Godinu dana od pada nadstrešnice, 16 žrtava i početka najdublje društveno-političke krize u Srbiji u novijoj istoriji, navršava se sutra. Za to vreme građanima je vlast, i to izvršna, servirala više teorija o uzroku ove tragedije, dok ova sudska praktično još nije ni otpočela proces utvrđivanja i kažnjavanja odgovornih. Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da se sada kao društvo nalazimo u pat-poziciji, dok studentkinja niškog Pravnog navodi da je istrajnost studenata u ovoj borbi već pobeda sama po sebi. Reke ljudi predvođene studentima slile su se u Novi Sad, ali ne da igraju, već da traže najvažniji utakmicu, izbore.
U novijoj istoriji Srbije, 1. novembar 2024. godine ostaće upamćen kao jedan od najvažnijih datuma. U 11:52 tog dana obrušila se nadstrešnica na tek renoviranoj Železničkoj stanici u Novom Sadu i zauvek odnela 16 života. Ova tragedija, ispostaviće se, otvorila je mnoga pitanja o korupciji, političkoj i moralnoj odgovornosti, nezavisnosti institucija…
Posredno ili neposredno inicirao je i druga važna društveno-politička dešavanja, od kojih je formalno najvažnija – pad Vlade i ostavka premijera Miloša Vučevića, čime se suštinski ništa nije promenilo. Takođe, događaji nakon 1. novembra izmeniće i način na koji šira javnost percipira omladinu u zemlji, koju je gotovo kategorički otpisala kao “apolitičnu” i nezainteresovanu za stanje u državi i društvu.
Okidač za početak studentskih blokada bio je incident kod Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Krajem novembra prošle godine, na mirnom skupu “Zastani Srbijo”, napadnuti su studenti i profesori ove visokoškosle ustanove. Ispostaviće se, kasnije, da su napadači bili opštinski i gradski funkcioneri SNS.
Grudva nezadovoljstva studenata, eskalirala je u pravu lavinu pobune i to na državnom nivou. Rezultat – svakodnevni protesti i blokade saobraćajnica, obustava nastave na fakultetima i pojedinim srednjim školama, štrajkovi i hiljade pređenih kilometara. Ukratko, opšta društvena kriza na svim nivoima.
Godinu dana kasnije, sociolog i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Branislav Stevanović ističe da smo kao država i društvo trenutno u pat-poziciji.
Situacija se donekle iskristalisala, premda ne u potpunosti. Jasno je da je srpsko društvo u velikoj meri polarizovano po pitanju promene aktuelnog režima. Puno je kritike na račun postojeće vlasti, uključujući tu i odgovornost za pad nadstrešnice. Na strani onih koji priželjkuju promene, međutim, nema jedinstva, već je na delu međusobno nepoverenje i višeglasje (ideološko, organizaciono) koje je ne omogućava jedinstveno delovanje. Reklo bi se da se trenutno nalazimo u pat-poziciji – kaže Stevanović.
Kraj studentskih protesta je najčešće najavljivao sam predsednik države. Tako su građani i građanke tokom proteklih godinu dana imali priliku da često slušaju o pobedi nad “obojenom revolucijom”, uz najave da će o tome i knjigu napisati. Godišnjica je pred vratima, ali knjige još nema.
Ono čega ima jesu stalna licitiranja o tome kada će doći kraj studentskoj pobuni. Sa druge strane, uprkos predsednikovim tvrdnjama da podrška studentima u blokadi opada, kolone studenata i građana pešaka već su se slile u Novi Sad, kako bi obeležili godinu dana od pada nadstrešnice.
Studentkinja Pravnog fakulteta u Nišu Lana Kocić ističe da je to što i nakon godinu dana studentski bunt i dalje živi – zapravo njihova najveća pobeda.
U zemlji u kojoj se sve čini da bi se ugušio svaki glas koji traži pravdu, mi smo pokazali da postoji nešto što se ne može ućutkati, a to je istrajnost. Ona je naš najjači saveznik i naš najtiši heroj. Izborili smo se protiv policijske represije i protiv medijske propagandne mašinerije vlasti, koja je pokušavala da nas prikaže kao neprijatelje države, dok mi, u stvari, branimo njene temelje – navodi Kocić.
Od početka studentske bune pa do danas, zahtevi koji su prvobitno isporučeni vlastima dopunjavani su u nekoliko navrata.
Prvobitno, studenti u blokadi tražili su da se objavi celokupna dokumentacija o rekonstrukciji železničke stanice, da se identifikuju i krivično procesuiraju sva lica koja su napala studente i profesore ispred FDU, da se odbace krivične prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20%.
Kasnije, ovim zahtevima pridodati su i oni koji se odnose na utvrđivanje okolnosti koje su izazvale paniku tokom velikog studentskog protesta u Beogradu 15. marta i navode o upotrebi zvučnog topa. Takođe, na listi zahteva našao se i onaj kojim se traži inspekcijski nadzor i pokretanje krivičnih postupaka zbog ulaska u jedinice intenzivne nege, gde su bili zbrinuti pacijenti iz Severne Makedonije.
Koliko su sada, godinu dana kasnije, bliži svojim ciljevima, studentkinja Kocić navodi “onoliko koliko smo jasnije sagledali prepreke na putu Srbije ka pravnoj državi”.
Ne postoji merna jedinica kojom bismo mogli precizno odrediti koliko smo bliže cilju od početka naše borbe jer naš krajnji cilj – pravna, pravedna i uređena država nije kvantitativna kategorija koja se meri procentima ili broji danima – ističe Kocić.
Svi ovi zahtevi na kraju, slili su se u jedan – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Izbori – jedini ili jedan od izlaza?
Parola kojom se vlast gotovo uvek vodila “izbori mogu kada god kažete” ovog puta je izostala. Rešenje koje je vlast kao kec iz rukava izvlačila i kod mnogo manjih društvenih kriza, sada je na dugom štapu, sudeći prema izjavama državnih zvaničnika.
Razlog tome deo stručne javnosti vidi u znatno oslabljenom rejtingu vladajuće stranke što određena istraživanja javnog mnjenja i potvrđuju. Ima i onih istraživaja koja rejting vlasti i dalje pronalaze visoko u raspoloženju javnog mnjenja. Nekoliko režimskih tabloida tokom proteklih dana objavilo je navodno istraživanje IPSOS-a, prema kome SNS i Vučić imaju 49% podrške.
Ipak, iako provladini mediji daju svetle prognoze vlastima po pitanju rejtinga, predsednik države izbore najavljuje tek za kraj iduće godine.
Dodatni dokaz našeg uspeha jeste to što smo režim Aleksandra Vučića doveli u situaciju da ne sme da raspiše izbore ni pod sopstvenim uslovima. Izbori za koje se sada zalažemo nisu kraj borbe, već samo jedan njen deo, jedan od koraka ka uređenom, demokratskom društvu – kaže Kocić.
Profesor Stevanović ističe da bi najbolje rešenje za aktuelnu društveno-političku krizu bili upravo “slobodni i pošteni izbori”.
Izbori koštaju, ali su ipak jeftiniji od ljudskih života koji mogu stradati pri nekakvom drugačijem scenariju. Jer, šta je alternativa izborima? Neredi na ulici, fizička rarzačunavanja između neistomišljenika, između policije i građana? Naravno da taj najgori scenario priželjkuju najmilitantniji pripadnici režima, jer bi im on odrešio ruke za nasilno gušenja otpora, jačanje političkog autoritarizma i udvoričkog ponašanja – kaže Stevanović.
Pravda je spora, ali (ne)dostižna
Kako to inače biva, među prvima se srpskoj javnosti, nakon pada nadstrešnice, obratio upravo predsednik Vučić. Retoričko pitanje koje je tada postavio – “zašto smo renovirali sve, samo nadstrešnicu nismo”, ubrzo su demantovale objave na društvenim mrežama koje svedoče suprotno, kao i Zoran Đajić nadzornik na ovom projektu.
Među dokumentima koja su se nedugo nakon nesreće pojavili nije bilo onog koji pokazuje da objekat ima upotrebnu dozvolu, pisali su tada mediji.
Ipak, to nije sprečilo vlast da stanicu svečano otvori i to čak dva puta.
Stručna javnost, opozicija, ali i studenti u blokadi tada su ukazivali na korupciju, dok je vlast ponavljala da se nesreće te vrste dešavaju i u svetu. Od tada do danas, građanima i građankama predočeno je bezbroj teorija o tome ko je kriv i zašto je nadstrešnica pala i odnela 16 nedužnih života.
One koje su se posebno istakle, svakako jesu optužbe u vezi sa terorizmom. Iako je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu sredinom jula demantovalo ovakve navode, to nije sprečilo predstavnike vlasti i prorežimske analitičare da budu “kreativni” sa teorijama zavere.
Jednu od novijih teorija građanima je predstavio upravo predsednik države. Prema njegovim rečima, opozicioni političar Miša Bačulov, pritom “nesumnjajući u njegovu nevinost” nalazio se upravo na mestu nesreće nekoliko sati uoči pada nadstrešnice, a da su ti snimci bili sakriveni od javnosti.
Svakako će nadležni organi u nekom trenutku ispitati njegovu ulogu (Bačulova), ali ne mislim da tu ima Bog zna šta sporno i da je on u tome učestvovao. Za mene je mnogo važnije ponašanje nadležnih državnih organa koji su to sve vreme krili. Ovde se otkriva mnogo toga drugog: Zašto nisu ispitali druge aspekte, Da li je neko prilazio tom objektu dan, dva, tri ranije? Suština je kako je moguće da ovakve snimke nismo videli, ko je to krio 11 meseci? – naveo je Vučić, a prenosi Danas.
Kako je predsednik od “nadstrešnica je pala zbog neznanja i greške struke, a ne zbog korupcije”, došao do sumnji o isplaniranoj diverziji, nije sasvim jasno.
Dok se za razliku od njega, koji javnost zasipa obiljem kontradiktornih informacija o ovom slučaju, oni kojima je posao da pronađu krivce i sprovedu ih pravdi, za sad, čini se, ne ide tako dobro.
Godinu dana nakon tragedije, nijedno suđenje još uvek nije održano iako je ovim povodom privedeno ili pritvoreno više ljudi iz vrha vlasti, uključujuči i dva bivša ministra Gorana Vesića i Tomislava Momirovića.
Tri tužilačka postupka i nijedno započeto suđenje za 17 žrtava tragedije u Novom Sadu, među kojima je 16 poginulih i jedna teško povređena devojka. To je pravni presek godinu dana od obrušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj Železničkoj stanici 1. novembra 2024 – piše BBC na srpskom.
U međuvremenu, među najnovijim informacijama koje je objavila Anketna komisija koju čini neformalna grupa stručnjaka – stoji da je “lično predsednik države zahtevao da se ubrzaju radovi na ovom projektu, kako bi bilo sve gotovo pre planiranog roka” – prenosi Radar.
Za obeležavanje godišnjice od ove tragedije, studenti u blokadi najavili su veliki skup u Novom Sadu, a mnogi od njih uputili su se ka ovom gradu pešice i na biciklima. Ovu komemoraciju Vučić je nazvao “utakmicom”, ali prema najavama studenata i građana sutra je neće igrati, već će se okupiti da se žrtve nikada ne zaborave i da zatraže najvažniju – izbore.
Povezane vesti
Niški dekani i Univerzitet pozivaju nadležne da ispune zahteve studenata i zaštite ih dok protestuju 
Studenti/kinje blokirali raskrsnicu kod Crvenog pevca, vozači ih pozdravljali sirenama; U petak blokada kod Suda 
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu 
Studenti niškog Medicinskog pozivaju na veliki protest, njihovi profesori tvrde da se onlajn nastava uvodi protivzakonito