Protesti i mladi

Nemanja Stevanović; Foto: lična arhiva

Uskoro se navršava dve godine rada Udruženog pokreta slobodnih stanara i njihove borbe sa institucijama i javnim preduzećima u Nišu. UPSS je udruženje, koje je nastalo inicijativom predsednika skupština stanara 400 stambenih zgrada u Nišu. Njegov cilj je  zaštita stanara, a neki od glavnih “neprijatelja” su Toplana, Parking servis i sva ostala javno-komunalna preduzeća za koja građani smatraju da ne rade na pravi način svoj posao.

Na svim protestima od početka može se primetiti veliki nedostatak – odsustvo mladih. Naravno, nije u pitanju potpuno odsustvo – ima desetak mlađih od 30 godina koji dolaze na svaki protest, ali to nije dovoljno.

U čemu je problem, pa se mladi ne pridružuju svojim roditeljima, babama i dedama, rođacima i prijateljima, komšijama na ovim protestima?

Pre svega, verovatno nisu dovoljno upoznati sa problemima. To je jedno od gorućih pitanja – zašto mladi obraćaju pažnju na cene životnih potrepština i račune tek kada krenu da žive odvojeno od roditelja. Problem je dvostran – mlade ne interesuju ta pitanja, a stariji ih nisu upoznali dovoljno sa  “čarima” baratanja računima, porezima i ostalim dažbinama.

Drugi problem je nedovoljna komunikacija UPSS-a sa mladima. Razumem da su inicijativu i organizaciju preuzeli stariji, ali potrebno je obratiti pažnju na mlade. Njima treba jasno staviti do znanja da su im “vrata” protesta širom otvorena, kao i da ima sluha za njihove predloge, zamerke, ideje. Kako vreme odmiče, sve više je problema kojima se bavi ovo udruženje, pa su sve veće šanse za uključenje mladih.

Treba naglasiti da i mladi imaju svoje, specifične probleme. Recimo – nedovoljno prostora za njihova okupljanja, nedostatak prostora za mlade umetnike, visoke cene školarina na nekim fakultetima… Sve ovo moguće je dodati listi problema koje UPSS nastoji da reši.

Nedovoljna vidljivost UPSS-a na društvenim mrežama je treći problem. On se može rešiti direktnim učešćem mladih. A ta vidiljivost je veoma bitna jer, u digitalnom dobu neprekidne komunikacije, postoje dobri primeri korišćenja tog medija komunkacine. Zašto to ne iskoristiti i za proteste o kojima govorimo. Uostalom ima dobrih primera uspešne organizacije protesta putem društvenih mreža, podizanja dostupnosti materijala  i olakšavanja  komunikacija tim putem.

Sa druge strane, u našoj državi postoje primeri gde su mladi organizovali i bili većina u protestima. U pitanju su protesti inicijative Ne da(vi)mo Beograd I #PodržiRTV. Ta dva protesta organizovali su mladi a postali vidljivi i zanimljivi i ostalim mladim ljudima.

Imidž protesta u Nišu je opterećen navedenim problema, no i za njihovo rešavanje mogu da posluže neka znanja preuzeta od mladih.  Klasične “radničke” i šaljive parole ne piju vodu kod mladih. Inicijative NDMBGD (da, imaju i svoju skraćenicu) i #PodržiRTV (da, imaju u nazivu i hašhtag koji se koristi na svim društvenim mrežama) su neki od primera od kojih UPSS može da uči. Ili,  da se mladi koji se priključe ovom udruženju stvore sličan “fazon” koji će biti zanimljiv njihovim vršnjacima. Kraljevački Lokalni front je na zanimljiv način prikazao svoje postojanje – imaju uočljiv logo sa tenkom, a NDMBGD ima i žutu patkicu za maskotu, a svi oni zajedno koriste performanse koji skreću pažnju na njih.

Naravno, treba pohvaliti i performans “otvaranja fabrike” koju je UPSS odigrao pred Gradskom kućom. Ovom prilikom poručujem da bi ovakvih akcija trebalo biti još više.

Osim toga svi ovi pokreti su udruženi u Građanski front, deluju isto u svojim zajednicama i gradovima, pa nema bojazni da će se neka pozajmica ideja ili načina smatrati krađom.

Ono što je potrebno je – malo više razmišljanja, konsultacija sa mladima i promena u načinima prezentacije ciljeva protestada bi se ostvarilo ono čemu težimo, ujedinjenju energije i iskustva, mladosti i starosti. I, naravno, da povećamo šanse za pobedu u našoj borbi.