Pet tabloida objavili su 628 tekstova na svojim portalima tokom prethodne godine u kojima su 884 puta na meti bili kritički mediji ili novinari, pokazala je analiza Slavko Ćuruvija fondacije. Reč je o tabloidima Informer, Alo, Srpski telegraf (portal Republika), Večernje novosti i Kurir koji su u većini slučajeva napadali medije Junajted grupe. Takođe, neretko se dešavalo da se u tekstovima prenose izjave političara/ki u kojima oni/e targetiraju upravo te kritičke medije, a po izjavama prednjače premijerka i predsednik Srbije.
Na meti tabloida su se u 80 odsto slučajeva našli mediji koji kritički izveštavaju, najviše televizija i portal N1 (225 puta), televizija, novine i portal Nova (220) i portal i novine Danas (178). Portal Direktno.rs napadan je od strane tabloida 21 put, a nedeljnik Vreme 8. Negativno se pisalo i o nedeljniku NIN i portalu KRIK, po 4 puta, o BIRN-u tri puta, zatim portalima Kossev i Cenzolovka po dva puta, dok su po jednom spomenuti: Radio Slobodna Evropa, Al Džazira, Peščanik, Insajder, agencija Beta, Autonomija i Ozon pres.
Najčešći napadači su sami tabloidi, a zatim i političari na vlasti, i to: Ana Brnabić (77), Aleksandar Vučić (37), Goran Vesić (14) i još 20 drugih funkcionera vladajuće koalicije.
Analiza pokazuje i da je 31% tekstova napisan identično ili gotovo identično, ali da u tim slučajevima svaki tabloid kao izvor navodi sebe. Ovo predstavlja osnov za sumnju da tabloidi dobijaju gotove tekstove iz centralnog izvora – stoji u analizi.
U analizi se beleži i da su tabloidi napadali i novinare ponaosob, a među njima su Žaklina Tatalović, Stevan Dojčinović, Marko Vidojković, Predrag Koraksić Koraks i brojni drugi, ali i diretkore i urednike poput Slobodana Geogieva i Dragoljuba Draže Petrovića.
Pored toga, 58 puta su u različitim tekstovima negativno predstavljeni takozvani „tajkunski mediji”.
U aprilu 2023, tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić napisala je na društvenoj mreži Tviter (sada X) da se izraz „tajkunski mediji” odnosi na medije „u vlasništvu tajkuna (Dragana, prim. aut) Šolaka” – piše u analizi.
Iz Slavko Ćuruvija fondacije ističu i da je analiza 628 tekstova pokazala četiri glavna narativa koja tabloidi koriste kada pišu o kritičkim medijima ili novinarima a to su: odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića; demonizacija i dehumanizacija novinara; etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika; diskreditacija i širenje nepoverenja prema mediju.
Povezane vesti
Posle 25 godina bez kazne za ubistvo Ćuruvije – Apelacioni sud oslobodio četvoricu optuženih 
Tamara Skrozza na meti ozbiljnih napada tabloida, udruženja pozivaju nadležne da zaustave targetiranje 
Novinari/ke pod pritiskom: Budi deo istraživanja o tome koliko su medijski radnici/ce na jugu bezbedni/e? 
Saopštenje povodom nestanka novinara Stefana Cvetkovića