Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Kako bi otkrili koja zanimanja najviše odgovaraju njihovoj ličnosti, budući srednjoškolci i studenti, ali i odrasli, mogu uraditi test profesionalne orijentacije. Na ovaj način će se, kažu sa Narodnog univerziteta, lakše odlučiti za svoj budući poziv.
Profesionalna orijentacija služi da se što lakše i pravilnije odabere buduće zanimanje za đake, ili da se, kada se radi prekvalifikacija, lakše odabere zanimanje za nekoga ko menja posao, kaže psihološkinja i bibliotekarka sa Narodnog univerziteta u Nišu Isidora Dinić.
“Bitna je za osnovce koji završavaju školu i za srednjoškolce koji kreću na fakultet, kao i za one odrasle koji menjaju zanimanje, koji su ostali bez posla, pa moraju na neku prekvalifikaciju”, ističe Dinićeva.
Ovaj test posebno olakšava odluke svršenim osnovcima ili srednjoškolcima, ali i njihovim roditeljima pred kojima se nalazi težak izbor – koju srednju školu ili fakultet da upišu?
“Često se može desiti da roditelji budu ti koji forsiraju buduće zanimanje deteta zato što je to neka njihova neostvarena želja ili zato što se i oni sami bave time. Tada može doći do greške u odabiru zanimanja za dete koje možda nema interesovanja, a možda nema ni sposobnosti da se time bavi. Na primer, oni žele da dete bude lekar, a ono se plaši krvi i takvih prizora. Deci profesionalna orijentacija može pomoći da imaju uvid u svoja interesovanja, što je njima jako teško da preciziraju, jer nisu svesni šta ih zapravo zaista interesuje, odnosno za šta imaju sposobnosti, za šta su talentovani…”, kaže Dinićeva.
Kako bi se otkrili ti talenti, na Narodnom univerzitetu se rade tri testa. Tokom dva sata testiranja otkrivaju se interesovanja, sposobnosti, ali i crte ličnosti ispitanika.
“Mi vodimo intervju sa detetom ili odraslom osobom, pitamo šta ih sve interesuje. Na osnovu tih rezultata mi donosimo zaključak koji je to sektor ili zanimanje gde bi se osoba snašla. Mi na početku razgovora pričamo o njihovim željama i tu nalazimo podudarnosti ili ne, pa im zatim objašnjavamo zašto bi bilo dobro da bude taj fakulet ili neka druga opcija.”
U zapadnim zemljama profesionalna orijentacija je obavezna i češće se radi nego u Srbiji, gde se, kako kaže Dinićeva, izboru budućeg zanimanja često ne posvećuje dovoljna pažnja.
“Kod nas postoji neka letargija, uglavno se prepušta slučaju, ili se odlučuje na osnovu za poena na kraju školovanja. To nisu dobri izbori. Najveći uticaj je uticaj vršnjaka jer deca budu povedena tom nekom pričom gde će najbolji drugari biti, što je u startu pogrešan izbor. Kod nas je malo zanemaren proces, međutim, on bi mogao da se radi i u osnovnim školama. U Srbiji se verovatno ne radi zbog obima posla.”
Ovi testovi koji pomažu mladima, a i odraslima, da pronađu svoje buduće zanimanje mogu da se urade na Narodnom univerzitetu u Nišu. Na Univerzitetu postoje i kursevi za više od 150 zanimanja, poput masera, negovateljica, kao i jezičke i informatičke obuke.
