„Ne možete završiti dan u tabloidu, a da ne lažete, ne zavaravate, ukoliko niste spremni da koristite razne vrste ucena ili iznuđivanja, ukoliko ne pritiskate ljude, ukoliko im ne učinite život bednim“, rekao je za BBC britanski novinar Grejem Džonson, koji je 20 godina proveo radeći u tabloidima.
Džonson je postao poznat kada je optužen za prisluškivanje telefona javnih ličnosti, odnosno, kada je na sudu odlučio da obelodani nelegalne i neetičke prakse britanskih tabloida. Nakon ovog skandala, Džonson je postao jedan od zastupnika etičnosti u medijima, a danas dokazuje kriminalne radnje urednika i novinara tabloida u Britaniji.
Osvrćući se na svoju novinarsku karijeru, Grejem Džonson kaže da je teško reći šta je najnemoralnije što je učinio, zbog toga što je, kako navodi, „radio veoma loše stvari čitavu deceniju“.
„Vrlo često sam se osećao kao da radim za mafiju, za krimi-sindikat. Prisluškivanje telefona je nešto što se dešava svakodnevno i mnogo novca se daje privatnim detektivima da pribave poverljive podatke, kao što su brojevi telefona, telefonski računi, iz kojih možete videti ko je sa kime razgovarao, da li su se neke slavne ličnosti dopisivale… Mogao sam da pribavim i medicinske kartone, iz kojih možete videti da li je neka javna ličnost imala abortus, ili rak, ili je lečeni alkoholičar… Sve te informacije se mogu koristiti i za ucenjivanje poznatih, kako biste ih primorali da vam daju intervju. To se vrlo česta praksa“, priča Džonson, i dodaje:
„Možete dobiti podatke iz banke, mejlove… Sećam se, ja sam jednom hakovao mejlove Hju Granta. Takođe, zbog količine novca koju tabloidi imaju, u mogućnosti su da ozvuče hotelske sobe. Oni koji to rade za tabloide imaju bolju opremu od MI-5 ili CIA-e, Interpola.“
Britanski novinar svedoči i kako je objavljivao mnoge priče koje su potpuno izmišljene.
„One su fabrikovane od početka do kraja. Ljudima se plaća da glume u tim pričama, da bi bile senzacionalnije,“ objašnjava.
Kako rade srpski tabloidni novinari?
O tome kako to izgleda u našoj zemlji, mi imamo samo polu informacije, kaže novinarka Tamara Skrozza. Razlog tome je što, kako primećuje, čak i oni koji su svojevoljno izašli iz tabloida ne žele „da otvore dušu“.
„Bez obzira na veliki broj slučajeva kojim se Savet za štampu bavi, sve ono što je dolazilo pred Savet je bistra voda i banjsko odmaralište za ono što se dešava na kioscima. Zašto? Zato što je naš samoregulatorni sistem takav da na tekstove može da se žali samo onaj ko je direktno pogođen, ili organizacija koja zastupa grupu koja je pogođena određenom vrstom izveštavanja“, navodi Skrozza.
Ona objašnjava da ljudi kojima tabloidi unište život žele da čitavu stvar što pre zaborave, te da smatra da je to razlog zbog čega nema većeg broja žalbi.
„Zapravo, najveći broj ljudi koji su se žalili na tabloide jesu sami novinari, koje su tabloidi razapeli, bilo na naslovnim stranama, bilo na drugim i trećim, političkim… Tako da, ukoliko pogledate ocene na sajtu Saveta, videćete da to ni izbliza ne pokazuje svu ogavnost i sav užas onoga što se u tabloidima dešava“, podvlači Skrozza.
Mišljenja je da se u srpskim tabloidima dešava sve o čemu Grejem govori, ali da postoji još jedna dimenzija, koja dominira.
„Srpski tabloidi otvoreno su stali u službu režima. Dakle, mi na srednjim stranama tabloida, na naslovim u po jednom stubcu, imamo priče o kojima Grejem govori, a iza kojih, ubeđena sam, stoji tajno prisluškivanje, korišćenje nedozvoljenih sredstava, sve moguće prevarantske šeme, ali udarne teme u našim tabloidima jesu o protivnicima režima. Protivnici režima, bilo da dolaze iz krugova novinara, političkih stranaka, i sad sve više iz umetnosti, jesu glavna, osnovna, najvažnija tema naših tabloida“.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja smatra da kada se u Srbiji govori o tabloidima, zapravo se misli sredstva propagande, odmazde i promocije.
„To su takozvani pseudomediji, koji su nastali na tlu neuspešne medijske i opšte društvene tranzicije. Oni funkcionišu kao sredstva političkog razračunavanja, tamo gde pravosudni sistem ne radi“, zaključuje.
Skrozza smatra i da stranice tabloida koje se zaista bave estradom služe kako bi se stvorila iluzija da se naši tabloidi ne bave isključivo politikom.
„Jedan od glavnih argumenata urednika tabloida jeste da po istom principu funkcionišu i svi svetski tabloidi. E pa ne, gospodo! Svetski tabloidi se zaista bave pevačicama, glumicama, poznatim ličnostima, VIP žurkama, i ne bave se politikom na način na koji to rade tabloidi u Srbiji“, ističe i dodaje da sva istraživanja koja objavljuju tabloidi u Srbiji jesu zapravo istraživanja fantomskih mreža i analitičkih centara koji su u službi režima.
„Mislim da tabloidi imaju misiju da svakog dana bar jedan život unakaze, bilo to život neke javne ličnosti ili običnog čoveka, a razlog postojanja im je odbrana režima, i napad na sve one koji se režimu na bilo koji način protive“, zaključuje.
