Vlast je preko noći odlučila da niškom Univerzitetu treba novi fakultet i to za srpske studije, a vest je iznenadila i one koji bi trebalo da se o tome pitaju. Neke od glavnih kritika su to što bi bio na adresi Filozofskog fakulteta u Nišu i preuzeo njegove “neodržive” departmane za srpski i ruski jezik, kao i istoriju, uz predmete o nacionalnoj bezbednosti, dok su predloženi rukovodioci iz “SNS kuhinje”. Profesor Boban Arsenijević ističe da se “u skladu sa principima funkcionisanja ove diktature radi o intresima pojedinaca”, ali veruje da će, ako se ova ideja uopšte i ostvari, biti kratkog veka i dometa.
U sklopu niškog Univerziteta postoji 14 fakulteta, a u akademskim krugovima je više puta bilo kritika zbog nedostatka studija političkih i organizacionih nauka, glume, jezika, veterine, defektologije i drugih oblasti. Ipak, fakultet koji bi mogao da iznedri “diplomirane Srbe i Srpkinje” još nije pominjan kao ideja.
Sve do prošle nedelje kada se pojavila vest da bi Univerzitet u Nišu mogao da dobije Fakultet srpskih studija.
Početak akademske godine kasni zbog studentske borbe koja traje gotovo godinu dana, a retko ko je mogao da očekuje da će početi predlogom o osnivanju novog fakulteta na adresi Ćirila i Metodija 2 u Nišu, gde se već 54 godine nalazi Filozofski fakultet.
I tako dok vlast na zahteve studenata ne odgovara, predlaže osnivanje nove visokoškolske ustanove i to navodno na predlog Grada Niša, kojim “vladaju” naprednjaci, koji su nakon poraza na izborima vlast dobili uz pomoć “jednog Rusa”.
Čija je ovo stvarno ideja još nije poznato, a kada je vest došla do javnosti oglasili su se iz Grada saopštenjem u kome pišu da će novi fakultet predstavljati “jedan od najznačajnijih poduhvata u oblasti visokog obrazovanja, kulture i nauke u poslednjim decenijama”.
Predloženi fakultet okupiće vrhunske stručnjake iz oblasti srpskog jezika i književnosti, istorije, slavistike, kulturologije, nacionalne bezbednosti i arheologije. U njegovom okviru planirano je formiranje Naučnoistraživačkog centra za srpske studije, koji će se postepeno razviti u tri specijalizovana instituta. Naša vizija je da Niš postane vodeći nacionalni centar za humanističke i identitetske nauke, ne samo u Srbiji već i u širem regionu. U vremenu kada je potrebno da institucionalno osnažimo značaj nacionalne kulture, jezika, istorije, bezbednosti i kolektivnog pamćenja, ova inicijativa ima posebnu težinu – deo je njihovog saopštenja.
Brojne kritike ove ideje autorskim tekstom u Politici branio je istoričar sa Filozofskog fakulteta Dejan Antić, inače državni sekretar u Ministarstvu kulture i jedan od potpisnika podrške Vučiću. Ukratko, kaže – “ko ima nešto protiv Srpskih studija, taj ima i protiv Srbije”.
Da mesta za kritiku ipak ima smatra profesor slovenske lingvistike na Univerzitetu u Gracu Boban Arsenijević, koji je nekada predavao na niškom Departmanu za srpski jezik pri Filozofskom, kao i njegove brojne kolege, ali i bivši studenti i akademski građani.
Profesor ističe da je cilj osnivanja ovakvog fakulteta morao da zadovolji različite strane, a da se u ovom slučaju, kako kaže, “u skladu sa principima funkcionisanja ove diktature, radi o intresima pojedinaca”.
Ministar ima interes da stvori fakultet čiji će i nastavnici, i eventualni malobrojni studenti biti uz vlast i moći da se prikazuju u vestima za preostale glasače. Nastavnici sa FF koji u tome učestvuju žele fakultet kao resurs političke i u doba ozvaničene korupcije pogotovu ekonomske moći, u procesu vezanom za pregrupisavanje usled osnivanja takozvanog Pokreta presvrstanih (sa najlepšim kancelarijama ikad). Fašisti među njima, kojih nije malo, još žele da imaju sredstvo proizvodnje i širenja šovinističkih autoritarnih ideja o društvu, etničkim i religijskim zajednicama, naciji – smatra profesor.
Arsenijević takođe apostrofira to da su politički, ekonomski i totalitarno-ideološki motivi jasno iskazani u ambiciji da se u fakultet, inače humanističkog usmerenja, uključe i studije bezbednosti.
Ne radi se o bezbednosti građevina, saobraćaja, infrastrukture, o bezbednosti građana, koja je odavno prodata kolonijalnim silama i domaćim kriminalcima, već o bezbednosti nosilaca diktature, odnosno o represiji nad građanima i ličnom monopolu nad silom – zaključuje Arsenijević.
Upitan kako bi eventualno osnivanje doprinelo razvoju niškog Univerziteta, Arsenijević odgovara da mu iskustvo koje ima pokazuje da će, ako se ova ideja uopšte i ostvari, biti kratkog veka i dometa.
Verujem da će se završiti ukidanjem ne samo fakulteta, već i onih departmana i programa studija koji na taj fakultet pređu ili budu osnovani na njemu. U međuvremenu, osim što će naneti štetu reputaciji Univerziteta u Nišu, biće i stalni izvor sukoba i svih vrsta prljavštine karakterističnih za profil ljudi koji u ovakvom poduhvatu učestvuju – ističe profesor.
Teško mu je da kritike i zamerke koje ima ukratko obrazloži, ali ističe da je to pre svega “odsustvo koherentnosti na nivou nedostojnom bilo kog razumnog bića, kamoli univerziteta, već u samom pojmu srpskih studija, a onda još više u ideji da se u srpske studije svrstaju studije ruskog jezika i književnosti, istorije, bezbednosti”.
Na nešto perfidnijem nivou, upada u oči ideja implicitna argumentaciji za osnivanje fakulteta, da je nacionalni identitet predmet inženjeringa, da je rezervisan samo za etničke Srbe, i da meni kao Srbinu to kako ja živim i konceptualizujem taj identitet može da određuje nekakav profesor nekog opskurnog fakulteta, ili u krajnjoj liniji država i tajna policija – objašnjava Arsenijević.
“Otvara se škola za srpčiće male”
Predlog za osnivanje ove visokoškolske ustanova, prema dopisu Ministarstva prosvete, uputio je navodno Grad Niš, ali kako je i kada ova inicijativa nastala u gradu za sada nije poznato – budući da se o tome nije raspravljalo ni na Gradskom veći, ni na Skupštini.
To ne zna ni doskorašnja dekanica Filozofskog u Nišu Natalija Jovanović, na čijoj adresi i čije resurse bi mogao da koristi novi fakultet koji već godinama kuburi sa prostorom. Ističe da se sve spremalo u tajnosti, te da je i sama o tome saznala iz medija.
Prvo su slagali da je predlagač Univerzitet. Naravno da nije. Ja sam do skoro bila članica Senata. Nijedna instanca, nigde se to nije nikada pojavilo. Ni kada je reč o Fakultetu, ni kada je reč o Univerzitetu. Ovako smo to dobili preko noći, to je još jedan dokaz samovolje ovih koji su etabrirani u režimu i smatraju sebe nosiocima ne samo vlasti, nego i moći da mogu da rade šta god hoće – navodi Jovanović.
Sumnje da je ideja o osnivanju novog Fakulteta nastala više iz političkih pobuda, nego iz želje za akademskim “prosvetljenjem”, dodatno su podgrejala imena koje je Ministarstvo prosvete predložilo za čelne ljude ove ustanove. Tako bi, kako prenose mediji, vršilac dužnosti dekana bio Slaviša Nedeljković, redovni profesor Departmana za istoriju niškog Filozofskog, jedan od dobitnika Vidovdanskog odlikovanja.
Spisak onih koji su bliski režimu, a imali bi svoju ulogu na novom fakultetu se tu ne završava. Poslove privremenog predsednika Saveta Fakulteta (inače humanističkog usmerenja) obavljao bi lekar doc. dr Milan Lazarević, inače odbornik SNS u niškom Parlamentu i prvi čovek niškog ogranka “Pokreta za narod i državu”.
To što bi čelni ljudi novog Fakulteta bili bliski vladajućem režimu, pa i sami funkcioneri vlasti, dodatno je zabrinulo javnost na lokalu. Pitanje zloupotrebe autonomije Univerziteta, kao i političke instrumentalizacije istog, tako je još jednom dospelo na dnevni red.
Bivša dekanica Jovanović, ističe da je cilj ovoga direktno sprovođenje političke volje, kao i eventualno školovanje kadrova koji bi bili po meri vlasti, budući da im se postojeća akademska zajednica ne dopada.
Pravi se feud za neke koji su nedostojni da budu članovi naše akademske zajednice, da mogu u svojojoj “prćiji” da prave izbore i da glume ćaci profesore i ćaci fakultet. Jednostavno ja mislim da je ovo osveta prema Filozofskom fakultetu, koji je bio perjanica u podršci svojim studentima – istakla je Jovanović.
Dok se čeka reakcija šire akademske zajednice, ova na lokalu zasad je “nema” na aktuelna dešavanja. Tako, iako bi se nova visokoškolska ustanova našla “u komšiluku” niškog Univerziteta, za sada iz Banovine nema odgovora na novinarska pitanja koja su im upućena ovim povodom.
Sa druge strane, sa Filozofskog fakulteta u Nišu potvrđuju da nisu “bili upoznati sa procedurom koja je prethodila predlogu”.
U cilju zaštite najboljih interesa Fakulteta, njegovih studenata i zaposlenih, Uprava Filozofskog fakulteta u Nišu uložila je, a i dalje ulaže, velike napore da se integritet Filozofskog fakulteta u Nišu očuva u potpunosti. Nakon sastanka održanog u Ministarstvu prosvete Republike Srbije, uslediće dalje konsultacije i potencijalna modifikacija Predloga, kao i traženje kompromisnog rešenja, odnosno rešenja koje će omogućiti nesmetano odvijanje delatnosti Filozofskog fakulteta u punom kapacitetu i eventualnu realizaciju odluke Vlade Republike Srbije o osnivanju pomenutog fakulteta na drugoj adresi – navodi se u saopštenju ove ustanove.
Deoba departmana
Od 12 departmana na niškom Filozofskom, 3 bi pripala novom Fakultetu. Srpski jezik i književnost, istorija, kao i ruski jezik, u budućnosti bi mogli da se izučavaju u okviru Fakulteta za srpske studije. Iako je Filozofski jedan od najpoželjnijih fakulteta u gradu, ova tri departmana godinama unazad beleže negativne trendove kada je u pitanju upis brucoša.
To su departmani koji su sami po sebi potpuno neodrživi. Oni upisuju manje studenata nego što postoji budžetskih mesta i silazan je tok upisa broja studenata. To je jasna tendencija i u ovom trenutku oni će imati više zaposlenih nego što će imati brucoša – navodi bivša dekanica Jovanović.
Tako je samo za narednu školsku godinu, Ruski zajedno sa trećim upisnim rokom imao 7 kandidata, od mogućih maksimalno 20, Istorija 39 od 50 i Srbistika 24 od 50.
Kako će izmeštanje ova tri “nepopularna” departmana uticati na njihovu popularizaciju ili upravo suprotno, za sada nije poznato. Takođe, nije najjasnije i zašto bi se u okviru srpskih studija nalazio i Departman za ruski jezik, budući da bi prema trenutnim najavama to bio jedini “strani” program u okviru novog državnog Fakulteta.
Ovim povodom oglasili su se i studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Nišu. Zabrnjava ih činjenica da kod ovako važne teme ne postoji transparentnost, kao i da nema javne rasprave i konsultacija sa onima koje bi ovakva odluka direktno pogodila.
Kao i do sada, nećemo ostati nemi posmatrači. Šta god da se dešava, bićemo tu – da branimo principe, instituciju i sve one koji su u ovom procesu dovedeni u neizvesnost. Podsećamo i naše profesore, koji se nalaze u izuzetno nezahvalnoj situaciji, da smo uz njih, kao što su oni uz nas bili već gotovo godinu dana. Zajedno smo dokazali da solidarnost nije samo reč, već snaga – navode u saopštenju studenti u blokadi niškog Filozofskog.
Među brojnim pitanjima koje je ova inicijativa pokrenula, nametnulo se i ono o zvanju budućih akademaca koji odaberu da svoje osnovne studije završe na Fakultetu srpskih studija. Tako internet zajednica na lokalu već ima nekoliko predloga, poput “doplomiranih Srba” ili “diplomiranih srbologa”.
Redakcija mediareform.rs se ovim povodom obratila Gradu Nišu, Univerzitetu, kao i Ministarstvu prosvete, ali odgovore još čekamo.
Povezane vesti
Pravni fakultet i GAF u Nišu podržavaju mirna okupljanja studenata/kinja i osuđuju nasilje 
Trodnevni naprednjački skup u Nišu i dalje tajna, dozvole za postavljanje bine za sada nema 
Studenti/kinje Fakulteta sporta i Fakulteta zaštite na radu u Nišu stupili u blokadu 
Ostavke na PMF-u i dalje nerazjašnjene, sumnja se u povezanost sa projektom “Jadar”