Kada je rad novinara ugrožen, postoji hitnost postupka, rekao je Nebojša Tasić, vršilac funkcije apelacionog javnog tužioca u Nišu, na sastanku novinara sa kontakt tačkama iz policije i tužilaštva, zaduženih za komunikaciju i razmenu informacija o slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara. Tasić je dodao i da novinar, zbog opisa posla, mora da ima istu zaštitu kao i državni funkcioneri.
Novinari su se na sastanku, koji je u Nišu i drugim gradovima organizovala Misija OEBS u Srbiji, upoznali sa telima kojima se prijavljuju napadi, predstavljen im je Sporazum o saradnji kontakt tačaka i njegova dosadašnja primena, i mere za bolju bezbednost. U okviru ovog Sporazuma posebno se evidentiraju napadi na novinare. Javno tužilaštvo, policija i novinarska udruženja imaju obavezu da prikupljaju podatke i beleže sve napade na novinare.
„Veoma mi je drago da su javno tužilaštvo i policija prepoznali značaj formiranja Sporazuma o saradnji, i do sada smo, i na papiru, ali i u praksi, uradili dosta“, kaže pravnik Rade Đurić i dodaje da je „sistem kontakt tačaka doneo novinarima mogućnost da se informišu i da kroz konkretne stvari nađu rešenje“.
Kada se nad novinarom izvrši neko krivično delo, on o tome obaveštava odabrano novinarsko udruženje, potom udruženje saziva sastanak i odlučuje se o daljim postupcima. Kontakt osobe zadužene su za davanje svih neophodnih informacija.
Marija Vukasović je kontakt osoba Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Zadužena je za prijem i beleženje prijava novinara, koje prosleđuje nadležnima.
„NUNS je svojim članovima poslao imena kontakt tačaka iz tužilaštva i policije, tako da su novinari dobili mogućnost da direktno prijave pretnje i napade“, kaže Vukasovićeva.
U ovim slučajevima od pomoći mogu biti stalne radne grupe, koje teže da stvore sistem policija–tužilaštvo–novinar. Stalna radna grupa ne može direktno da pomogne novinaru, ali može da vodi računa o tome da nadležni rade svoj posao i da, prateći rad sistema, uoči šta treba promeniti.
Novinari ipak nekada nemaju dovoljno poverenja u sistem koji bi trebalo da ih brani, ne znaju kome tačno da se obrate, a nekada jednostavno ne umeju da prepoznaju pretnje i druge oblike ugrožavanja njihove sigurnosti.
„Zato želimo da ohrabrimo novinare da prijave pritiske, targetiranja i etiketiranja i da im damo do znanja da neko brine o njima“, zaključio je Aleksandar Stankov, zamenik urednika Južnih vesti.
Piše: Ana Anđelković
