“Ovde postoji samo jedan čovek koji odlučuje o svemu, i koji je vrhunska pamet za ovaj narod. To je predpolitičko stanje”, izjavio je profesor Ratko Božović na tribini Komunikacija između građana i vlasti u Srbiji, održanoj 14. marta na Filozofskom fakultetu u Nišu.
On je ocenio da više nema političke javnosti, dijaloga i kritike u Srbiji i precizirao da predpolitičko stanje omogućava “da se onaj koji se bori da bude na čelu države, pojavljuje kao reprezent stranke, i svoje koalicije, i da sve što je naspram njega i suprotno njemu degradira i baci u blato“.
Božović je precizirao da većina medija u Srbiji služi kao tajna i skrivena podrška vođi. Nedavno istraživanje o zastupljenosti političkih partija u medijima pokazalo je da u programu RTS-a Srpska napredna stranka zauzima 67% programa, a 23% koalicija oko nje, što znači da za opoziciju ostaje samo 10%. “RT Vojvodina u svom programu ima čak 84 odsto vesti o SNS, a Pink u informativnom programu 74 odsto”, navodi on.
U amfiteatru Filozofskog fakulteta gde se tražilo mesto više, osim Božovića govorio je i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Čedomir Čupić.
Konkurencija u političkom životu treba da bude prisutna i ne sme biti onemogućena. Kandidatura Luke Maksimovića (Beli Preletačević) za predsednika Srbije može uticati na to da mladi u većem broju izađu na izbore, a svakako je neophodno da oni budu aktivniji u političkom životu Srbije – izjavio je Čupić.
On je objasnio da je kandidatura Preletačevića pokušaj da se na “jedan duhovit način pokaže u kakvom se mi stanju nalazimo. To je šala sa vlašću ili kako sam Beli kaže, neko ozbiljno zezanje. Međutim, to zezanje ima jednu dobru stranu za sve one mlade ljude koji takođe smatraju da im je sve ogađeno kad je u pitanju politički život. Činjenica da je sakupio toliko potpisa, govori o tome da će on imati i određeni procenat onih koji će glasati za njega, što bi u slučaju drugog kruga bilo veoma važno”, izjavio je Čupić.
Organizatori ove veoma posećene tribine bili su Departman za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu i Centar za medijska istraživanja.
