Da je nakon novosadske tragedije “prekardašilo”, ali da su ustali i “projektuju stabilno društvo”, u kome će biti “nečija deca, a ne vlasništvo države”, poručuju već više od dva meseca niški studenti. Smatraju i da je “vreme za promene” u kome oni “drže čas”, jer “korupcija ubija”. Ističu i da je “znanje u rukama naroda, a ne vlasti” i da žele da “uhvate poslednji voz za promene”, jer “nema nazad”. Ove protestne parole studenata su dalekosežnije od mnogih “govorancija”, smatra sociolog kulture Nikola Božilović, a profesor Neven Obradović poručuje da su one odraz krika jedne mladosti koja se bori za više vrednosti u društvu.
Čuvena sintagma “istorija se ponavlja”, nije samo obična fraza, u šta smo se uverili nedavno na novim studentskim protestima koji su se nakon 1968. godine, zatim 1996. ponovo dogodili u našoj zemlji.
Nepunih 20 godina kasnije ulice su ispunjene studentima zbog tragedije u Novom Sadu, kada je zbog pada nadstrešnice 15 ljudi poginulo. Za to niko još nije preuzeo odgovornost, a tragedija je otvorila i pitanje velike korupcije. Željni pravde i istine, “studenti su odlučili da stvar preuzmu u svoje ruke”, nadajući se da će motivisati institucije da samo rade svoj posao.
Počeli su sa blokadama saobraćaja na 15 minuta i odavanjem počasti stradalima, koja se ubrzo zbog napada na studente pretvorila u blokade fakulteta, a zatim i u velike proteste kojima su se pridružili građani širom Srbije.
Osim što povicima, zviždanjem u pištaljke i udaranjem u doboše prave “buku” kojom skreću pažnju na svoju borbu, studenti poseban pečat daju i transparentima koje nose.
Oni ih ispisuju raznolikim bojama na papirima, kartonima, belim platnima, uz neizostavan simbol crvene “krvave” ruke, koja je zamenila nekada stisnutu pesnicu “Otpora”. Ima ih u raznim veličina, ispisani su različitim stilom, a neki i propraćeni crtežima.
Tako se noseći parole studenti bore za pravednu i uređenu državu, komentariše Nikola Božilović, sociolog kulture i redovni profesor Univerziteta u Nišu. Prema njegovim rečima, oni žele da kreiraju kulturu koja će biti “korespondentna njihovim vrednostima, aspiracijama, željama, mogućnostima, potrebama”.
Transparenti su dokaz pameti, erudicije i maštovitosti generacije zumera, studenata koji su se na sreću svih građana Srbije probudili. Oni su ponos i avangarda svih kojima je korupcija vladajuće političke garniture postala nepodnošljiva. Do juče smo tu generaciju mladih potcenjivali, a sada vidimo da su i pametniji i smeliji od nas koji nismo uspeli da nađemo pravi način da se suprotstavimo vlastodršcima svih boja – kaže profesor Božilović.
Studenti svojim transparentima šalju poruke nadležnima o tome u kakvoj zemlji žele da žive, a ono na čemu insistiraju je ispunjenje zahteva. Odbijaju da o tome pregovaraju sa bilo kim, posebno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kome su više puta poručili da “nije nadležan”, a nedavno i da je “predmetna institucija ceremonijalnih nadležnosti”.
Ovakve poruke mladih profesor Božilović smatra hrabrim.
Naročito su originalni u hrabrosti da autokratskom predsedniku kažu da je nenadležan i nebitan. Oni isključivo traže funkcionisanje odgovarajućih društvenih institucija u tragediji koja nas je snašla na Železničkoj stanici u Novom Sadu i kažnjavanje svih vinovnika tog zločina – pojašnjava profesor.
“Ne dirajte nam više mladost”, “Protest je ispit”, “Ruke su vam krvave”, “Krenula je hajka”, “Mašinci protiv mašinerije”, “Sve će to narod naplatiti”, “Konstrukciju drže studenti”, “Ovo je poslednji voz za promenu”, “Naša zemlja nije laboratorija za vaše eksperimente” – samo su neki od brojnih transparenata koje studenti nose na protestnim šetnjama.
Božilović napominje da su te poruke i parole “ubojitije i dalekosežnije od dugačkih govorancija”.
U svojoj maltene haiku formi kazuju mnogo toga o društvu u kome živimo, nepravdama koje trpimo i osionosti vlasti koja je postala nepodnošljiva – ističe Božilović.
Božilović navodi da studenti u “haiku formi” kazuju mnogo toga o društvu u kome živimo, nepravdama koje trpimo i nosiocina vlasti koja je, kako kaže, postala nepodnošljiva.
Transparenti i studentske parole su ubojitije i dalekosežnije od dugačkih govorancija – poručuje.
Da li vlast ume da “pročita” šta mladi traže?
Omladina koja je pokrenula proteste širom Srbije veći deo svog života provela je “pod” aktuelnom vlašću, ali su inspiraciju za svoje poruke osim u aktuelnim dešavanjima nalazili i u romanima, serijama, filmovima, “crtaćima”, lokalnim opaskama.
Profesor Neven Obradović sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu kaže da sve te parole koje mladi ispisuju jesu produkt njihove mladosti, dobre informisanosti i znanja stečenog kroz formalno i neformalno obrazovanje. To je ono što, kako ističe, treba da hrabri ovo društvo.
Stvarno mislim da i vlast treba da bude ponosna što ima ovakvu mladost i što bi trebala da te poruke, koje su na tim transparentima, razume i da u skladu s tim i postupa. Meni je žao što to ne razumeju, jer ovo jeste krik jedne mladosti i ovo jeste krik za neke više vrednosti u ovom društvu – kaže Obradović.
Profesor navodi da ako je vlast imalo usmerena ka tome da želi dobru budućnost za mlade u ovom društvu, da želi da ostanu tu kao što deklarativno priča u kampanjama, onda bi trebalo da ulaže u ono što mladi traže.
Ovde se ne traži ništa loše, zaista samo te osnovne vrednosti koje se tiču pravde, slobode, vladavine prava, nezavisnog sudstva i svega ostalog – zaključuje Obradović.
Parole i simboli iz 1996. godine aktuelni i danas
Još kada su ‘96 godine pobunjeni studenti izašli na ulice protiv izborne krađe na lokalnim izborima u Srbiji (održanim 17. novembra) i režima Slobodana Miloševića, jedan od velikih transparenata koji je osvanuo bio je “Beograd je svet”.
Manje od 20 godina nakon tih protesta, nove generacije na ulici poručuju “Beograd je opet svet”. Međutim, može se zapaziti da sada nije samo Beograd. Studenti iz ovog grada su “povukli nogu”, a za njima su počeli da ustaju ostali gradovi, ali i sve manja i manja mesta. Posle 6. decembra 2025. godine blokade postaju svakodnevne, a iz Arhiva javnih skupova kažu da je broj gradova i opština u kojima je neki oblik protestne akcije održan bar jednom – porastao do početka februara na najmanje 245.
Osim ponovljenih transparenata, na ulicama se mogla zapaziti čak i čuvena Ferari zastava, koja je bila simbol protesta 1996. godine. Sećajući se tog perioda, profesor Božilović kaže da se čak mnoge parole od tada mogu koristiti i sada jer nisu izgubile na aktuelnosti.
“Pošteni izbori – kako to lepo zvuči”, “Moli se pošteni nalazač istine da istu vrati na adresu RTS-a”, “Mi ne rušimo, mi gradimo”, “Indeksom protiv otmičara”, “Isključi TV, uključi mozak”. Ovim transparentima mogu se pridružiti skoro svi sadašnji: “Zastani, Srbijo!”, “Vreme je za novo vreme”, “Pamtićemo i ko je ćutao”, “Ruke su vam krvave”, “Istinu u etar!” – neke su od parola koje izdvaja profesor Božilović.
Niški protesti na višem nivou kreativnosti
Profesor Obradović zapaža da su slike iz čuvene 1996. u Nišu i danas prisutne. Kaže da se nivo kreativnosti i specifičnosti grada zadržao.
Ono što vidim jeste da su niški protesti na višem nivou kreativnosti. To samo govori da taj duh Niša, koji zaista jeste specifičan i koji je pun humora i sarkazma i svega toga ostalog, i dalje živi. Tako da mislim da tu treba više da budemo ponosni zato što mladost održava duh Niša – kaže profesor Obradović.
Profesor Božilović potvrđuje da Niš, ali i svaki drugi grad ima svoj poseban način na koji transparentima iskazuje nezadovoljstvo.
Sve one širom zemlje na neki način su univerzalne jer ukazuju na nepravilnosti čitavog društva. Ali svaki grad ima i lokalizme koji se tiču samo njegovih žitelja. Ne bih da nikoga povredim time što bih se opredelio samo za jedan transparent. Mogu samo reći: studenti rade pravu stvar! Želim da u tome što traže od vlasti budu istrajni do kraja – ističe Božilović.
Studenti niškog Univerziteta, svoju originalnost na protestima pokazali su i performansima koje često simbolično izvode. Pravili su maketu nadstrešnice sa koje ispada novac i time ukazali na problem korupcije. Imitirali su i predsednikov govor i davanje parizera građanima, a u njihovom performansu nezaobilazni su bili i sendviči i autobusi koji već duže vreme simbolizuju skoro svaki “prisilni” odlazak dela građana na predsednikove mitinge.
Profesor Božilović smatra da su, uz transparente, ovakvi performansi najbolja zamena za sve dugačke i zamorne političke govorancije, jer su studentima najbliži i najviše im priliče.
Oni ne samo što mogu da budu efikasni u pogledu prikazivanja stanja u zemlji, nego i mobilizacijski u smislu da sve više šire krug svojih pristalica i “šetača” ulicama gradova, palanki i sela. Pošto su skoro svi mediji okupirani od strane vlasti, možda ne jedini, ali svakako najbolji način komunikacije studenata i građana Srbije jesu performansi puni simbolike i raznoraznih aluzija na koruptivni karakter sadašnjih vlasti – objašnjava Božilović.
Sagovornici su saglasni da je ova generacija, koju su mnogi smatrali nezainteresovanom, zapravo hrabra i originalna u svemu što radi “za bolje sutra”. Svoju hrabrost dokazuju iz dana u dan, posebno kada su na višečasovnim i celodnevnim blokadama na putevima, mostovima i rampama. Da ima neka tajna veza između mostova i studenata pokazuje i to što ih je dramaturg Siniša Kovačević predložio kao kandidate za Nobelovu nagradu za mir.
Oni borbu nastavljaju, kako kažu, do ispunjenja zahteva. Na Sretenje 15. februara studenti iz svih gradova će se susresti u Kragujevcu uz poruku “Ništa nje daleko za pravdu”, a niški će pešačiti više od 150 km.
