Izvor: UNS
Od početka godine do 30. juna, evidentirano je 46 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva, prenosi Udruženje novinara Srbije. Od tog broja rešeno je 32,16 odsto, istakao je na poslednjem sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković.
Ovaj procenat obuhvata jednu pravosnažnu presudu i 14 odbačenih slučajeva, jer je ustanovljeno da nema elemenata krivičnog dela, ukazuje Slobodan Radičević, predstavnik Udruženja novinara Srbije (UNS) u toj radnoj grupi i predsednik Izvršnog odbora UNS-a.
“Reč je o situaciji o kojoj često raspravljamo na radnoj grupi, a to je da veliki broj događaja, koji mi novinari smatramo napadom ili ugrožavanjem bezbednosti kolega, ostaju ispod radara zakona. Dakle, zakon ih ne prepoznaje kao krivično delo. Sve vreme i kolege i ja podvlačimo da se mora dopuniti Krivični zakonik tako da obuhvati i situacije koje predstavljaju realnu opasnost po bezbednost novinara, a sada nisu zakonom propisane“, ističe Radičević.
Predsednik Izvršnog odbora UNS-a ukazuje da na izmenama Krivičnog zakonika, koji bi trebalo da obuhvati sve ono što u važećem pravnom aktu nedostaje, a odnosi se na bezbednost novinara, radi „vrhunski tim pravnih stručnjaka“. Predlog zakonskih izmena, dodaje, “nalazi se u fazi analize”:
“Insistira se da izmene Krivičnog zakonika, kada je reč o bezbednosti novinara, treba da budu urađene po ubrzanom postupku, kako bi u što kraćem roku otišle na javnu raspravu. Kada bi te izmene, u formi konačnog zakonskog predloga, mogle da se nađu u parlamentu teško je reći, ali smatram da je moguće očekivati do kraja godine“, navodi on.
Radičević ocenjuje da kod predstavnika države sada postoji više sluha za argumentaciju novinara, ali da je reč o dugoročnom procesu za koji je važan i povratak za sto Radne grupe udruženja koja su je napustila.
“Važan je i podatak predstavnika ANEM-a Verana Matića da je putem novoustanovljenog SOS telefona registrovano oko 100 poziva novinara i medijskih radnika. Od tog broja 80 prijava je upućeno iz lokalnih medija. U svim pozivima bilo je elemenata ugrožavanja bezbednosti novinara. Takođe, primetan je i pad broja prijava u poslednjih mesec dana. Da li je tu reč o efikasnom učinku državnih organa, slučajnosti ili nečem trećem, prerano za zaključivanje“, ukazuje Radičević.
Inače, prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, a kako prenosi UNS, pravosnažna osuđujuća presuda doneta je za jedan predmet, dok je za četiri predmeta postupak u toku. Za šest predmeta doneto je rešenje o odbacivanju krivične prijave, za osam je napravljena službena beleška, dok je za pet u toku postpuak sprovođenja dokaznih radnji. Za 20 se prikupljaju potrebna obaveštenja,a za dva predmeta ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku učinilac nije identifikovan.
