Dok vladajuća partija slavi “ubedljivu pobedu”, a opozicija ne odustaje od poništenja izbora u Beogradu, zbog kako tvrde “očite krađe”, izlaznost i dalje govori da izostaje zainteresovanost građana za izbore i aktivnije uključivanje u politički život. Za razliku od aprila 2022. godine na parlamentarne izbore je ovog puta izašlo 114.990 birača više, prema podacima Republičke izborne komisije (98,7% obrađenih biračkih mesta).
Ovogodišnji izbori u Srbiji su završeni, ali postizborni procesi se ne zaustavljaju. Dok javnost i dalje komentariše poverenje građana koje je dobio dr Branimir Nestorović, u Beogradu je sinoć opozicija okuljena oko liste “Srbija protiv nasilja” pozvala na protest ispred RIK-a. Lideri opozicije započeli su štrak glađu, zbog kako kažu, izborne krađe, a predsednik Srbije u isto vreme sa javnog servisa najavljuje stabilnu četvorogodišnju vladu, EXPO 2027 i rušenje Sajma.
I dok se i dalje ne zna tačan broj glasova i mandata, ono što je činjenica je da je ovogodišnja izlaznost tek za nijansu veća nego prošle godine.
Izlaznost je blago povećana u odnosu na prethodne izbore, ali je ona, očigledno, plafon političke zainteresovanosti građana. Jedan deo građana je u inostranstvu, jedan deo jednostavno neće da se bavi politikom, iako se politika bavi njima – kaže glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević.
Ni burna godina između ovih i prethodnih izbora očigledno nije bila dovoljna da probudi uspavane birače. U Nišu je procenat izlaznosti bio 58,63%.
Izlaznost na izbore mi je zanimljivo “niska”, u odnosu na sve indikatore koji su ukazivali da bi trebalo da bude veća izlaznost barem za po neki procenat u odnosu na prošle izbore. Glavni indikatori koje pominjem su definitivno ProGlas, inicijativa “Dokle više” i ostale slične inicijative koje su ukazivale na to da će izlaznost potencijalno biti veća. Protesti su takođe obećavali neku iskru slobode, gde se verovalno da će građani biti daleko ohrabreniji da izađu i glasaju – kaže Tadija Mitić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Krajnji rezultat – oko sto hiljada ljudi na biračkim mestima više nego prošle godine. Mitić smatra da bi jedan od načina za buđenje apstinenata mogao da bude pomeranje fokusa ka ostatku Srbije, jer navodi da izraženiji fokus na Beograd nije doneo znatno veću izlaznost birača.
Za veću izlaznost, definitivno je potrebno povezivanje izbora sa realnošću i udaljavanje od fikcije koja se oseća samo u krugu dvojke – zaključuje.
Za to je ključno, kako navodi i jačanje slobodne medijske scene, naročito lokalnih medija.
Funkcionerska kampanja i brojne nepravilnosti
Od samog početka predizborne kampanje stručnjaci su je ocenili kao potencijalno jednu od najprljavijih koje smo imali do sada. Predizborna “groznica” prenela se i na izborni dan, kada su posmatrači iznosili brojne nepravilnosti, prijavljivali paralelne biračke spiskove, kada je u Odžacima razbijen automobil CRTE, a mediji, bar neki od njih, prenosili informacije o “alternativnom” biračkom mestu u “Štark” areni.
Kampanja je bila kratka, izrazito negativna i prljava. Obeležili su je i video-spotovi koji su bili na ivici transfera blama. Sam izborni dan protekao je u brojnim nepravilnostima širom Srbije, s razlikom da je ovoga puta dosta toga uhvaćeno i zabeleženo, pa i osvanulo na društvenim mrežama. Opozicija je bila organizovanija i naoštrenija, a vladajuća stranka nije želela ništa da prepusti slučaju. Utisak je, takođe, da smo svi anestezirani učestalošću nekih nepravilnosti, pa su nam sada paralelni birački spiskovi “sasvim normalni”, a reč je o protivzakonitoj stvari – navodi Zirojević.
Izborni dan su, i prema mišljenju Mitića, obeležile nepravilnosti i neregularnost.
Mnoge od njih mogli smo da vidimo na osnovu izveštaja koje je davala CRTA, o kojima su izveštavali i mediji, kao i puno individualnih snimaka koji su kružili internetom u kojem se jasno vide mnoge izborne nepravilnosti širom Srbije. Verujem da su te nepravilnosti i zastrašivanja ipak uzela maha i da je i to uticalo na procenat izlaznosti – navodi.
Na neregularnost izbora ukazao je i ODIHR. U izveštaju njihove posmatračke misije, navodi se da su izbori dobro tehnički organizovani, da su birači imali i alternativne opcije, ali da je dominiralo prisustvo predsednika.
“…čime su se uz sistemsku prednost vladajuće stranke, stvorili nejednaki uslovi”, navodi se u izveštaju.
Kako dalje navode, bez obzira na nedavne zakonske izmene kojima je odgovoreno na brojne ranije preporuke KDILJP-a i Venecijanske komisije, nekoliko ključnih pitanja ostaje i dalje nerešeno:
Uključujući i obezbeđivanje jednakih uslova, mere sprečavanja zloupotrebe javne funkcije i državnih resursa, razdvajanje javnih funkcija od aktivnosti tokom kampanje i pitanje delotvornih mehanizma za sprečavanje zastrašivanja i pritisaka na birače, uključujući i kupovinu glasova – navode.
SPS i Nestorović kao najveća izborna iznenađenja
Predviđanja i pre izbora su bila da će najviše poverenja dobiti dve liste – vladajući SNS sa jedne strane i opoziciona “Srbija protiv nasilja” sa druge strane.
Rezultat SPS-a vidi kao posledicu konstantnog presinga koji na njiih vrši Aleksandar Vučić i SNS, kao i kampanje socijalista u kojoj njihov lider Dačić, kako kaže Zirojević, pazi da ne naljuti Vučića. Uspeh liste Branimira Nestorovića je kaže, sa druge strane, politički fenomen.
– Posle većinskog početnog šoka, zapravo možemo zaključiti da je taj rezultat pokazatelj da je Srbija deo sveta, jer je i na Zapadu jutjub ultra-desnica u trendu. Paradoks je da je jedna takva anti-globalistička lista zapravo na posredan način posledica globalizma to jest globalne opsednutosti alternativnim i zaverološkim pogledima na svet, navodi Zirojević.
Zanimljiva politička trka za lokalne izbore
Glavni i odgovorni urednik Južnih vesti smatra da nas juna očekuju možda i najzanimljiviji izbori u skoršanjoj političkoj istoriji.
Sav fokus centrale SNS-a biće na Nišu, a očekivano je i da se sam Vučić angažuje. Opozicija u Nišu sprema, kako su najavili, jedinstveno praćenje. Faktor nezavisnih lokalnih lista može da odnese prevagu na tim izborima. Loše je što će se i tim izbori održati po aktuelnom izbornom sistemu i što građani Niša neće moći da po imenu i prezimenu biraju odbornike ili gradonačelnika – zaključuje.
Izlaznost građana i zainteresovanost za predstojeće lokalne izbore može zavisiti i od epiloga dešavanja u Beogradu, navodi Mitić.
Ovde bi trebalo apelovati na sve građane Beograda da je neophodno preduzeti sve neophodne korake kako bi se izborna volja zaštitila na lokalnom nivou. Svakako je odgovornost na svim biračima na lokalu da jasno kažu koga žele da vodi njihovo rodno mesto i na koji način. Velika je odgovornost na svim političkim listama, ali ne smemo zaboraviti na našu odgovornost! – zaključuje niški aktivista.
Podsetimo, Niš je, zajedno sa Novim Sadom, jedan od gradova u kojima se ovog decembra nisu održali lokalni izbori. Analitičari su kao uzrok tome videli loše kotiranje SNS-a u ovim gradovima. U prilog ovim tvrdnjama je i činjenica da je opozicija u Nišu uzela oko 30% glasova ovog puta, što je znatno više u odnosu na rezultate na nivou cele republike.
Povezane vesti
Posmatrači važan deo izbornog procesa, 17. decembra na biralištima u rekordnom broju 
Izbori 2023: Najviše glasova SNS-u, zabeležene brojne nepravilnosti, opozicija traži ponavljanje beogradskih izbora 
“Srbija protiv nasilja” krivi javnu beležnicu za opstrukciju sakupljanja potpisa, ona kaže – nije bilo slobodnih ekipa 
Vanredni decembarski izbori kao rezultat ozbiljne društvene krize