Vatra koju je upalila studentska pobuna teško se gasi. Mnogo je već oprobanih recepata pokušala vlast – studenti su etiketirani, targetirani, vređani, praćeni, omalovažavani. Mnogo ćoraka je ispalila, nadala se da će praznici utišati bunu, ali ništa od toga.
Oni naravno, a pre svega prvi na vlasti Aleksandar Vučić, pokušavaju da kažu kako sve jenjava. Znaju dobro da ta laž ne prolazi ni kod njih samih. Da je tako, pa ne bi se hvatali za svaku slamku u nadi da će baš ona srušiti studentsko jedinstvo i nekako prekinuti nezadovoljstvo koje kulja.
U četvrtak u Beogradu se umalo desila tragedija. Vozač “forda” je na krov podigao 20-godišnju studentkinju koja je stajala na trotoaru. Da, na trotoaru. On je tu projurio kao da je na lokalnom putu. Sekunde, santimetri i sreća su spasli sve nas još jedne tragedije.
Nije se prvi na vlasti oglašavao 5 ili 6 sati, a onda je rešio da ovaj pokušaj ubistva izjednači sa nečim što se desilo u Novom Sadu, a što je on u 14. obraćanju za 16 dana nove godine, nazvao napadom na stariju gospođu.
Starija žena je prvo vređala studente, vidi se na snimku, jednu devojku i udarila, a kada je ona krenula ka njoj, gospođa je pala. Više je sekundi Vučić u obraćanju posvetio njoj nego devojci za čiji život lekari i dalje brinu. Ali ni ovaj događaj nije mogao, a da ne pokuša da izvrne ili spinuje, opet u nadi da će se to negativno odraziti po proteste, a pozitivno po njega.
U tom kontekstu, iako pun navodne želje da se smire strasti, optužio je opoziciju i pomenuo narodnu volju. Ličilo je da misli na refrendum o njemu koji je nedavano opet povampirio. Čak su poslanici SNS navodno spremili i 100 potpisa, ali ne zna se za šta. Ovu neustavnu kategoriju savetodavnog referenduma, čini se, ovog puta će gurati do kraja. Krenula je i kampanja “Vučiću verujem” pa deluje da je već sve isplanirano. Verovatno do rezultata.
Ali ko posle ovog pokušaja ubistva još veruje u pošteno glasanje i referendum? Ko posle pada “nerekonstruisane” nadstrešnice veruje u pravdu i istinu?
Ostao je još jedan, ne tako mali, procenat ljudi koji ne vidi ili ne želi da vidi ono što studenti crtaju svakog dana – sistem je truo, a predsednik se meša tamo gde mu nije mesto (po Ustavu).
Umesto da ga zaceljuje i leči, Vučić razmišlja o rejtingu i foteljama. U maniru politikanta, a ne državnika, “rešenja” koja nudi tiču se samo njega i političke opcije kojoj pripada. Šta je sa narodom?
A vidimo da sve češće istraživanja pokazuju da je sve više onih koji ne prihvataju tu politiku i takva “rešenja”.
Posle onoga što se desilo na izborima u Nišu i Beogradu, u junu i decembru, nema više tog glasanja pod postojećim uslovima kojem može da se veruje. Nema tog referenduma, sve i da ga sprovedu, koji će narod priznati, a pre svega u njemu učestvovati. Ljudi su sada na ulici i deluje da su spremni da tu donose odluke, ako već institucije odbijaju da rade kako nalažu zakoni i Ustav.
Upravo je tu i ključ za rešavanje čitavog problema. Umesto referenduma, Vučić i naprednjaci, građanima bi trebalo da ponude nazad institucije. Da smanje uticaj na pravosuđe, policiju, službe bezbednosti, a posebno na medije. Pre svega na RTS koji u ovoj krizi sve više ide stranputicom kojom je davno krenuo. Sa promocijom kulta ličnosti mora da se stane.
Ciklus od 12 godina vlasti je u Srbiji kao sudbina. Toliko je, od čuvene 8. sednice, imao Slobodan Milošević, toliko nazovi demokratske snage, a naprednjaci su ušli u 13. godinu vlasti. Ipak, vidi se da je ona na aparatima za održavanje u životu, a sve zato što su i dotle došli mehanizmima kojima se služe i sada dok pokušavaju da umire studente. Sve je spin, muljaža, korupcija i burazerska ekonomija.
Razlika je sada samo u tome što pametniji više ne ćuti i ne popušta. Oni koji su retko kada ili nikada igrali pošteno, na to jednostavno nemaju adekvatan odgovor.
