Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Nizak stepen obrazovanja i postojanje diskriminacije na tržištu rada samo su deo poteškoća sa kojima se Romi svakodnevno susreću. Jedno od mogućih rešenja ovakvog položaja romske populacije jeste kreiranje okruženja koje će biti podsticajno za razvoj romskog preduzetništva. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i YUROM centar sproveli su istraživanje o specifičnostima romskog preduzetništva u Srbiji.
“Prvi korak bio je identifikovanje preduzetnika u romskoj zajednici. Nakon toga, dizajnirali smo upitnik koji se odnosio na ključne oblasti poslovnog okruženja i anketirali 45 registrovanih romskih preduzetnika. Oni najčešće pružaju usluge čišćenja, bave se reciklažom otpada, poljoprivredom i izradom unikatnih predmeta. Većina preduzetnika romske zajednice su muškarci, vlasnici mikro preduzeća u kojima je zaposleno do devet radnika. Uglavnom su u pitanju porodični poslovi, a svaki naš ispitanik rekao je da među zaposlenima ima bar jednu osobu koja nije prijavljena“, kaže istraživač InTER-a Jasna Žarković.
Prema njenim rečima finansiranje je najveća prepreka sa kojom se romski preduzetnici susreću. Izvori finansiranja uglavnom su sopstvena sredstva, jer se mali broj odlučuje za podizanje kredita.
„Veliki porezi i doprinosi koje moraju da plate dovode do rasta sive ekonomije. Nedovoljno poznavanje zakona i procedura predstavljaju veliko ograničenje Romima pri pokretanju sopstvenog biznisa. Ono što je specifično za romsko preduzetništvo jesu predrasude kupaca i klijenata, sa kojima su suočeni svakodnevno“, dodaje Jasna Žarković.
Direktor YUROM centra Osman Balić kaže da nije iznenađen rezultatima istraživanja.
„Stimulativne mere za razvoj preduzetništva su male i već nekoliko godina na istom su nivou. Podsticanje zadrugarstva bolje je rešenje nego samozapošljavanje, zato što se ljudima pruža prilika da pokrenu neki veći posao i stvore veće investicije“, dodao je Balić.
Osim podsticanja zadrugarstva neke od preporuka za unapređenje položaja romskih preduzetnika jesu i obezbeđivanje povoljnijih izvora finansiranja i veća finansijska podrška postojećim i potencijalnim romskim preduzetnicima iz javnih i donatorskih sredstava.
Ovo istraživanje deo je projekta „Romsko preduzetništvo: izazovi i perspektive“. Projekat je podržao Institut za otvoreno društvo iz Budimpešte, a trajaće do kraja 2016. godine.
