More, plaža, Mythos i giros – prepričavaju se utisci sa ovogodišnjeg letovanja u Grčkoj. Sve je kao i do sada, iako nas je Sputnik Srbija u decembru prošle godine upozoravao na „gastronomski genocid“, tačnije da iz Evropskog parlamenta i Evropske komisije ozbiljno razmatraju zabranu girosa i kebaba u Grčkoj. Po istom principu, naveli su, i Srbi će biti uskraćeni da na svojoj trpezi imaju jela sa roštilja i pečenje.
„Naravno, ostali bismo i bez ostalih životinja kojima se tradicionalno najviše obradujemo kad ih vidimo na ražnju. A stradali bi i razni surogati popularnog svinjokolja poput čvaraka, kavurme, sprže, pihtija…“ piše Sputnik.
Dobro je. Giros je preživeo. EU nije banovala omiljenu hranu srpskih turista. Embarga na čvarke i pihtije nema ni na vidiku. Dezinformacije su se proširile zbog zabrinutosti Odbora za zdravlje Evropskog parlamenta zbog upotrebe fosfata kao aditiva za hranu, i manipulativno upakovale u propagandnu ideju da će nam Evropa zabraniti sve naše, a nametnuti samo tuđe i loše.
Ipak, uprkos širenju panike, i nakon ulaska u EU niko nam neće braniti preradu i proizvodnju domaćih kobasica, kulena, čvarka i drugih đakonija.
„Klanje životinja u domaćinstvima i proizvodnja specijaliteta od mesa biće dozvoljena za potrošnju u tom domaćinstvu. Međutim, meso koje će biti namenjeno tržištu (mesarama i prodavnicama) moraće da dolazi iz klanica i objekata za preradu mesa koji će raditi u skladu sa EU propisima u pogledu higijene i humanog klanja životinja“, objašnjeno je u publikaciji Mitovi o EU. Isto važi i za pečenje rakije.
I dalje ćemo moći da je proizvodimo za sopstvene potrebe, ali ukoliko želimo da naš proizvod prodajemo, biće neophodno da ispunjava opšte zahteve koji se odnose na bezbednost proizvoda. Kako Zlatko Čobović piše, ovo „garantuje sigurnost upravo građanima, potrošačima. Uvođenje reda, poštovanje pravila, ne predstavljaju zabrane.“
Ne znam za vas, ali, što se mene tiče, ja volim da znam odakle dolazi proizvod koji kupujem, koliki mu je rok trajanja, i da postoji neko ko je odgovoran za bezbednost i kvalitet – i da je ono što piše na etiketi zaista tačno. Ja volim da verujem i da su moje komšije i sugrađani ljudi koji rade odgovorno i rado poštuju propise, koji pre svega štite njih same. Ne volim kad me spinuju i plaše pravilima oni koji su navikli da ih krše.
A kada govorimo o hrani, valja pomenuti, u slučaju da neko još veruje u bizarnu lažnu vest da će ulaskom u EU biti zabranjena prodaja zakrivljenih banana, krastavaca, i „kvrgavih“ šargarepa, da je to potpuni apsurd. Isto je i sa senzacionalno plasiranom neistinitom normom da će vekne hleba morati da budu standardizovane na ili 400 ili 800 grama, a da će sušenje pršute biti zabranjeno.
Ipak, iako je evroskepticima teško da u to poveruju, mada na primerima zemalja iz regiona koje su članice EU to jednostavno mogu da provere, tradicionalni srpski proizvodi poput ajvara, šljivovice, viljamovke potpuno su bezbedni. Niko ih ne dira. Štaviše, EU takve proizvode posebno štiti, čime postaju prepoznatljiviji i dobijaju na vrednosti.
Naša kultura, tradicija, identitet i jezik, takođe su potpuno bezbedni. Bar kada su na udaru fiktivnog spoljneg neprijatelja, a ne nas samih.
