Od sovjetskih postera na estonskim ulicama 1940-ih, do širenja proruskih stavova u Fejsbuk grupama danas – modeli propagandnih operacija Kremlja prilagođavali su se vremenu i geopolitičkim okolnostima. Od svoje nezavisnosti i punopravnog članstva Estonije u Evropskoj uniji i NATO, ova baltička država radila je proaktivno na suzbijanju dezinformacija koje stižu od njenog istočnog suseda.
“Putinova sledeća meta” – glasio je naslov članka u Ekonomistu sredinom juna prošle godine. Fotografija vojnikinje koja je stajala uz tekst otkrivala je ženu svetlih očiju u maskirno-zelenoj uniformi. Lica prekrivenog istim dezenom gotovo da se u potpunosti utopila u crnu pozadinu. Ono što se međutim nepogrešivo isticalo u njenoj silueti jeste amblem estonske zastave.
U jeku ruske invazije na Ukrajinu, baltička država koja je kroz svoju istoriju već osetila težinu sovjetske čizme, sada je pribijala svoje redove, spremna da brani sve što je kao nezavisna država i punopravna članica EU i NATO stekla.
Spremnost i volja Estonaca da svoju državu brane od spoljnih pretnjii ne ogleda se samo u činjenici da je služenje vojnog roka ovde obavezna i prestižna kategorija. I muškarci i žene u ovoj državi imaju mogućnost da pristupe volonterskoj organizaciji poznatoj kao Estonska liga odbrane.
To je dobrovoljna organizacija za nacionalnu odbranu koja deluje u okviru estonskog Ministarstva odbrane. Organizovana je u skladu sa vojnim principima, poseduje oružje i sprovodi vojne vežbe. Cilj Odbrambene lige je da, oslanjajući se na slobodnu volju i ličnu inicijativu, unapredi spremnost nacije da brani nezavisnost Estonije – piše na sajtu ove organizacije.
Sa više od 30.000 dobrovoljaca, ova Liga još od 1918. godine predstavlja važnu kariku u sistemu odbrane zemlje na svim nivoima.
Spremnost Estonaca da brane svoju zemlju dodatno se povećala nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, a svoj vrhunac dostigla je nakon pune eskalacije rata februara 2022. godine – objašnjava Hanes Rum, stručnjak za komunikacije i bivši urednik specijalizovanog bloga za borbu protiv propagande Propastop.
Estonija, takođe, ulaže posebne napore kako bi se odbranila od dezinformacija, pogotovo onih kreiranih od strane ruskih vlasti.
Estonija je izložena informacionim napadima Kremlja od 1991. godine. Cilj tih napada bio je da se smanji poverenje građana u sopstvenu državu i da se naruši ugled Estonije u inostranstvu. Na početku je za Estoniju bio veliki izazov da postane članica EU i NATO, jer je Rusija na sve načine pokušavala da naruši njen nacionalni ugled. Od 2004. godine, kada smo postali punopravni članovi NATO i EU, stvari su postale nešto lakše – rekao je Rum.
Estonska nazavisnost 1991. godine došla je nakon višedecijske okupacije Sovjetskog saveza. Od tog trenutka ova baltička država otpočinje sa reformama koje će je nekoliko godina kasnije svrstati među najdigitalizovanije zemlje, kao i među one sa najnižom stopom korupcije u svetu.
I taj put nije bio lak. Iako zvanično nezavisna, ova baltička država gotovo da se nikada u potpunosti nije otrgla ruskog uticaja. Istorijska i kulturološka bliskost, kao i činjenica da danas gotovo 20 odsto stanovništva čine Rusi – bila su idealna podloga Kremlja za propagandne i političke ciljeve.
Rusofobna država, nacističkog opredeljenja. Zavisni privezak velikih sila koji je izgubio svoju nezavisnost i zemlja koju NATO ionako ne bi branio – neki su od glavnih narativa Kremlja kada je u pitanju kreiranje propagande, istakao je Rum.
Do pune eskalacije rata u Ukrajini, estonske vlasti se nisu mešale u rad medija, čak i onih koji su otvoreno emitovali propagandu Kremlja. Kada je reč o slobodi medija u ovoj zemlji, podatak da je Estonija na zavidnom drugom mestu na listi Reportera bez granica tome dodatno govori u prilog. Ipak, nakon početka ruske invazije, ovi kanali postali su zabranjeni.
Ove mere, međutim, nisu u potpunosti uspele da spreče širenje narativa Kremlja. Poruke su u međuvremenu preoblikovane i preusmerene na druge platforme.
Naročito tokom poslednje četiri godine, Rusija je pokušavala da utiče na Estonce kroz narative poput: zašto podržavati Ukrajinu i zašto ne potrošiti taj novac na sopstveni narod… ali u tome nisu uspeli – objašnjava Rum.
Društvene mreže postale su nova noseća platforma za propagandne aktivnosti Kremlja. Pojedini administratori naloga koji su otvoreno emitovali takve poruke postali su “meta” estonskih bezbednosnih službi.
Administrator Oleg Besedin uređivao je Fejsbuk grupu na ruskom jeziku pod nazivom „Tallinners“, koja je aktivno učestvovala u širenju dezinformacija i za koju se sumnja da je u više navrata distribuirala sadržaj sa sankcionisanih ruskih medijskih kanala. To predstavlja kršenje sankcija Evropske unije i nenasilnu aktivnost koja je u suprotnosti sa interesima Estonije.
Časopis Ekonomist navodi i da je estonska Vlada jasno stavila do znanja da će “proterati ruske državljane povezane sa ruskim bezbednosnim aparatom”. Strategija odvraćanja, takođe, predstavlja i “javno objavljivanje proruski orijentisanih objava na društvenim mrežama”.
Sentiment koji Estonci imaju prema Ukrajini i njenom položaju u aktuelnom sukobu u velikoj meri objašnjavaju zašto je borba protiv dezinformacija ovde gotovo nemilosrdna. Praktično da je nemoguće pronaći jarbol u estonskoj prestonici sa kojeg se ne vijori ukrajinska zastava, čak i na zvaničnim institucijama kao što su ministarstva.
Jak osećaj povezanosti i saosećanja sa Ukrajinom, za Estonce proizilazi iz uverenja da Ukrajinci na frontu ne brane samo sebe od višestruko nadmoćnijeg protivnika, već i Estoniju i celu Evropsku uniju.
Otpornost na propagandu
Borba protiv propagande u Estoniji nije zasnovana na ad-hoc metodama i sporadičnim slučajevima. U pitanju je sistemska i dobro organizovana praksa, prevashodno zasnovana na medijskoj pismenosti i digitalnoj higijeni, kako ističe Rum.
Najvažniji faktor, međutim, jeste proaktivnost – uspostavljanje sopstvenog narativa i jačanje društvene kohezije. To čini društvo otpornim na neprijateljske narative i predstavlja najbolju odbranu od informacionih operacija – dodaje Rum.
Naš vodič kroz ovu temu, nekada je bio urednik specijalizovanog portala za borbu protiv propagande Propastop. Za razliku od unutrašnje propagande, sa kojom se Srbija suočava duži niz godina, Estonija je prevashodno na udaru dezinformacija posebno kreiranih u inostranstvu, pre svega u Rusiji. Ovakav oblik napada poznatiji je i kao Foreign Information Manipulation and Interference (FIMI).
Propastop je nezavisni specijalizovan blog, pokrenut od strane volontera, od kojih su mnogi deo ranije pomenute Estonske lige odbrane. Iz bezbednosnih razloga, saradnici i urednici ovog portala ostaju anonimni, dok čitaoci mogu da im proslede sadržaj za koji sumnjaju da je propagandni.
Ako utvrdimo da neko u medijima širi laži, pristrasne informacije ili dezinformacije, ili da neko pokušava da utiče na procese u vezi sa Estonijom manipulišući informacijama, iznećemo to u javnost. Suprotstavićemo laži stvarnim činjenicama, ukazati na motive iza tih postupaka i razotkriti one koji imaju interes da manipulišu informacijama – ističu iz Propastop.
Od 1940. godine kada su ulicama Estonije visili crveni posteri sa prepoznatljivim srpom i čekićem i kada su sa radija odzvanjale poruke iz Moskve, pa sve do 2025. godine, propagandni uticaj je i dalje tu, samo u drugačijem obliku – piše u analizi bloga Propastop.
Shodno drugačijim geopolitičkim okolnostima, prilagodile su se i namere Kremlja prema ovoj baltičkoj državi. Kako autorka članka Marijan Vosumets objašnjava – “Moskva se više ne predstavlja kao dominantna vlast; umesto toga, nastoji da svoje poruke predstavi tako da izgledaju kao da potiču iz same Estonije”.
Ona ističe i da je Kremlj znatno uvećao svoj budžet usmeren ka jačanju svojih medijskih kampanja, te da on za 2025. godinu iznosi čak 1,3 milijarde evra. Najvećim delom, ove kampanje usmerene su upravo na širenje ruskog uticaja u susednim zemljama.
Hanes Rum ipak smatra da je Estonija svojim proaktivnim delovanjem izgradila uspešne barijere koje blokiraju propagandu Kremlja. Kako navodi – “Estonci su već 35 godina meta propagandnog delovanja i veći deo naroda je postao otporan na nju”.
Ovaj tekst je nastao u sklopu medijske posete Estoniji, koja je realizovana u okviru programa “Puls Evrope”.
Povezane vesti
Prvi milioni iz gradske kase za “Niš TV” – “Šamar svima koji poštuju zakone” 
Pretnje redakciji Južnih vesti – “Dokaz u kakvom neprijateljskom i nedemokratskom okruženju živimo” 
Već deceniju se milionima pune džepovi “podobnih” medija u Nišu – ocenjuje novinarka, a građani priznaju da toga nisu ni svesni 
Novinarska udruženja u Srbiji organizuju skup podrške Asanžu