“Studentoljublje” je predlog profesora za novu najbolju srpsku reč, zahvaljujući generaciji “Zed” koja je skinula pogled sa mobilnih telefona i usmerila ga ka boljoj budućnosti za sve. Politikolog i psihološkinja govore o “povratku otpisanih”, mogućih Nobelovaca, kao i o tome kako su sazreli za par meseci i postali simbol promena.
Studenti koji od decembra prošle godine žive u blokadama i na protestima, pripadaju takozvanoj generaciji “Zed” ili Post-milenijum generaciji. To su mladi rođeni od 1997. do 2012. godine, koji gotovo da ne pamte vreme pre interneta, putem koga se i najviše informišu. Ne pamte ni drugu “vlast” osim Srpske napredne stranke.
Dugo su bili “otpisani”. Bilo je uvreženo mišljenje da su lenji i da ih je teško pokrenuti, da su manje zainteresovani za društvene i političke teme, kao i aktivizam. U prilog tome govori i istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2024. godinu, koje je sprovedeno u vreme kada su bili raspisani lokalni izbori. Ono je pokazalo da skoro petina mladih uopšte nije zainteresovana za politička dešavanja.
Politikolog Dejan Bursać kaže da je to pokazala i izlaznost na izborima.
Mi smo do sada uvek smatrali da su studenti potpuno nezainteresovani za politiku, ali čini se da smo to radili zato što smo gledali isključivo kroz prizmu tradicionalnih političkih mehanizama – stranaka i izbora. To je zaista tako kad vi pogledate izlaznost na izborima, koja je najniža u tim nekim kategorijama od recimo 25, 30 godina – objašnjava politikolog Dejan Bursać.
Da nezainteresovanost današnje omladine nije bila samo predrasuda već i realnost, smatra docentkinja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Bojana Bodroža.
Razloga za manjak interesovanja za društvene i političke probleme ima nekoliko. Najpre, ističe da mladi politiku vide kao nešto nemoralno i prljavo. Osim toga, stvari koje su se dešavale oko njih, ranije nisu doživljavali lično.
Ljudi u aktivizam ulaze najčešće onda kada ih nešto lično dotakne i kad im postane lično relevantno, kad počne lično da ih pogađa. Društvene teme poput korupcije, urbicida, ekoloških problema, sve vreme su bile prisutne, ali nije postojala jasna ideja o tome da to na nas direktno utiče – kaže Bodroža.
Takođe, kao altrenativu mladi vide mogućnost da idu iz ove zemlje, pa ne čudi da se nisu mnogo bavili situacijom u državi. Psihološkinja objašnjava i da su im jedna od alternativa za beg od realnosti i društvene mreže, odnosno internet.
Trenutak buđenja mladih
Od realnosti koja ih je dočekala 1. novembra prošle godine, kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu, ipak nisu mogli i imali gde da pobegnu, jer je život izgubilo 15 ljudi i dece.
Pomisao na to da je pod nadstrešnicom koja se urušila mogao da bude svako, bila je otrežnjujuća za sve, pa i ove “otpisane” mlade, objašnjava psihološkinja.
Korupcija više nije bila tamo nešto što je grozno, ali ne utiče na mene, nego je postala stvar koja visi iznad naših glava. Strahotnost, blizina i snaga tog događaja su potresle i sve građane, pa i mlade ljude. Time je bio ispujen prvi uslov da se neko pokrene – (egzistencijalna) pretnja je postala veoma lična i veoma prisutna – kaže Bodroža.
Bespomoćnost je emocija koju su osetili su mnogi. Da li je tragedija mogla da bude sprečena, ko su odgovorni i da li će biti sankcionisani, pitanja su koja i dalje čekaju odgovore.
Pogođeni i svesni da tih odgovora nema, ali i nakon direktnog napada na njih ispred fakulteta, mladi su počeli da se bude i bune, a atmosfera bunta ubrzo je stigla i do juga Srbije. Već tri meseca insistiraju na odgovorima, ali i pravdi, protestima i blokadama fakulteta koje i dalje traju.
I tako je jedna za društvene okolnosti nezainteresovana generacija prešla u akciju i postala zainteresovanija za društvena dešavanja.
Nezadovoljstvo, čini se, ne jenjava i u toj atmosferi se očekuje i veliki niški protest “Studentski edikt” 1. marta. Studenti su jednoglasni u svom stavu da zahtevi nisu ispunjeni i da neće odustati.
Iako mnogi od njih tvrde da su u ovoj borbi apolitični, psihološkinja Bojana Bodroža smatra da nije tako.
Bave se kako širim društvenim temama poput korupcije, zatim akcijama kojima žele da izvrše pritisak da institucije konačno počnu da rade svoj posao, tako i uređivanjem i organizovanjem zajedničkog života na blokiranom fakultetu. To je politika par excellence – objašnjava.
U svojoj borbi, koju sada većina smatra borbom “za bolje sutra” u našoj zemlji, studenti nisu usamljeni. Tu su i mlađi predstavnici generacije Zed – srednjoškolci, zatim prosvetari, advokati, glumci, lekari, penzioneri i građani koji su, čini se, godinama bili uspavani.
Generacija Zed – generacija revolucionara
Da u mladi u Srbiji za ovih par meseci sazreli, ali i da su mnogo toga u društvu već promenili, smatra politikolog Dejan Bursać. On kaže da su studenti uveli nov način promišljanja politike u našoj zemlji i nov način komunikacije, pre svega jednu čvrstu komunikaciju. 
Oni su vrlo jasni i ne menjaju zahteve maltene od početka, istrajno čvrsto. Ali sa druge strane inovativno, sa pozivima na akciju, emotivno. Odlična je upotreba simbola, jedna vrsta iskrenosti, gde građani u stvari vide da se oni zalažu za neke vrednosti koje su opšte društvene, a ne neke partikularne političke i interesne – smatra Bursać.
U isto vreme nove generacije zadale su i težak zadatak političarima i strankama u Srbiji, jer one sada moraju da nađu način da funkcionišu u novom okruženju, ističe politikolog. Stranke na vlasti, smatra on, stalno pokušavaju da vrate u okvire ono što je postojalo pre novembra. Sa druge strane, opoziciju Bursać vidi kao izgubljenu u celoj novonastaloj situaciji, jer veliki deo “sedi sa strane i posmatra šta se dešava”.
Ono što je počelo kao protest zbog pada nadstrešnice, posle skoro tri meseca preraslo je u pobunu protiv lošeg upravljanja, korupcije i kriminala i vidno je unelo promene u društvu. Glavni “krivci” su, kaže, upravo iz generacije Zed. 
Ja mislim da su oni uneli nešto što je nama jako dugo falilo, falilo nam je zbog kompleksnih, istorijskih i socijalnih, ali i ekonomskih razloga svih ovih kriza kroz koje smo prošli poslednjih 30 godina, ali je sad došlo vreme za to i oni su ovim protestom uneli jednu vrstu čak i moralne ili etičke revolucije u naše društvo – ističe politikolog.
Da je revolucija koju su studenti pokrenuli iznenadila, smatra i psihološkinja Bodroža. Ona kaže da je sve ovo što studenti rade njima veoma važno i veliko iskustvo, da su naučili da kroz diskusiju i demokratiju donose odluke, da snose odgovornost za svoje postupke, kao i šta znači političko organizovanje. Ipak, velike lekcije od studenata naučilo je i društvo. 
Studenti koji su pokrenuli blokade, kao i šire društvene akcije pokazali su društvu da je i nemoguće moguće kad se ujedinite, kad ste solidarni, istrajni i kad poštujete svoju zajednicu. Život u zajednici donosi i puno radosti, bliskosti, međusobnog poverenja, ponekad i tuge i svađe, ali dok god kao zajednica iz toga učimo i ostajemo solidarni – pobeđujemo. To je velika lekcija koju studenti drže ovom društvu – smatra Bodroža.
Za mnoge je upravo ova generacija mladih postala generacija junaka, heroja, pravih revolucionara – na iznenađenje svih.
Sociolog kulture, profesor Nikola Božilović je o njihovim protestima rekao da su “veličanstveni” i da su razbili sve sumnje u vitalnost mlade generacije.
Onda kada smo potpuno potonuli u apatiju, ova generacija studenata nas je naprosto frapirala, probudila iz dremeža, vratila nadu, pokrenula na akciju, postala je slamka spasa svih nas koji smo već izgubili veru u bolje sutra. Ako je najbolja nova srpska reč 2023. bila “duhoklonuće”, a 2024. “rasanica”, onda je sasvim prikladan predlog organizatora takmičenja Najbolja nova srpska reč 2025. da to bude “studentoljublje”. Glasam za tu reč! – kaže sociolog kulture Nikola Božilović.
Dok se čeka izbor za najbolju novu srpsku reč, srpski studenti kandidati su za još jedno priznanje – jednu od najvećih svetskih nagrada, Nobelovu nagradu za mir.
Protesti, blokade, performansi koji traju već gotovo tri meseca pokazali su i da “buduće Nobelovce” odlikuje i upornost i istrajnost u onome što su naumili – da se zahtevi ispune. Da im u toj borbi ništa nije tako teško uverili su nas možda i najvećim podvigom do sada – skupom u Kragujevcu na koji se pešaka zaputilo više stotina studenata u Srbiji. Niški studenti i pojedini profesori i građani pešačili su oko 150 kiliometara u sred zime, a 1. marta biće domaćini kolegama iz čitave Srbije, koji takođe pešače na niški “Studentski edikt”.
Povezane vesti
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu 
Sve spremno za veliki protest 1. marta – studenti pripremili simboličan protestni program, a građani besplatan smeštaj 
Raširila se pesnica i otpor je ponovo tu – akteri nekadašnjih demonstracija o protestu nove generacije 
Medijska udruženja pozvala novinare/ke da u petak ispred fakulteta podrže studente/kinje