Lažne vesti nisu proizvod savremenog doba, postoje od kada postoji novinarstvo, samo što se sada, uz masovno korišćenje interneta, šire mnogo lakše i brže. Prema mišljenju medijske analitičarke Tatjane Vehovec, na društvenim mrežama svako ko ima nalog predstavlja medij za sebe koji može da širi kako prave, tako i lažne vesti.
„Svako od nas ima potencijal da proizvede lažnu vest, pitanje je da li ćemo to uraditi ili ne. Osim toga što možemo da proizvedemo lažne vesti, mi smo ’krivi’ i za njihovo širenje“, kaže Vehovec i dodaje da je lažne vesti potrebno drugačije sagledavati u novim medijima, nego u tradicionalnim.
Svakodnevno smo izloženi toliko velikom broju vesti na internetu da, čak i kad neko ima iskustva i dovoljno je sumnjičav, može da se desi da postane ili žrtva, ili prenosilac lažne vesti.
„Trend koji se širi jeste potreba ljudi da budu primećeni. Da bi neko dobio malo mesto pod tim net suncem, ne preza ni od čega, pa može i sam da proizvede neku lažnu vest kako bi dobio lajkove, šerove, retvitove“, kaže Vehovec.
Balkanske zemlje su najpodložnije širenju lažnih vesti u Evropi, rezultati su istraživanja Instituta za otvoreno društvo u Sofiji. Jedan od uzroka je i što se od ukupno 35 zemalja Srbija, prema indeksu medijske pismenosti, nalazi na nezavidnom 29. mestu.
Širenje vesti o štetnosti vakcine, zagađenosti vode u Beogradu, smrti trudnice u koloni tokom protesta zbog poskupljenja benzina, neki su od primera koji su okupirali javnost Srbije u poslednje vreme.
Političari kao izvori lažnih vesti
Lažne vesti uglavnom se plasiraju u trenutku kada treba da se skrene pažnja javnosti sa nekog bitnijeg društvenog problema, i njihovi izvori neretko su iz vrha vlasti.
„Mi od predstavnika vlasti često slušamo da nam raste bruto društveni proizvod, da se smanjuje nezaposlenost, da dolaze investitori, da sledeće godine dolazi bolji život za građane Srbije i povećanje standarda, da smo lider razvoja i faktor mira i sigurnosti u regionu, da dobijamo komplimente Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, da je sve na našoj strani. Onda ugasimo televizor ili odložimo novine, pogledamo u sopstveni televizor, novčanik, ili svoju porodicu i shvatimo da je to lažna država u koju želimo da emigriramo i da nam bude bolje“, kaže dopisnica Danasa Zorica Miladinović.
Ona kaže da su novinari vrlo svesni odgovornosti za javno izgovorene reči, dok političari misle da vlast predstavlja privilegiju pre svega, a daleko manje odgovornost za ono što izgovaraju i rade.
Više o fenomenu lažnih vesti možete pogledati u našem serijalu „Informativni mediji, informisana javnost“.
Izradu multimedijalnih sadržaja za projekat Medijska pismenost – Stvarnost iza ekrana, koji realizuje Media i reform centar Niš, podržao je Grad Niš u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2018. godini.
Projekat je fokusiran na predstavljanje kako stavova mladih, tako i ekspertskih mišljenja o važnim temama koje se tiču medija i medijske pismenosti.
