„Politika posle izborne smrti“ – Šta se (nije) desilo trećeg aprila?

Treći april bio je pre manje od tri meseca. To nisu bili ni prvi ni poslednji izbori u nizu, jer niti se retko dešavaju, niti su bili znatno drugačiji od prethodnih. A ni sam rezultat nije doneo ništa neočekivano, kako za neke građane tako i za učesnike izbora. Da, desili su se izbori, ali se na njih, izgleda, već zaboravilo, što se čulo i na tribini „Politika posle izborne smrti“, koju je u Nišu organizovao nedeljnik „Vreme“.

Gde je Vlada, gde opozicija, gde su građani nakon ne tako davno održanih parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbora u Srbiji. O tome se u sredu diskutovalo u Media i reform centru Niš.

„Ništa nije umrlo trećeg aprila, ali je problem u tome što ništa nije ni oživelo i ništa se nije rodilo. Možda se rodilo nešto što je jako malo i slabo i što ne znamo hoće li ikada odrasti“, zaključuje istaknuti urednik i kolumnista Teofil Pančić.

Foto: D. Dragosavljević

Atmosfera, može se reći, više pesimistična što je u potpunom skladu sa nazivom tribine. Teofil Pančić priznaje da je na ono što se jeste ili, za neke, nije desilo, zaboravio.

„Toliko su davno bili iako nije prošlo ni tri meseca. Čini se da ih je toliko pregazilo ono što se dešavalo i u Srbiji i izvan nje i na kraju krajeva i njihov vlastiti ishod. Ishod je značio jednu vrstu kontinuiteta, jednu vrstu loše beskonačnosti, kako se to kaže. U tom smislu, pošto oni nisu označavali prekretnicu, samim tim njihov je značaj krajnje relativizovan“, smatra Pančić. 

Pesimistično na temu izbora i politike u Srbiji uopšte gleda i Zorica Miladinović, novinarka „Danasa“. Situacija u medijima gde, kako kaže novinarka, postoji apsolutna kontrola nacionalnih, najtiražnijih i najgledanijih medija kao i propaganda vlasti putem tih medija koja traje 24 časa, situacija oko zaduživanja, oko javnog sektora koji je, smatra, pod apsolutnom kontrolom, dovoljni su razlozi za osećanje da se u skorijoj budućnosti ništa neće promeniti. Uz to, napominje, treba pogledati i to da ljudi koji drugačije misle i ozbiljnije kritikuju vlast, trpe nasilje i različite pritiske.

„Nemam ni malo optimizma, nisam ga imala ni pre izbora ni posle ovih izbora. Čini mi se da ćemo mi poprilično dugo imati na leđima ovu bahatu, autoritarnu, nedemokratsku, korumpiranu vlast, koja je urušila institucije sistema i biće jako teško da oporavimo ovu državu ako uopšte bude moguće“, kaže Miladinovićeva.

Pavle Grbović, predsednik „Pokreta slobodnih građana“ kaže da razume da je kod građana došlo do zasićenja i nezadovoljstva, da nije gajio iluzije da će pobediti na republičkim izborima, ali i da je očekivao bolji odnosno pristojniji rezultat. Dodaje i da je situacija bila drugačija na republičkom nivou od one u Beogradu.

„Mi smo svesno ušli u nešto što je neregularno i znali smo da taj rezultat neće biti legitiman. Ja nisam bio pristalica toga da mi neku svoju vrstu očajanja i nekih svojih grešaka, pokrivamo pričom o krađi, o neregularnostima, o nameštanjima, jer ne mislim da bi to nama išta dobro donelo. Opet bismo probudili neku vrstu lažne nade kod građana i kasnije bi epilog tih protesta i tih buntova bio isti. Mislim da bi se ta energija u još većoj meri izduvala“, ističe Grbović.

Sociolog i profesor u penziji, Đokica Jovanović, smatra da je autoritarni karakter ovog društva ono što ne dozvoljava da dođe do političke i društvene modernizacije. Uz to, objašnjava, treba dodati raspad klasičnih demokratskih ideja, demokratskih praksi, što se dešava manje-više svuda u svetu.

„Vidim pred političkim akterima, ukoliko zaista žele da budu politički akteri, prvo ozbiljno promišljanje situacije. I reći ću i ovo, možda to deluje malo neozbiljno nekome, moraju mnogo više da čitaju. Mnogo više da čitaju ozbiljne knjige jer odavno tvrdim da sve piše u knjigama, u dobrim knjigama, ne u svakojakim“, kaže Jovanović i dodaje, „Neka opozicione partije duboko prodru u ono što je društvena stvarnost, neka se manu ideologija i neka se bave idejama tako da se iz te i takve društvene stvarnosti izađe“.

Govornici na tribini „Politika posle izborne smrti“ saglasni su i u tome da smo godinama unazad svedoci postepenog ubijanja, ne samo opozicije i ne samo kritičkih glasova i nezavisnih medija, nego politike kao takve.

Inače, tribinom u Nišu započela je serija javnih tribina po gradovima Srbije kojima će se baviti društvenom i političkom atmosferom nakon izbora 2022. godine.

Povezane vesti

Opozicija: Sledeće nedelje odluka o novom rukovodstvu Medijane, grad da uspori sa “fajront tenderima” “ProGlas” u Nišu – Tribina o izborima za studentske parlamente Godinu dana od pada nadstrešnice – Društvo u pat-poziciji, uz studente koji traže najvažniju utakmicu Viši sud usvojio 24 od 27 žalbi opozicije, na potezu ponovo Gradska izborna komisija