Čekajući godinu i datum izbora, studenti Vučiću poručuju da je “kukavica”, dok on uveliko obilazi radove na putevima širom Srbije i najavljuje “EXPO”. Čini se da je SNS kampanja nezvanično počela i da se politički poeni prikupljaju. Ipak, izgleda i kao da vlast prati nova istraživanja, koja pokazuju da njihovi novi i stari protivnici zajedno imaju čak 10 % veću podršku naroda, pa izbore ne raspisuju. Ujedinjenje studenata i opozicije, prema tim istraživanjima, deluje kao jedino rešenje za promene, a to mišljenje deli i vrh niške opozicije, koji traži i lokalne izbore “u jednoj koloni”.
“Hoćete izbore? Dobićete ih kad god hoćete” – poručio je Vučić februara na mitingu u Sremskoj Mitrovici. Međutim, otkako su početkom maja studenti u blokadi zatražili vanredne parlamentarne izbore, jer njihovi zahtevi nisu ispunjeni, predsednik govori da nije vreme za izlazak na birališta, jer „moramo da se spremimo za Ekspo“.
Od dolaska na vlast 2012. godine Vučić je konstantno tokom kriznih perioda isticao kako je za izbore „uvek spreman“ i da opozicija može da ih dobije „kad god hoće“. Prošao je i jul, ali je datum izbora i dalje nepoznat. Ali, sada ih pre svega traže studenti, njegovi “novi politički oponenti”, koji ga nazivaju „kukavicom“, podsećajući ga na sopstvene reči.
Istovremeno, mediji bliski vlasti sve češće izveštavaju o pojačanim aktivnostima SNS funkcionera: obilaze se putevi, otvaraju tuneli, posećuju manastiri i centri. U jeku te nezvanične kampanje naprednjaka Vreme je objavilo istraživanje “Nove srpske političke misli”, koje pokazuje da bi vlast imala manju podršku na izborima u odnosu na opoziciju i studente.
Najjači utisak istraživanja je ono što i nije novo, a to je da u Srbiji u ovom trenutku ima barem 10 % više onih koji su protiv ove vlasti nego onih koji je podržavaju. To je gotovo neoboriv nalaz i nije od juče. Najveća novost je da u tome nema novosti. Mi smo početkom marta došli do toga, to se potvrdilo u maju, pa evo i sada – rekao je Đorđe Vukadinović za N1.
Prema tom istraživanju, ukoliko bi opozicija i studentski pokret nastupili zajedno, imali bi podršku 42,1 % građana, dok bi lista vlasti (SNS, SPS, Zavetnici) mogla da računa na 32,7 %. Trećina građana jasno se izjašnjava da podržava režim, ali ta podrška može narasti, upozorava Vukadinović, ukoliko opozicija ostane razjedinjena ili demotiviše birače.
To su oni koji će, kao i svih godina do sada, glasati za vladajuću stranku. Njih ima oko 32 do 33 %, ali ako opozicija padne u apatiju, taj broj može skočiti i do 40 – kaže Vukadinović.
Šta kaže vrh niške opozicije?
Od opozicionih glasača, 55,5 % se zalaže za jedinstvenu listu, 23,9 % da stranke sve prepuste studentima, a samo 10,4 % za više kolona – pokazuje ovo istraživanje. Vukadinović kaže da ujedinjenje studenata i opozicije može da dovede do promene vlasti, ali je pitanje da li će se to i desiti.
U takvom sučeljavanju (sa jedne strane lista vlasti – SNS, SPS, Zavetnici, a sa druge strane lista studenata, parlamentarne i vanparlamentarne opozicije, građanskih pokreta) i kada bi takva lista bila moguća – a sada mi se čini da smo daleko od nje, bi po meni, bila favorit na tim izborima. Dakle, nema garancije, ali ima velike šanse za pobedu – pojašnjava Vukadinović.
Kakav je zvaničan stav niške opozicije o zajedničkoj listi sa studentima – za sada se ne zna zvanično. Ipak, na osnovu izjava u medijima, dr Dragan Milić iz istoimene grupe građana, koja ima vlast u Medijani, kaže da je on jasan – da ogromna većina opozicije podržava ideju o izborima.
Međutim, poručuje da je dogovor oko toga ko bi s kim i kako izašao na republičke izbore – neizvestan i složen. 
Možda je celishodnije i pametnije da se na republičke izbore izađe u više kolona, kako se ne bi gubili glasovi svih političkih opcija, jer gotovo je sigurno da neće svi desničari glasati za listu gde je izrazita levica i obrnuto – ističe Milić.
S druge strane, njegova grupa građana je i ranije zahtevala održavanje izbora, ali na lokalu. Zato napominje da bi u Nišu zajednička opoziciona lista bila jedina opcija.
U ovom trenutku je odnos snaga 65 % prema 35 % u korist opozicije. Naša grupa građana predložiće opoziciji da se na niške izbore izađe sa jednom listom protiv “otimača narodne volje”, jer sve razlike i sujetu moramo da ostavimo po strani kako bi građanima Niša vratili slobodu i dostojanstvo. Svako drugo iskakanje mislim da bi bilo kažnjeno od Nišlija. Studenti treba da budu na toj listi jer oni i jesu kohezioni faktor – kaže Milić.
Smatra da vlast gubi Niš na narednim izborima i da su i oni sami svesni toga.
Da li vlast može (opet) da izgubi Niš?
I narodni poslanik i njegov koalicioni partner na lokalu Đorđe Stanković kaže da su izbori neophodni – kako parlamentarni, tako i lokalni. Smatra da je sva moć predstojećih izbora u tome da dođe do ujedinjenja.
Važno je da udružimo resurse i u tom slučaju budemo jedinstveni, da imamo listu koja bi bila kontra u odnosu na SNS. Na taj način nema onih koji će ići ispod cenzusa i da prođu kao na prošlim izborima. Tada je bila situacija da smo pobedili u broju glasova protiv SNS-a, a onda to nije bilo valorizovano kroz mandate – kaže Stanković.
Kao dobar primer saradnje studenata i opozicije, Stanković podseća na nedavno održane lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću. Kaže da tada jedni bez drugih ne bi postigli dobre rezultate i zato ističe da je moć u udruživanju.
Takođe kaže da ne bi imao problem da se on ili neko drugi od poslanika Narodne stranke povuče, a da nečije drugo ime bude na toj zajedničkoj listi.
To da li će na potencijalno mogućoj zajedničkoj listi neko od pojedinaca biti na listi neko ne, evo ako je problem ja prvi mogu da potpišem, ako sam problem ja ili neko od nših poslanika NPS, siguran sam da neće biti problema da se povučemo, a da lista bude zajednička. Isto tako očekujem od ostalih kolega, ali nije u tome poenta. Poenta jeste da svako od nas ko se bavi politikom, zna na koji način ovaj režim manipuliše, koliko je teško da se izađe na izbore i koliko je cela ta stvar kompleksna, zato je važnije da zajedno to radimo – zaključio je Stanković.
Doktor Milić veruje da će vlast odugovlačiti sa izborima što je više moguće “jer je i ona svesna da po prvi put postoje realne šanse da izgubi”, ali da ih treba raspisati što pre.
Realna procena je da su vlast i opozicija izjednačeni po broju glasova ali da ima i oko 25-30% neopredeljenih koji će rešiti ishod izbora. Čini se da će većina neopredeljenih na kraju ipak glasati za promeme jer im SNS više ne može ponuditi ništa novo. Stara obećanja upakovana u novo ruho. Scenario koji više ne može da prođe. Vlast je svesna lošeg trenda i u defanzivi je. Zato kupuju vreme a njega više i nemaju nešto na raspolaganju – pojašnjava Milić.
Upitan šta će opozicija raditi ako se desi da Vučić ipak do daljeg “ne da” izbore, Milić odgovara – “institucionalni i vaninstitucionalni pritisak”.
Da li je aktuelna vlast spremna da ode i kada?
Mnogi predstojeće izbore, koji još nemaju svoj datum i uopšte ne moraju da se održe pre Vučiću najvažnijeg “EXPO”-a, smatraju “istorijskim”. Zato i ne čudi što predsednik svih građana ovog puta ne želi na birališta, jer istraživanje NSPM sa početka teksta nije jedino koje pokazuje da podrška naprednjacima opada.
Slični “nepovoljni” rezultati po vlast našli su se i u istraživanju agencije Sprint Insight. Ukoliko bi na jednoj strani bila samo studentska lista, a na drugoj lista vlasti – studentska lista bi osvojila 54,8 % podrške građana, dok bi za Vučićevu glasalo 42,1 %.
Čim su se u javnosti pojavila istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da bi SNS na narednim izborima imao manju podršku u odnosu na one koji žele da ih “smene”, pojavilo se istraživanje koje sve to demantuje, ali ne uzimajući u obzir studente.
Reč je o istraživanju Ipsosa prema kome bi SNS na izborima imao “vodeće rezultate” i to 46,6% glasova.
Kako prenose mediji, istraživanje je ispitivalo pojedinačne rejtinge postojećih stranaka. Zato na listi ponuđenoj ispitanicima nisu bile stranke, koalicije i pokreti o kojima se u javnosti priča sada najviše i govori. Ipak, ispitanici su mogli da navedu da će glasati za neku drugu stranku ili pokret osim ponuđenih, a da zatim navedu i za koju i tako je studentska lista dobila svega 5 % glasova.
Dok građani i građanke čekaju datum, pa i godinu izbora, vlast ove lokalne u Nišu, koje je prošle godine “jedva dobila”, sada ni ne pominje. I parlamentarni izbori bili su “skoro”, poslednji decembra 2023. godine, a predsednik Vučić koji sada jeste nadležan za ovaj zahtev studenata i može da ih raspiše, po zakonu treba “da ode” sa ove funkcije početkom 2027. godine, kada bi “EXPO” i trebalo da se održi.
Nakon toga više neće imati pravo da se opet kandiduje, tako bar nalaže Ustav. Da li će do njegove promene doći kako bi se Aleksandru Vučiću omogućio treći predsednički mandat, takođe je jedna od spekulacija koja se povremeno pojavljuju u javnosti, a poznato je da je predsednik više puta i tokom ranijih godina izjavljivao da se neće kandidovati na izborima i onda uvek radio suprotno.
Povezane vesti
Opozicija: Sledeće nedelje odluka o novom rukovodstvu Medijane, grad da uspori sa “fajront tenderima” 
U toku sednica Skupštine o održavanju lokalnih izbora 2. juna, deo opozicije najavio bojkot 
Izbori 2023: Najviše glasova SNS-u, zabeležene brojne nepravilnosti, opozicija traži ponavljanje beogradskih izbora 
Kerković predložila “Protokol o nesaradnji sa SNS-om i SPS-om”, SPN i NDSS podržavaju