Sasvim slučajno naišao sam na fotografije nekih tužnih ljudi pretežno obučenih u crno. Na licima im se ni u naznakama nije mogao uočiti osmeh. Naprotiv, samo grč. Pomislih u sebi, ovo je nešto stvarno ozbiljno. Na prvi pogled, po sastavu prisutnih, izgleda kao sednica Pokreta za narod i državu. Sigurno većaju o tome kako da se oglase i pruže podršku očuvanju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ili ipak ne?
Ups, ipak je greška. Iz teksta neke vesti videh da je u pitanju nekakav sastanak sa ministrom nauke Belom Balintom na tzv. Fakultetu srpskih studija. Desi se, omaši čovek, naročito kada pretežno isti ljudi sede i tamo i ovamo.
Eto, sada fakultet osnovan pod pokroviteljstvom marginalnog pokreta može da pruži tom pokretu i nove prostorije za njegove sastanke. Po prirodi stvari sada se može očekivatida svako dobije po jednu kancelariju i bar sekretaricu.
San ispunjen, svi srećni! Ili ipak ne? Nema na ovim slikama mnogo naznaka sreće ili mi se samo čini?
Nešto mi ovde nekako fali… A da, jedna važna sitnica. Studenti. Gde su vam studenti gospodo profesori? Zašto nisu radosno nagrnuli da vide nove prostorije? Nema ih, jasno je svima da ih neće ni biti. Bar ne spontano.
A prisutni ministar? Šta kaže ministar nauke? Citiram gospodina: “Drago mi je da se na polju identitetskih nauka razvija jedna bogata naučna delatnost”. Ne ministre nauke, ne postoji pomenuto naučno polje, te ne može ni biti naučne delatnosti u okviru nečega što ne postoji. Vi biste kao naučnik i kao resorni ministar tako nešto morali da znate. Ako mi ne verujete na reč pročitajte pravilnike i zakone.
Iz svega izrečenog sledi da smo prvi put u istoriji ove zemlje dobili neželjeni fakultet, bez naučnog polja i bez zainteresovanih studenata.
No, profesori za to ne mare. Sakupiše se tamo mudre glave nove prostorije da proslave. E moj tužni skupe, je li teško kad ne mogu studenti da se kupe?
Autor komentara je dr Milan Videnović, istraživač-saradnik na Departmanu za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
