“Niko nije umoran, mi za umor ne znamo” – čulo se još na studentskim protestima tokom zime, a mesecima kasnije i dalje je aktuelno – čemu svedoči poslednji vidovdanski protest u Beogradu. Osim toga, nakon Vidovdana, videlo se i to da su demonstranti spremni za narednu fazu protesta. Građansku neposlušnost danima iskazuju blokirajući raskrsnice širom zemlje. Videlo se i to da je država spremna da poziv na dijalog zameni policijskim pendrekom, što Zoran Gavrilović (BIRODI) i asistent Vukašin Stanojević ocenjuju “kontraproduktivnim” i kao “znak da padom rejtinga raste represija”.
Studentski bunt u Srbiji daleko je od kraja, bar prema onome što se videlo na vidovdanskom protestu, kao i događajima koji su usledili nakon toga. Iako je predsednik države u nekoliko navrata proglašavao pobedu nad obojenom revolucijom i najavljivao knjigu o svom podvigu, njeno izdanje, ipak, ne deluje izvesno u skorijem roku.
Tog 28. juna na Slaviji u Begradu, prema proceni Arhiva javnih skupova videlo se oko 140.000 ljudi. Ako, pak, pitate srpski MUP, taj broj je mnogostruko manji i to za čak 100.000. Nepregledna reka ljudi na Slaviji koja se slivala iz okolnih ulica umnogome je podsetila na 15. mart i skup koji se opisuje kao “najveći u srpskoj istoriji”.
Ipak, fokus javnosti preusmerio se na događaje nakon samog skupa. Vidovdanski protest završio se onog trenutka kada su studenti skinuli redarske prsluke i “dali zeleno svetlo” okupljenim građanima i građankama. Usledili su sukobi sa policijom, poziv na građansku neposlušnost i blokada saobraćaja.
Kordoni policije u opremi za razbijanje demonstracija, baklje, topovski udari, suzavac, krvave glave demonstranata, pa potom i brojna hapšenja – samo su deo onoga što se 28. juna moglo videti na ulicama srpske prestonice.
Radikalizacija događaja i intenzivnija represija organa reda uvod su u novu fazu protesta – ocenjuju Zoran Gavrilović Direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) i Vukašin Stanojević asistent na niškom Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF).
Ja sam razumeo da se stvara društvena koalicija za obnovu države. Pazite jednu stvar, mi smo do sada imali strukturalnog igrača, to su bili studenti, odnosno akademska zajednica, a mislim da je sada velika uloga i odgovornost na zborovima građana – kaže Gavrilović.
Građani koji podržavaju studentski bunt su, sudeći prema dešavanjima u zemlji nakon protesta, jasno razumeli poruku o zelenom svetlu. Blokade raskrsnica u više gradova u zemlji, premeštanje kontejnera i postavljanje drugih prepreka na putevima, česte su slike od subote.
To je jedna potpuno nepredvidiva faza. Sve je potpuno decentralizovano, bez ikakvog koordinisanja, bez ikakvih vođa i samim tim ovo sada je nešto što je mnogo teže režimu da ishendluje – kaže Stanojević.
Odgovor režima, ovog puta, ogleda se u primeni sile. Jake policijske snage patroliraju ulicama Beograda gotovo danonoćno, a društvenim mrežama šire se snimci privođenja demonstranata i studenata.
“Rast represije prouzrokovan padom rejtinga”
Ultimativni studentski zahtev o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora za sada ne nailazi na pozitivan odgovor vlasti. Kako to da neko ko je gotovo uvek i najmanju političku krizu u zemlji rešavao izborima, sada “beži” od istih – pitanje je na koje se nameće logičan odgovor.
Među poznavaocima prilika mesecima unazad spekuliše se o tome da je rejting vlasti u konstantnom padu. Istraživanje Nove srpske političke misli (NSPM) za maj donosi i konkretne podatke.
U hipotetičkom, direktnom sučeljavanju zbirnih lista pristalica i protivnika vlasti, ova druga grupacija ima desetak odsto veću podršku u odnosu na prvu (43,6 prema 33,5 odsto, uz 22,9 odsto neizjašnjenih) – piše u istraživanju NSPM.
Ipak, u istraživanju se navodi i da postoji “pad entuzijazma u pogledu podrške studentskim protestima”, te da bi to mogao da bude “jedan od od preostalih aduta vlasti na budućim izborima”.
U međuvremenu, vlast pribegava drugim adutima, kao što su policijski pendreci i privođenja za “nasilno rušenje ustavnog poretka”. Od subote do danas privedeno je i saslušano više stotina lica širom Srbije, a među njima su i niški studenti Pravnog i Filozofskog fakulteta.
Ovakav razvoj događaja logičan je sled – objašnjava Gavrilović, budući da “padom rejtinga, raste represija”.
Jer ova vlast nije demokratska. I očekujem da sa padom rejtinga, raste represija koja se sprovodi na dva nivoa. Jedna je medijska, a druga je fizička. I gde je medijska priprema za fizičku, to će prosto rasti, tako da da ovaj narativ odnosno korišćenje ratno huškačkog, vokabulara koji podseća na devedesete u stvari jeste medijska priprema za legitimaciju represije – ističe Gavrilović.
Medijska mašinerija bliska vlasti od početka protesta aktivno radi na targetrianju studenata i pobunjenih građana. Samo nekoliko meseci ranije na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i na brojnim drugim bliskim režimu, emitovani su promotivni spotovi o studentskim blokadama, predstavljajući ih “antidržavnim”.
Utakmica se još igra
Progon učesnika protesta i blokada ipak nije uplašio studente i demonstrante u njihovoj građanskoj neposlušnosti. Naizmenične akcije blokiranja raskrsnica u više gradova u zemlji traju od subote. Prema podacima policije tokom jučerašnjeg dana održano je “117 neprijavljenih javnih skupova i 87 blokada saobraćaja”.
U Nišu je prethodnih dana takođe bilo blokirano više raskrsnica i prometnih ulica, a zebeležen je i jedan manji incident kod Trga kralja Aleksandra, a niški Studenti u blokadi svedoče da su njihovog kolegu više od sat vremena
zadržavali u policijskom vozilu, gde ga je policajac ispitivao i šamarao.
Porast nasilja na ulicama predsednik države pripisuje učesnicima blokada. Kao stari navijač, prenosi iskustva iz prve ruke.
Ja sam bio navijač, a tuču uvek traži onaj koji je utakmicu izgubio – komentarisao je Vučić tokom svoje nedavne posete Sevilji.
Da je rano za proglašenje pobede, saglasni su i naši sagovornici Gavrilović i Stanojević, budući da se teža sada, pored studenata, prebacuje i na zborove i građane koji u njima mesevcima učestvuju.
I nakon sedam meseci prosto ljudi neće stati. Narod neće stati dok god se ne budu ispunili zahtevi, a sada je to pre svega zahtev za raspisivanjem izbora. Za vlast je ovaj način borbe protiv naroda koji decentralizovano donosi odluke težak. Isto je važilo i za studentski način donošenja odluka, osim što je bio mnogo sporiji i što su studenti težili tome da bude usklađeno sa što više studentskih grupa, pa je bilo vremena da informacije procure i vlast se pripremi – kaže Stanojević.
Dok pozivi za nove blokade i građansku neposlušnost svakodnevno stižu, ređaju se i svedočenja onih koji su pretpeli policijsku torturu i privođenja od strane neidentifikovanih lica, koja više podsećaju na kidnapovanja. Ako je verovati predsedniku države na reč da “ko gubi izaziva tuču”, onda je ishod višemesečnih studentskih i građanskih blokada izvestan i bez dodatnih analiza i istraživanja.
Povezane vesti
Tri meseca od pada nadstrešnice “pala je” i Vlada – studenti i dalje na ulici, vlast razmišlja o izborima 
Niški studenti o “Turi do Strazbura”: Životno iskustvo, neopisive emocije i put koji bismo bez sumnje ponovili 
Sve spremno za veliki protest 1. marta – studenti pripremili simboličan protestni program, a građani besplatan smeštaj 
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu