Lažne vesti su goreća tema svuda u svetu, jer, iako su postojale oduvek, sa usavršavanjem novih medija njihovo širenje se intenziviralo i sada brže dolaze do mnogo većeg broja građana i građanki, pa njihove posledice mogu biti dalekosežne, kaže Tatjana Đukić, izvršna producentkinja serijala „Informativni mediji, informisana javnost“, u produkciji Media i reform centra Niš.
„Sa druge strane, adekvatni odgovori na ovaj izazov i dalje su u razvoju, i izazivaju brojne polemike. Primer za to je, recimo, zakonska regulativa, koja se u evropskim zemljama poprilično razlikuje kada je reč o borbi protiv lažnih vesti. Različite stavove o ovome imaju i novinari i predstavnici medija. A pitanje koje se konstantno nameće je – gde su u svemu tome građani i građanke? To je bio više nego dovoljan povod za produkciju ovakvog serijala“.
Širenje lažnih vesti nije problem samo naše zemlje. I u drugim zemljama vodi se borba protiv ovog trenda u porastu, i to na različite načine.
„U Italiji ima sitnih lažnih vesti, na primer Fejsbuk objava u kojoj se tvrdi da je, dok je pažnja Italijana bila fokusirana na zemljotres, Gornji dom Senata izglasao besplatne časove vožnje za migrante, dajući im uz to i dodatnih 10 poena. Dok Italijani imaju 20 na početku obuke, migranti imaju 30. Dodatni poeni oduzimaju se svaki put kada napravite prekršaj“, kaže Gabriela Jakomela sa italijanskog portala Facktcheckers.it i dodaje da je ovaj post bio masovno deljen iako je, kako objašnjava, broj članova Gornjeg doma koji su navodno glasali bio potpuno pogrešan, i da sâm članak uopšte ni ne postoji.
Intervju sa Gabrielom Jakomela je za potrebe dokumentarnog serijala „Informativni mediji, informisana javnost“ u produkciji Media i reform centra Niš vodila Tatjana Đukić, a fejsbuk premijeru prve epizode možete pogledati u nedelju, 14. oktobra u 18.30.
Jakomela ne veruje u propise zato što smatra da lako mogu da prerastu u cenzuru. Kako kaže, u Italiji ne postoji zakon, već inicijatva koju predvodi sajber policija zadužena za sajber kriminal. Pokrenut je sajt na kome mogu da se prijave slučajevi za koje se veruje da su lažne vesti ili dezinformacija.
„Ova inicijativa započeta je pre nekoliko meseci, ali mi nemamo tačne podatke o tome koliko je ljudi prijavilo i šta, a po mom mišjenju, postoje dva problematična dela u ovome. Prvi je – policija za sajber kriminal, gde je već nedovoljno zaposlenih u sajber jedinicima, tako da bih više volela da se fokusiraju na ozbiljan visokotehnološki kriminal, kao što su pedofili i slične stvari i prevare“, kaže Jakomela i dodaje da je opasno prebaciti se na ideju da policija treba da bude zadužena za odlučivanje šta je istina, a šta nije.
Ona smatra kako ljudi često zaborave da kritičko razmišljanje jeste ključno, ali da u nekom trenutku moramo nekome i da poverujemo.
„Postoje određene oblasti, na primer, medicina, pa čak i politika, gde ne možemo sve da znamo, ne možemo naučiti da raščlanimo i razumemo kompleksnost situacije, tako da je ono što treba uraditi ponovno uspostavljanje lanaca poverenja koji su spajali građane sa onim što ja nazivam izvorima autoritativnosti. U eri u kojoj su informacije bukvalno progutale ljude, morate imati poverenja u nekog ko će vam pomoći oko toga; ne može se to očekivati od vas, ne smete biti opterećeni time da svakog dana pretražujete toliko informacija. Jer ako to radite, na kraju ćete odustati i podelićete vest i verovati u bilo šta što odlučite da poverujete, a da čak ni ne razmislite“, upozorava Jakomela.
