije mi poznato kakva je bila praksa sa praćenjem realizacije ovog plana, ali bi krajem ove ili početkom sledeće godine trebalo očekivati neku vrstu finalnog izveštaja o njegovim postignućima. Iskreno se nadam da će definisani mehanizmi poslužiti svrsi i da ipak neće ostati mrtvo slovo na papiru.
Šta nam govori činjenica da samo tri od sedam gradskih strateških dokumenata sadrže detalje o praćenju realizacije i oceni postignutog? Umesto da se vrednosno odredim prema ovom pitanju, reći ću da je navedeno svakako znak da nešto treba promeniti; i to najmanje dve stvari.
Najpre, odnos prema strateškom planiranju i strateškim dokumentima. Ovo se ne odnosi samo na javni sektor već i na sve druge koji u većoj ili manjoj meri učestvuju u definisanju i/ili sprovođenju strategija, na tzv. zainteresovane strane. Strategije ne bi trebalo da budu liste želja kojima će se animirati eventualni donatori ili mesto gde će se neki naši uski prioriteti predstavljati kao zajednička agenda. Naprotiv, strategije služe pre svega građanima i trebalo bi da artikulišu opšti interes zajednice; da se kroz njih na struktuiran, realan i merljiv način definiše perspektiva kojoj težimo.
Druga stvar jeste odgovornost. Izradom i formalnim usvajanjem strategija, akcionih i operativnih planova, lokalna samouprava se obavezuje da aktivno radi na njihovoj realizaciji i za to opredeljuje određena budžetska sredstva. Zapravo, na taj način ona ove dokumente svrstava u red javnih politika. Odgovorne javne politike i odgovorno vođenje javnih politika temelj su razvoja jednog društva. U tom smislu, pitanje iz naslova ovog teksta samo je deo mozaika. Suštinsko pitanje je ima li Niš snage i volje da napravi zaokret ka odgovornim javnim politikama?
