Najveći broj ljudi na jednom mestu, različitih dijalekata, mnogo osmeha, suza, hrane, dobre energije, uz jako “pumpanje i majanje” – tako je Niš izgledao 1. marta, na najmasovnijem protestu održanom u ovom veku, koji je trajao 18 sati. Vratio se osećaj jedinstva, zajedništva, solidarnosti i vere u to da je moguće živeti slobodno, utisci su građana, čije poruke vam prenosimo u ovom tekstu. Studenti su zahvalili na “pumpanju tačkastog softvera”, usvojili Studentski edikt i najavili naredno okupljanje 15. marta u prestonici.
Dok se sležu utisci sa najdužeg i najmasovnijeg protesta održanog u prestonici juga Srbije, vlast licitira sa brojem učesnika, a prebrojava ih kao nikada pre i predsednik Aleksandar Vučić, studentima “nenadležna figura”. Ali ono sa čime ne može da se licitira je energija okupljenih, prepune ulice na centralnom Trgu kralja Milana i ulicama oko njega. Nikada više ljudi u Nišu na jednom mestu, koji su ozbiljno shvatili poziv “na majanje”, pa su se tokom celog dana slivale reke ljudi od Pozorišta do Ureda, od Tvrđave do Kalče.
Veliki broj ljudi sa kojima smo razgovarali tokom dana slažu se da je utisak “neprepričljiv”, da se energija mogla opipati, kao i da je pored velike gužve osmeh bio na licima i onih koje su u masi ljudi “nosili”.
Policija je snimala ovaj protest, kažu da je protekao bezbedno po sve učesnike, da je bilo mirno i bez incidenata, ali još ne otkrivaju kolika je njihova procena o broju učesnika.
Mirno jeste bilo, ali samo tokom odavanja počasti u 11:52, a narednih 12 sati uz “pumpanje” koje nije prestalo do ponoći, kada je grad još jednom utihnuo na 15 minuta – kako se nikada ne bi zaboravilo zašto je ova “buna” počela.
Oči svih medija juče su bile uprte u Niš, koji se našao i u tekstu “Rojtersa” koji piše da je to bio “masovni protest i pretnja vlasti Aleksandra Vučića”. Iako studentima nenadležan, a nije bio ni učesnik protesta, mediji dan kasnije prenose njegove izjave da je niški protest bio “pobuna bogatih koji jedu prasiće, dok naprednjaci jedu sendviče”.
Mi vam prenosimo utiske onih koji jesu bili na ulicama tokom čitavog dana i koji time jesu nadležni da govore o tome kako je protest zaista izgledao.
“Veličanstveno, ohrabrujuće, emotivno”
Čim je najavljen protest “Studentski edikt” već se očekivalo da će praktično cela Srbija biti 1. marta u Nišu. Došli su da se “maju”, ali pre svega da podrže generaciju Zed, a mnogi su vrata svojih domova otvorili za goste, pripremajući i ukusnu hranu koje je bilo na svakom ćošku.
U video-anketi možete čuti da deo građana kaže da se stidi “što ranije ovo nismo uradili” i da je Niš juče bio jedino mesto u kome su želeli da budu.
Ovde sam zbog slobode, podržavam zahteve studenata, dajemo im podršku, da u ovoj državi već jednom krene kako treba, zato što ne želim ovako da živim. Prelepo je, fantastično, veličanstveno, emotivno, fenomenalno – neki su od njihovih utisaka.
Nišlijka koja je bila na svim dosadašnjim studentskim protestima podseća da su reči pesme koja je postala jedan od simbola juče uspeli da ostvare u Nišu.
Do juče su na svojim protestima među mnogobrojnim pesmama sa poučnim i simboličnim porukama pevali i onu “neka ljubi se istok, zapad, sever, jug” , a sinoć su reči ove pesme i ostvarili u Nišu. Uspeli su da reke ljudi dovedu na jug i pokažu snagu jednog naroda, dok su se Nišlije kao domaćini pokazali fenomenalno – kuvali su, pevali, plakali, smejali se, udomili goste i zajedno sa “Nobelovcima” poslali najlepše razglednice sa juga, one najtoplije i ohrabrujuće za celu Srbiju.
“Ovo nema nigde” takođe je jedna poruka koja se mogla čuti tokom dana, kao i da se niški “merak” osetio i bez odlazaka u kafane, da je bilo “toplo” i kao kod kuće.
Biti deo ovako istorijskog događaja, koji je toliko ispravan i inspirativan, budi osećaj pripadnosti. Mogao si da osetiš energiju svakog pojedinca na protestu koja je umirujuća i u isto vreme uzbuđujuća.
Poredeći “sretenjski” protest u Kragujevcu na kome je bila, jedna od okupljenih kaže da joj je utisak da je u Nišu bilo više ljudi, ali da je atmosfera i energija bila ista.
Ljudi su pokazali neverovatnu solidarnost i istrajnost, uprkos hladnoći koja se osećala kako je veče odmicalo. Oko 23 sata, kada su temperature pale, protest se delimično stišao jer su se mnogi smrzli, ali su se u ogromnom broju vratili u 23:52 da zajedno odaju počast nastradalima u Novom Sadu, pokazujući da ni hladnoća ni umor ne mogu ugasiti osećaj zajedništva koji su ovi protesti probudili u svima nama.
Iako je na toliko protesta i blokada bila do sada, Aleksinčanka nam prenosi da je svaki put osećaj intenzivniji, posebno zajedništvo koje su studenti vratili građanima.
Vratili su nam i zastavu, vratili su nam i himnu, vratili su meni neke lične osećaje za koje sam bila uverena da ih više nema i neće ih biti. Uhvatila sam sebe da sve manje razmišljam o suprotnoj strani koja uporno pokušava da nas unizi, a nekako smo u tom zajedništvu koje imamo nepobedivi. I tu više nema dileme – ništa nije kao pre.
Mnogi priznaju da su od ovih protesta “emotivno isrpljeni”, ali da ipak preovladava osećaj sreće, pripadnosti, da smo “na pravoj strani” i da svi zajedno “pišemo vedrije stranice srpske istorije”.
Toliko sloge i ljubavi je bilo da su mi suze krenule više puta. Prvo kad su nas, dok smo išli ka centru u koloni, pozdravljali deca i ljudi, pogotovo najstariji. Posle toga ona fenomenalna organizacija, ljudi koji spremaju hranu nasmejani sve vreme, žene koje dele kafu i kolače, klinci dele bombone, redari koji sve vreme posmatraju i pomažu. I onda kako da ne plačeš od sreće?
Gužve je bilo svuda, ali se niko nije “gurao”, već pozdravljao sa osmehom, takođe su utisci sa protesta, kao i da je to bio “dan kakav svi zaslužujemo da nam bude svaki dan”.
“Vratio nam se osećaj zajedništva”
Osećaj zajedništva je utisak koji nam je preneo najveći broj građana i građanki, a mnogi su ponovo osetili jedinstvo našeg naroda i ljubav prema državi, kažu “kao kada nam sportisti donesu medalje”.
Starije Nišlije kažu da su ponosne “na decu koja su ustala da se bore za bolje sutra”.
Bio je to najemotivniji protest na kome sam bila, ogroman broj učesnika, protest je jasno pokazao da u Srbiji ne postoji opravdanje za trenutno stanje. Organizacija je bila besprekorna – svi su pratili instrukcije, samoinicijativno su čistili, pomagali i organizovali se bez ikakve spoljne pomoći. Ovaj protest nije bio samo čin nezadovoljstva, već i pokazatelj zajedništva i discipline koja dolazi iznutra, iz svakog pojedinca koji je odlučio da se pridruži.
Suze u očima i nada u srcu neizostavne su bile kod većine ljudi, a energija je, kažu, bila “zarazna”. Bilo je na protestu i beba i dece svih uzrasta, studenata, mlađih i starijih, baka i deka, nasmejanih lica, a buka od pištaljki 12 sati nije prestajala, uz brojne zastave i parole na transparentima.
Iskreno, nismo se nadali da će biti toliko ljudi, a onda smo videli najveći skup u svom životu, stvarno posebno iskustvo. Ono što je bilo posebno interesantno su parole koje su ljudi nosili, jedna od najduhovitijih – “Doma li si Zone, studenti pituju”. U Tvrđjavi je takođe bila gužva, mada je i pored toga bilo prijatno za šetnju. Bilo nam je beskrajno drago što smo podržali studente i sto smo mogli zajedno sa njima da pišemo istoriju. Bilo je divno biti delić celine koja širi ljubav i nadu.
Bilo je i susreta u Nišu onih koji se nisu videli 15 i 20 godina, prenosi nam Surduličanka, koja kaže da im je bilo drago da su i posle toliko godina “na istoj strani”. Ističe i da odavno nije videla toliko kulturnih i pozitivnih ljudi, da su plakali i smejali se istovremeno i da će protest pamtiti ceo život.
Utisak jednog Nišlije je i da je u novijoj istoriji ovaj protest važan kao i 25. jul 1914. kada je Niš postao ratna prestonica Srbije.
I tada se, kao i danas, u njega slilo mnogo sveta. Samo danas nam ne preti sila, koja namerava da nas pregazi, već sila koja nas je odavno pregazila. Pogazila nam dostojanstvo, ukinula institucije i upropastila mnogim generacijama mladost. Emocije i energija koju smo danas uspeli da osetimo, daju nam nadu da ova zemlja može ponovo biti zemlja slobodnih ljudi… – poručuje.
Protest je nakon 15 sati buke, uz “ozbiljno majanje i pumpanje” kao što je i najavljen, u ponoć utihnuo, a završen je čišćenjem smeća i podsećanjem da je naredno okupljanje 15. marta u Beogradu.
Povezane vesti
Sve spremno za veliki protest 1. marta – studenti pripremili simboličan protestni program, a građani besplatan smeštaj 
Elektronski fakultet četvrti u Nišu koji je blokiran 
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu 
Niška TV Belami izveštavala o studentima, pa “nestala” iz etra Telekoma, direktor “sluti što i ostatak Srbije”