Zagađen vazduh, skladištenje komunalnog otpada, prečišćavanje otpadnih voda, više javnih parkova i biciklističkih staza – sve ovo su problemi koji muče građane od Vlasine, preko Leskovca, do Niša, Svrljiga i Knjaževca. Kako bi se počelo sa rešavanjem ovih problema pokrenuta je inicijativa za udruživanje pojedinaca, organizacija i institucija radi pokretanja javnog dijaloga za pronalaženje rešenja.
Ekološki problemi građana jugoistoka Srbije su gotovo identični. Zajedničko i udruženo delovanje na okružnom i lokalnom nivou moglo bi da da rezultate sa aspekta kvaliteta života i životne sredine, pa su se zato brojne organizacije koje se bave ovim temama umrežile.
Pokretač inicijative je ekološka organizacija “Zeleni ključ” iz Niša, kojoj su se na okružnom nivou pridružili Čuvari Vlasine, Eko budućnost iz Svrljiga, Vučje-Porečje iz Leskovca, Pokret gorana Knjaževac i Sokobanjsko ekološko društvo(SED). Na lokalnom nivou okupila su se udruženja Južna Morava Lalinac, Eko gerila, Zeleni zid, Niš Pantelej naselje, PSK Mosor i Nova mreža.
Cilj našeg zajedničkog delovanja je pokretanje projekata koji bi uključivali građane i građanke u institucionalne i sistemske tokove zaštite životne sredine To podrazumeva jačanje pojedinačnih organizacija kroz niz treninga i obuka, strateško planiranje, i umrežavanje na lokalnom i regionalnom nivou kako bi se uticaj organizacija i udruženja povećao posebno prilikom donošenja odluka i podsticanja pozitivnih promena u zajednici – kaže mr Olivera Milošević, inženjer zaštite životne sredine i predsednica ogranizacije “Zeleni ključ”.
Pored jačanja kapaciteta organizacija, biće sprovedeno istraživanje o stavovima građana i
građanki o ekološkim problemima, odgovornosti i učešću u promenama i pokretanju inicijativa.
Na sve dugogodišnje ekološke probleme možemo zajednički da reagujemo i da u okviru institucionalnih i zakonskih okvira, poboljšamo saradnju među opštinama i gradovima čime bismo donosioce odluka pozvali na odgovornost i rešavanje problema u skladu sa potrebama stanovnika u pogledu zaštite životne sredine – pojašnjava Miloševićeva.
Do kraja jula ove godine biće izrađena lista zajedničkih prioriteta svih okupljenih organizacija
koja će biti predstavljena lokalnim rukovodstvima. Na taj način će između pojedinaca,
organizacija i institucija biti pokrenut javni dijalog za pronalaženje rešenja za mnoge zajedničke
ekološke probleme.
Biće organizovane tribine i okrugli stolovi i zajednički nastupi učesnika, kao i putujuća izložba
fotografija svih potencijalno umreženih organizacija.
Projekat „Budi deo rešenja a ne zagađenja – južna eko mreža“ sprovodi se uz podršku Fonda za
otvoreno društvo.
