Niš je jedan od 15 gradova u kome se sprovodi projekat „Lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i mediji za odgovornije javne finansije”, sa ciljem uspostavljanja dijaloga lokalnih samouprava i građana, kao i pronalaženja najboljih praksi za uključivanje građana u budžetski proces.
„Na osnovu istraživanja koje je sproveo Ipsos Stratedžik Marketing identifikovano je nekoliko poteškoća, među kojima i nizak stepen informisanosti građana o lokalnom budžetu“, izjavio je Bogdan Urošević iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost na današnjoj konferenciji za štampu.
“Građani često ne razlikuju lokalni budžet od centralnog budžeta, i često se javlja nerazumevanje u rasponu toga šta može lokalna vlast da uradi, a gde njene nadležnosti prestaju. Građanima često nedostaju informacije o tome kako oni mogu da se uključe u kreiranje budžeta lokalne samouprave”, objasnio je Urošević, u obraćanju novinarima u Media i Reform Centru.
Kao još jedan problem on je naveo i nerazumljivost budžeta. “Teško je razumljiv i za aktiviste civilnog društva, a kamo li za prosečnog građanina koji ne mora da bude nikakav finansijski ekspert. Mi pokušavamo da vidimo koje prakse mogu da pomognu u otklanjanju ovog problema”, precizira Urošević.
Branko Stefanović, koordinator Sekretarijata za finansije Grada Niša, saopštio je da je Vodič kroz građanski budžet prvi način na koji će se građanima objasniti budžet. Publikacija će biti dostupna u onlajn i u štampanoj verziji.
“Mi ćemo, na nekih dvadesetak stranica na najjednostavniji i najrazumljiviji jačin pokušati da približimo probleme građanima – gde se troši novac, kako se puni budžet, i to kroz određene grafičke prikaze. Sledeća stvar je ulazak u participativno budžetiranje, za šta bismo iskoristili praksu lokalnih samouprava Zrenjanina i Paraćina, čiji su rezultati više nego impresivni”, objasnio je on.
U Paraćinu je gradonačelnik i naredbodavac prvog stepena za izvršenje budžeta obilazio mesne kancelarije, razgovarao sa građanima, slušao njihove probleme i na taj način uvideo potrebe građana, dok je u Zrenjaninu 35 miliona dinara podeljeno mesnim kancelarijama koje su plan trošenja novca kreirale u odnosu na potrebe, što je kasnije ušlo u budžet, objašnjava Stefanović. U Nišu će biti verovatno primenjena mešavina ova dva modela.
Projekat „Lokalne samouprave, organizacije civilnog društva i mediji za odgovornije javne finansije” sprovodi Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE) u saradnji sa Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija (ANEM), uz finansijsku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Lokalni partner na projektu je PROTECTA uz podršku Grada Niša.
