Status, naknada i broj personalnih asistenata, kao i problem osoba sa invaliditetom u svakodnevnom životu bile su glavne teme tribine “Šta sve mogu zahvaljujući samostalnom životu” u niškom EU info kutku povodom Dana samostalnog života. Nju su organizovali PONS fondacija i EU info kutak.
Potpredsednica Centra za samostalni život OSI Srbije Mimica Živadinović ističe da je prvi problem na koje osobe sa invaliditetom nailaze nerazumevanje lokalnih vlasti, i podseća da je Beograd tek prošle godine dobio uslugu personalnih asistentata. Veliki problem je i inertnost pojedinih organizacija OSI, njihovih članova, razjedinjenost, kao i manjak solidarnosti i međusobne podrške.
“Samo mi i PONS u Nišu imamo ovu vrstu obeležavanja današnjeg dana. Sve naše lokalne organizacije su izašle na ulicu i ne znam šta tamo rade. Ja sam rekla ‘Kad već stojite na ulici, probajte da anketirate obične građane pitanjem šta za vas znači samostalni život’ “, kaže Mimica Živadinović i dodaje da je njena ideja naišla na otpor.
Dobro je povećanje satnice personalnih asistenata sa 4 na 8 časova jer, kako kaže Dragana Rodić, predsednica udruženja koji nosi njeno ime, nemoguće je za većinu osoba sa invaliditetom da svoje obaveze obave za samo 4 sata.
“Ulazak u brak i majčinstvo, su promenili moj život i shvatila sam da mi je potrebna pomoć uz koju sam se osetila lakše, bolje, jednostavno sigurnije”, dodala je ona i ocenila da su personalni asistenti fantastičan projekat.
Sekretar Udruženja paraplegičara Nišavskog okruga Aneta Ilić, čija se organizacija naziva tradicionalnim udruženjem osoba sa invaliditetom, ističe kao probleme nepoštovanje zakona, uslova za dobijanje naknade za tuđu negu i personalnih asistenata, kao i to što “zakone donose ljudi koji nisu dovoljno upoznati sa problemima”.
Učesnici tribine složili su se da su nedostatak kontorole nad novcem, mali broj personalnih asistenata i geronto domaćica, slaba kontrola njihovog rada, kao i nedovoljna selekcija i loši kriterijumi veliki problemi za osobe sa invaliditetom. Ono što je potrebno za bolji život invalida je i veća odgovornost lokalnih organizacija koje su, u većini, inertne i neaktivne.
