Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
„Prinudna uprava je institucija koja se uvodi onda kada lokalni organi vlasti nisu u stanju da funkcionišu. Najviše se odnosi, zapravo, na nefunkcionalnost lokalnih skupština u slučaju da, recimo, skupština ne može tri meseca da održi sednicu, u slučaju da ne može da usvoji budžet, da se izabere predsedavajući skupštine ili gradonačelnik“, navodi šef pravnog tima Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) Pavle Dimitrijević.
O potencijalnoj prinudnoj upravi u Nišu govori se već nekoliko dana unazad jer je poslednja sednica Skupštine grada Niša održana 21. marta. Uskoro ističe zakonski rok od tri meseca između dve sednice, pa se sve više nagađa da će se trenutna gradska skupština raspustiti, a do vanrednih lokalnih izbora grad voditi petočlano telo.
Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 85 potvrđuje ono što kaže Dimitrijević. U sledećem članu kaže da Vlada Republike Srbije donosi odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave „na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije“ nakon čega predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca raspuštanja. U stavu četiri istog člana Zakon nalaže da „do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana“.
Pavle Dimitrijević navodi da „taj organ nema prava da donosi bilo kakve strateške ili vitalne odluke za budućnost grada“, te da ne može da odlučuje, već samo da sprovodi prethodno donete odluke skupštine grada ili opštine i gradonačelnika.
„To je samo organ koji sprovodi odluke i trudi se da administrativno grad funkcionše i zato je privremen i ograničen zato što nije rezultat slobodne volje građana na lokalu, već je imenovan od strane Vlade Srbije da bi lokalna administracija mogla da u tom kratkom periodu funkcioniše“, objašnjava Dimitrijević.
Iako je vremenski ograničeno trajanje privremenih mera, naš sagovornik kaže da „nema zakonskih odredbi koji bi sankcionisali kršenje te odredbe u vezi sa privremenim organima u smislu kraćeg ili dužeg trajanja“.
„Znamo da je model funkcionisanja formalnih lokalnih samouprava u sistemu Republike Srbije na Kosovu i Metohiji takav da oni u režimu stalnih privremenih organa funkcionišu već godinama“, dodaje.
Dimitrijević navodi da su netačne tvrdnje da ukoliko dođe do uvođenja privremenih organa u gradu da to telo može da preda niški aerodrom državi. On napominje da se u Zakonu ne nabrajaju kakve odluke privremeno telo može da donosi, ali da „nijedna krupna strateška odluka koja se tiče života građana ne može biti donesena“ dok traje taj period.
„Da odluka privremenog organa bude da aerodrom dodeljuje državi ili da se postupaju zbog toga i toga i donose takvu odluku – to apsolutno ne može“, izričit je Dimitrijević.
https://www.facebook.com/biramkogabiram/videos/1807457589333230/
Poslednji primer uvođenja privremenih mera u lokalnoj samoupravi bio je u Opštini Smederevska Palanka. Rekordan broj uvedenih privremenih organa u opštinama bio je 2006. godine kada je u čak 13 opština raspuštena loklna vlast.
“Privremene mere posledica nefunkcionalne lokalne vlasti”
Predsednik upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović navodi da privremena uprava, pošto nije trajnog tipa, neće doprineti jačanju centralizacija. Međutim, ono što Jovanović ističe kao problematično jeste da, ako dođe do toga, to će dokazati da je „centralna vlast kumovala blokadi lokalnog parlamenta“ i da postoje politički procesi koji teže centralizaciji.:
„Možda je gore što su ti politički procesi centralizovani i što oni koriste svaku pravni okvir za koncentraciju i centralizaciju moći“.
Jovanović podseća da je lokalna vlast u Nišu 2016. formirana tek nakon uspostavljanja republičke vlasti i „da se nije u javnosti krilo da kandidata za gradonačelnika bira stranka u Beogradu“.
„Da smo mi zaista kao građani birali te ljude – centralnim vlastima bi bilo teže da to urade jer je ovako svima jasno da više-manje ako uvedu prinudnu upravu – menjaju samo svog čoveka“.
Lokalne institucije koje su u krizi nisu, navodi Jovanović, u interesu građana Niša, a privremenu upravu vidi kao neku vrstu zakonskog rešenja kako bi se zaštitio interes građana. On ističe zabrinutost da, ipak, ni to potencijalno privremeno telo ne bi razmišljalo o interesima građana u ovoj situaciji:
„U svakom slučaju, uvođenje prinudne uprave u trećem gradu u Srbiji je apsolutno nešto što je negativno, ali ne treba zaboraviti da je to posledica nefunkcionisanja lokalnih institucija uz pritisak centralnih vlasti“.
Mladen Jovanović dodaje da i ako dođe do privremenih mera, to neće biti zbog neke stvarne krize kao što su razmimoilaženje u politici, idejama ili borbe za javni interes, „već zbog procene vladajuće stranke Beogradu“.
„Centralistička kultura donošenja odluka i taj klijentelizam koji je nastao između lokala i centralnih vlasti nas ubija. Svi zapravo znamo da republička i lokalna vlast dogovaraju šta će da urade po pitanju aerodroma“, zaključuje on.
