Nišlije i Nišlijke odnedavno imaju priliku da kupovinom magazina “Liceulice” deo novca usmere ka teže zapošljivim osobama. Nišlije mogu da kupe časopis od volontera, kao i samih osoba koje teže dolaze do posla, a koji primerke prodaju na ulicama u centru grada. Na ovaj način građani podržavaju uključivanje ljudi iz ranjivih grupa u zajednicu i pružaju im priliku za zaradu, a zauzvrat dobijaju časopis sa kvalitetnim i društveno-angažovanim temama.
Već 16 godina ljudi u plavo-narandžastim prslucima prodaju magazin “Liceulice” na beogradskim ulicama. Među njima ima različitih starosnih dobi, ali ono što ih povezuje jeste što spadaju u teže zapošljive kategorije.
Ipak, uvek su nasmejani, a prodajom magazina uspevaju da zarade novac za svakodnevne potrebe. U prodaji im pomažu i volonteri. Svoju mrežu su vremenom širili ka Novom Sadu, Pančevu, Kraljevu, a nedavno su stigli i u Niš.
Ukoliko ste od početka jula u popodnevnim časovima šetali Trgom kralja Milana, kod Tvrđave ili Obrenovićevom ulicom, mogli ste da ih sretnete.
S obzirom na to da je leto, njihov radni dan počinje popodne. U centru grada se sastanu, obuku prepoznatljive prsluke, stavljaju legitimacije i prilaze ljudima.
Za sada su tu tri prodavca kojima od prodaje ide polovina novca, a tu su i volonteri koji im u tome pomažu, pojašnjava nam Marija Ivanović, volonterka i koordinatorka prodavaca.
Ona kaže da im je najvažnije da kada priđu, sugrađanima objasne zašto je ovaj magazin drugačiji od ostalih.
Uvek krenemo sa pričom da ovaj časopis ima za cilj da pomogne ljudima iz teže zapošljive kategorija. To je zapravo njegova funkcija. Objasnimo koliko košta časopis, da zapravo polovina tog iznosa ide direktno samim prodavcima, što predstavlja način zarade i što je vrlo važno, eto, na taj način pružiti neku podršku i pomoć. I onda se ljudima i ta ideja dopadne i tako dobijemo novog kupca – kaže Marija.
Osim što je poseban zbog svoje misije, ovaj magazin nudi i raznovrstan sadržaj. Anastasija Arvai još jedna je volonterka, koja nam kaže da svako može da pronađe temu u skaldu sa svojim interesovanjima.
Kada im predstavljamo magazin, prelistamo ga, pokažemo da pored društveno angažovanih tekstova, tu postoje i zanimljive ilustracije, sjajne fotografije. Kažemo simpatičnu činjenicu da je štampano na recikliranom papiru, što je takođe bitno, jer ekološka svest isto treba da se širi – kaže Anastasija.
Dodaje da uvek upoznaju sugrađane da se magazin prodaje u drugim gradovima i da mogu da ih potraže na društvenim mrežama. Na taj način, kaže, mogu da budu sigurniji da će novac otići u prave ruke.
Zainteresovani volonteri su dobrodošli
“Liceulice” je u Niš došlo zahvaljujući saradnji sa Grupom za decu i mlade “Indigo”. Oni postoje od 2013. godine i imaju Društveni centar u kome rade sa romskom decom.
Direktorka Tamara Simonović kaže da im je bilo veoma drago što su prepoznati, te pozvani da budu deo partnerske mreže magazina.
Nama je bilo zadovoljstvo da prihvatimo ovu ponudu za saradnju zato što i znamo da u Nišu postoji jako puno ljudi koji se jako teško pronalaze posao. I verovali smo da bi učešće u ovakvom programu im omogućilo da prvo ostvare neki prihod, a zatim i da se prosto uključe u zajednicu, da dobiju priliku da jednostavno budu vidljivi u zajednici, da mogu da na određenim lokacijama budu prisutni stalno, prepoznatljivi, ovaj, i da ponude našim sugrađanima jedan jako kvalitetan sadržaj kroz ovaj časopis – kaže Simonović.
Već dugi niz godina u “Indigo” dolaze da volontiraju studenti Filozofskog fakulteta. Zahvaljući poznanstvu s njima, ali i njihovoj dobroj volji kaže da nije bilo teško pronaći volontere koji bi magazin prodavali na ulici.
Očekuje da se uskoro priključi još volontera. Magazin je dostupan u našem gradu već mesec dana, a volonteri kažu da su veoma zadovoljni reakcijom Nišlija.
Volonterka Marija sa kojom smo na početku razgovarali poručuje da joj ovo volontersko iskustvo znači za izgradnju ličnog profila.
Evo ja sam neko ko možda ne bi ovako u nekim situacijama prilazio ljudima, ali ovo je zapravo put da savladate neke probleme, barijere, odnosno tu neku introvertnost, možda i samopouzdanje.
Poručuje svima da ukoliko žele mogu da ih kontaktiraju i pridruže im se u humanitarnoj misiji.
Inače, magazin izlazi jednom mesečno, a takođe postoji i izdanje na engleskom jeziku City Less Ordinary koje izlazi na šest meseci. Ukoliko niste do sada sreli prodavce magazina, a želite da donirate novac i pomognete, detaljnije informacije možete pogledati na zvaničnom sajtu.
Povezane vesti
Borba za nišku vodu u Studeni: Aktivisti poručuju “nećete kopati, branićemo telima”, gradska vlast ih umiruje, ali nije protiv rudarenja 
Budućnost niških Filmskih – Savet koji jedini odlučuje o festivalu nije ni konstituisan 
Biciklistički koridor za niški kej – Inicijativa Skopljanke za uređeniju obalu Nišave 
Od tesne do „bogatije“ većine – kako se menjao odnos snaga u niškoj Skupštini