Razgovori sa okruženjem u kojem se nalaze, poseban ritam, atmosfera, melodija i tekstovi koji govore o teškom životu, bluz svakodnevnog života – to je romska muzika. “Tekstovi romskih pesma su isto što i bluz. Ljudi pevaju o starim cipelama, da nemaju dobre pantalone, da bi voleli da imaju lepe žene, plaču za onima kojih više nema, pevaju o normalnim temama iz svakodnevnog života. Ako je definicija bluza, da bluz nije ništa drugo nego kad se dobar čovek oseća loše, ja bih rekao da to isto važi i za romsku muziku: da je romska muzika kada se dobar čovek romske nacionalnosti oseća loše. Ako pažljivo analizirate romsku muziku, shvatićete ustvari da tu nema dur-a, da je dur samo jedno malo raskršće, jedan mali prolaz. Tuga, patnja i bol – te emocije su nešto što je romska muzika”, objašnjava Dragan Ristić iz grupe “Kal”.
Sociolog i romolog Đokica Jovanović smatra da je muzika Romima način međusobnog komuniciranja. Romi u celom svetu su vešti muzičari, a romska muzika širom sveta iako je obeležena nacionalnim i regionalnim karakteristikama gde je nastala ipak ima svoj zajednički, unutrašnji izraz i svoju boju. “Rom se svom okruženju obraćao muzikom, jer ga okruženje nikako nije prihvatalo. Nije mogao da se obrati okruženju rečima, argumentima, razgovorom… jer nije bio u prilici. Kako je mogao – tako što će ponuditi nešto lepo i da skrene pažnju na sebe tim lepim. Oni su jedini narod koji se drugima obraća pesmom”, kaže Jovanović.
Gospoda muzičari
Niški romski muzičari početkom dvadesetog veka bili su muzički obrazovani i svirali su ugavnom žičane instrumente: od violine do kontrabasa. Više su svirali srpsku, nego romsku muziku po kafanama, gradskim hotelima, oficirskim balovima, ali su svirali i kao orkestri za potrebe čuvenog Radio Niša sve do pojave Šabana Bajramovića.
Nebojša Saitović Saita iz orekstra „Crne Mambe“, kaže da su u to vreme romski muzičari bili izuzetno cenjeni. “Čika Zenko je imao veoma poznat tamburaški orkestar početkom dvadesetog veka, tako da su njih zvali da sviraju u filmu “Hanka” Slavka Vorkapića iz 1955. Posle čika Zenka dolazi druga generacija muzičara – to je čika Sada. Jedan vrstan pijanista, vrstan muzičar i pevač. Čika Coci violinista, čika Barbut… Oni su većinom svirali žičane instrumente. Od njih je potekao jedan fini orkestar Radio Niša. Tu je bio i čika Brana, čika Jova i još mnogo muzičara koji su toliko dobo svirali i toliko voleli Niš da nisu hteli da odu. To su bili kafanski, hotelski muzičari, muzički pismeni. Čitali su note i bili su gospoda muzičari. U nekim novinama iz 1920-ih do kojih sam došao čitao sam da je romski orkestar svirao i oficirske balove. Oni su veoma lepo živeli i bili su veoma cenjeni kao muzičari”, kaže Saita.
Šaban Bajramović – muzički buntovnik
Najveći zaokret među romskim muzičarima u Nišu napravio je upravo najpoznatiji među njima – Šaban Bajramović. Prvi je počeo da svira po romskim svadbama i da peva više na romskom nego na srpskom. Tako je vremenom, kroz svoje kompozicije kojih je bilo oko 700, napravio balkanski zvuk romske muzike.
“Šaban je bio kompletan muzičar. On je imao svoj stil koji je danas poznat u svetu. Posle Golog otoka snimio je prvu ploču u Radio Nišu, pa drugu, treću i napravio je taj model balkanske ciganske muzike. Prava romska muzika, ne mešajući korene drugih naroda je po meni počela od Šabana. Svaka Šabanova pesma je roman koji stane u 4-5 minuta. Kada smo izgubili Šabana izgubili smo i integritet te balkanske muzike“, kaže Saita.
Za Ivana Blagojevića, direktora Nišvila Šaban je značajniji kao kompozitor, nego kao izvođač, iako je imao i autentični promukli glas. “Na neki način on je sabrao istoriju romske muzike i ostavio legat svom narodu. Romska muzika se više ne doživljava kao svadbarska muzika, podignuta je na jedan umetnički nivo. Mnogi eminentni ljudi su prepoznali tu umetnost u najizvornijem obliku. Ogroman je broj bendova u svetu koji forsiraju romsku muziku, čini mi se zahvaljujući nekom nasleđu koje je ostavio Šaban Bajramović, mada često nisu ni svesni da to potiče od Šabana. Oni znaju za Gorana Bregovića i za Mesečinu, a ne znaju da je “Đeli Mara po vašari” ustvari originalna kompozicija Šabana Bajramovića, da je samo promenjen tekst”, objašnjava Blagojević.
O tome koliko je Šaban bio cenjen širom sveta govori i romolog Dragoljub B. Đorđević koji je ove godine objavio knjigu o Šabanu, nazvavši je po njegovoj pesmi „Pitao sam malog puža“. “Pelno me sam (Zatočen sam) je bila prva pesma koju je Šaban snimio kada je izašao sa Golog otoka. To je bila njegova prva singlica. Ova pesma se našla na 12. mestu na plejlisti Džoa Stramera koji je vodio emisiju na Radiju BBC 1. Ja sam bio začuđen. Odakle sad Šaban Bajramović na listi Džoa Stramera. Zar to nije pohvala Šabanu koji prevazilazi granice onoga što se uobičajno podrazumeva pod romskom muzikom. To je neka vrsta genijalnosti Šabana Bajramovića. Mogao je da peva džez, kubanski melos, latino melos, mogao je da peva bluz, kao što je to i uradio u pesmi „Pitao sam malog puža“, mogao je da peva šta hoćete”.
Muzika Šabana Bajramovića se i danas nalazi na brojnim plejlistama svetskih radio stanica. Na BBC radiju mogu da se čuju Šabanove pesme „Lidi, lidi, lidi“, „Đeli Mara“, „Kada zvona zvone“, „Džemila“ i „Pelno me sam“.
Romska muzika danas –Šabanovo nasleđe
U Nišu se danas romska muzika čuva kroz sećanje na Šabana Bajramovića. Svake godine uvodne večeri Nišvil džez festivala posvećene su kralju romske muzike. Mnogi svetski muzičari su na ovaj način odali počast njegovom stvaralaštvu. Osim večeri „Šabanu u čast“ tokom Nišvila, ove godine otvoren je džez muzej u nekadašnjem Hamamu u kome se nalazi replika Šabanovog spomenika, postoje inicijative za pokretanje festivala posvećenog Šabanu, a ove godine održano je i veče „Me sun Šaban“ ili „Ja sam Šaban“ na nišavskom keju.
Mladi romski muzičari danas prave svoju muziku, kroz druge muzičke pravce kao što su hip-hop ili rok, ali ne poriču Šabanov uticaj na njihovo stvaralaštvo. Romolog Dragoljub B. Đorđevići izdvaja tri Šabanova najuticajnija albuma: „Slušajte me ljudi“ (Ašunen romalen), „Gipsy legend“ album koji je snimio sa Mostar Sevdah Reunionom i „Romano Raj“.
“On je uticao na mlađe romske muzičare da shvate da se može ostati u Romanipenu i u romskoj muzici, ali da to mora da bude majstorski, genijalno. Povezano, proživljeno, produhovljeno. Kada sam slušao muziku nekih hip-hop sastava i kada su mi preveli te tekstove video sam koliko je Šaban uticao na njih. Grupa Kal je odličan primer kako mlađi ljudi mogu ostati u okviru Romanipena. Frontmen grupe Dragan Ristić je kao mali slušao Šabana, i njegov otac je bio dobar prijatelj sa Šabanom. Grupa Kal u osnovi, u temelju svoje muzike zadržava romski melos. Taj sukob između novog i starog će uvek postojati i sada je majstorstvo kako se prilagođavati novim stvarima, a ostati u okviru Romanipena”, zaključje on.
***Media i reform centar Niš će u narednom periodu objaviti seriju tekstova i video priloga o kulturi, tradiciji, jeziku, religiji, kao i novim kulturnim praksama Roma u Nišu i okolini.
Media i reform centar Niš će tekstove objavljivati na srpskom i romskom jeziku, kao deo projekta „Romanipe – Kultura, tradicija, jezik i religija Roma“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije na Konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2018. godini.
