“Energija publike je uglavnom svuda slična. Postoje sitne razlike, a srpska publika je jako zainteresovana za muziku, barem oni ljudi koje sam upoznao i koji su dolazili na moje nastupe. Može se reći da je u Beogradu, ali i u Srbiji na neki način muzika deo tradicije – što je veoma važno”, rekao je pred prvi nastup u Nišu italijanski producent, gitarista i didžej Nikola Konte.
Svestrani muzičar nastupio je u intimnoj atmosferi niškog kafića Vinil, a kao podrška za didžej pultom bili su novosadski didžej Jazzysad (Milan Saitović) i niški didžej Loptica (Dejan Šobot). Iako prvi put u Nišu, Nikola Konte je čuo za Nišville, a za prvi niški nastup odabrao je set “African spirit” (Afrički duh) koji kombinuje džez sa ritmovima Afrike.
“Afrika mi je važna zbog primitivnih i plemenskih elemenata, duha i stava kojih još uvek ima tamo, dok se u većini sveta tako nešto izgubilo. Tragajući za nečim drugačijim, otišao sam dublje do izvorišta muzike, komunikacije i konekcije među ljudima iskazanih u ritualima. Možda je to neko romantično viđenje Afrike nekog iz Evrope, ali nisam prvi koji je tragao za inspiracijom u Africi”, pojasnio je.
Osim gubljenja izvornih elemenata u muzici, Konte primećuje i gubitak kulturnog identiteta u velikim evropskiom gradovima, kao i zainteresovanosti ljudi za umetnost.
“Naravno, to zavisi i od mesta na kojima odlazite, nastupate, pa zato izbegavam da idem na mesta na kojima je novac u prvom planu – kao što su privatne zabave gde ljude muzika ne interesuje naročito ili veliki moderni klubovi gde ljudi idu da budu viđeni. Ta mesta su apsolutno dosadna”, podvukao je Konte.
Nikola Konte rođen je u Bariju, gde i danas živi. Ovaj lučki grad na Jadranskom moru sličan je Nišu po veličini i broju stanovnika. Još jedna sličnost ova dva grada je i interesovanje za džez muziku.
“Nekada je postojala velika džez scena u Bariju, pa je bio period stangancije i pada, ali polako se obnavlja. Italija danas ima mrtvi hod kada je u pitanju ova vrsta muzike, pa je to i malo razočarajuće, ali te stvari se mogu iznenada promeniti”, naveo je.
Džez u Nišu je koliko-toliko aktivan kroz dva džez festivala, manje svirke i di-džej setove. Džez publike je manje u odnosu na ono što se čini tokom festivala. Međutim, Konte ne vidi problem u džezu, kao muzici:
“Postoje trendovi i pravci u muzici. Ako nastane nova scena na kojoj džez meša sa ostalim žanrovima – hip-hopom, afričkom muzikom, elektronikom – ljudi lakše prihvataju. Zavisi od novih generacija i njihovih sposobnosti da dobro sviraju, a sa druge strane da dobro komuniciraju sa publikom. Ponekad su džez muzičari previše zatvoreni u svojim krugovima, a to tera publiku”, i dodao je da je upravo komunikacija sa publikom ono što je bitno kod muzike, te da “ako ste previše ozbiljni – ništa od toga”.
Džez opisiju kao svoju pasiju jer je upravo u njoj našao svoj identitet.
“Džez je bio moj izbor jer se bazira na ekspresiji ljudi, bez nekih restriktivnih granica kao što je slučaj sa rok i pop muzikom – ta sloboda mi je bila primamljiva”.
Sudbinu džeza iako više od stotinu godina stare muzike, teško je predvideti, naveo je Nikola Konte.
“Muzika je uvek bila ekspresija društva, pa umesto pitanja kakav će džez ili uopšteno muzika biti, bolje je pitanje kakvo će društvo biti. E, to je već teže odgonetnuti”, zaključio je ovaj italijanski muzičar.
Pročitajte i…
Malo je džeza u gradu džeza
Nevidljivi Nišville – iza festivalskih bina
Nišville – od Doma vojske do Tvrđave
Varvara Anastasijević: Verujemo da je Nišu potreban jazz festival
