„Hose Ortega i Gaset, veliki španski filozof, jednom prilikom je definisao kulturu kao ono što nam ostane kada sve ostalo zaboravimo. To može biti bilo šta, bilo dobro ili loše“, rekao je na tribini Udruženog pokreta slobodnih stanara „Urušavanje kulture u Srbiji“ novinar i kritičar Milan Vlajčić.
Sociolog kulture dr Đokica Jovanović kao drugi učesnik tribine rekao je da treba srušiti mit o kulturi kao nečemu uzvišenom, čemu se treba klanjati, nečemu bez neupitne vrednosti i u čemu leži sva istina u koju se ne sme sumnjati. Kultura, naglasio je on, mora da se menja:
„Kulture ruše, kulture razaraju, ali kulture i stvaraju. Nova kultura nastaje na ruševinama one koju je srušila. To je progres i kontinuitet u kulturi. Mada, bez obzira što ćemo srušiti taj mit o njenom božanskom karakteru, moramo se saglasiti o jednoj bitnoj stvari – ono na čemu počiva svako društvo jeste kultura, jer i ekonomija i politika ističu iz kulture, odnosno obrazovanja“.
Prateći medije i događaje, Vlajčić je kao najveći problem današnje kulture, zbog čega se i urušava, naveo nekritičnost i nedostatak samokritičnosti. U poslednjih nekoliko dana, dodao je, javili su se primeri koji uopšte nisu reprezentatvni, ali ukazuju na urušavanje kulture: autori serija hvale svoja dela, debitanti su nosioci kapitalnih projekata iz nacionalne istorije, novinari nekritički nazivaju nekog velikim umetnikom, a sama umetnost ne vrednuje se dovoljno ako nema nacionalističkih elemenata.
„Problem u kulturi stvaraju i profesori Filološkog fakulteta mereći reči i određujući šta je koji jezik. Desilo se da je 'Festival jednog pisca' bio posvećen Miroslavu Krleži, a neki profesori sa tog fakulteta pitali su me šta on traži u našoj kulturi. To se dešava kada se izgubi osećaj [M1] o kulturnom prostoru“, dodao je on.
Ipak, kultura ne može biti samo ono iza čega stoje humane ideje, naglasio je profesor Jovanović. Nacizam i fašizam su kulturne činjenice, kao i ostale ideologije koje proizilaze iz kulture. Zato se, podvukao je, kultura uvek bori unutar sebe i bitno je da se podrži ona koja je sa humanim karakterom kako ne bi došlo do urušavanja.
„Ako imamo humani karakter kulture, to će u jednom procesu revolucionisanja uspostavljati svoja pravila i svoje vrednosti. Recimo, kada se Jugoslavija borila protiv staljinizma, ona je pre svega raskrstila sa ovom idejom na Trećem kongresu književnika u Ljubljani 1952, kada se odrekla socrealizma, a zatim i na Kongresu filozofa 1960. godine na Bledu, gde je napušten dijalektički staljinizam i rečeno da je svaka filozofija i svako mišljenje legitimno pod uslovom da je marksističko“, podsetio je Đokica Jovanović.
Devedesetih, saglasni su Milan Vlajčić i Đokica Jovanović, pobedio je nacionalizam i uz njega je došla i kultura zatvaranja, kultura stvaranja neprijatelja. Sve ovo utiče na građane i na medije, napomenuo je Vlajčić i dodao da je potrebno vratiti kritički stav i u životu, ali posebno u medijima kako ne bi došlo do totalnog urušavanja.
[M1]Osećaj ili osećanje?
