Studentski protesti ulaze u novu fazu – iako su u početku bili “izvan politike”, sada imaju najkonkretniji politički zahtev, a to je održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. Kako su pojasnili, nakon skoro 6 meseci protesta uvideli su da im aktuelna vlast neće ispuniti zahteve, te traže novu koja će to umeti i hteti. I dok je opozicija, kao i obično, i po ovom pitanju podeljena, vlast koja je do skoro izbore nudila šakom i kapom, sada ih vidi kao “katastrofu za državu”. Bojan Klačar, direktor CeSID-a, kaže da raspisivanje izbora odmah nije izvesno, jer bi to moglo da izgleda kao slabost aktuelne vlasti, ali da se do kraja godine mogu očekivati.
Proteklih 6 meseci, koliko traje studentska buna, obeležili su masovni protesti, blokade fakulteta, ali i neminovna debata o tome jesu li studenti svojim potezima postali važan politički faktor u društvu. Ograđivanje od političkih stranaka, nevladinih organizacija i bilo kakvog političkog delanja generalno, analitičari su ocenjivali kao najjači adut, koji je na kraju i privoleo ljude da masovno podrže studentske akcije.
Ipak, poslednjih dana, zahtevima koji su već dobro poznati, pridodati su i novi. U jeku formiranje nove Vlade “Vučićevih eksperata”, stigao je predlog dela studenata u blokadi da se formira ekspertska Vlada sa oročenim mandatom koju bi činili predstavnici akademske zajednice i čiji bi ciljevi bili da se ispune studentski zahtevi i osiguraju uslovi za fer izbore.
Od juče, na stolu je i novi zahtev – vanredni parlamentarni izbori, te se čini da se od ovog prethodnog i odustalo.
U saopštenju koje potpisuju studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Srbiji, među njima i oni iz Niša, stoji da “vlast ne pokazuje ni najmanju inicijativu da do ispunjenja zahteva dođe” i da kao “društvena grupa od najvećeg narodnog poverenja” povlače naredeni potez.
Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije. Verujemo da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize ovolikih razmera, stoga pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje – navode studenti.
Ipak do izbora je još uvek dug put, a sudeći prema izjavama zvaničnika vlasti trenutno nisu ni na vidiku. Nova Vlada premijera Macuta praktično se nije ni “zagrejala”, a društveno-politička kriza koja joj je poverena na “saniranje” novim pridodatim zahtevima otvara novo poglavlje studentskih protesta.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar, navodi da sada “protesti ulaze u fazu političke artikulacije gde se očekuje da dođe do promene vlasti, kako bi se ista bavila studentskim zahtevima”.
Šta to u praksi zapravo znači? Znači vrlo verovatno da će sami protesti izgledati drugačije, vrlo je verovatno da će biti manje masovni. Znači vrlo verovatno više razgovora o politici i više razgovora o političkoj odgovornosti i alternativama. I to na kraju krajeva znači vrlo verovatno da će se u narednim danima intenzivno razgovarati o tome ko će biti ljudi koji će se zapravo pojaviti u nekoj sledećoj kampanji. Videli smo naznake da će se tu raditi o ljudima koji su uglavnom iz akademske zajednice – ističe Klačar.
Dodaje da će od sada potencijalno studenti biti izloženiji kritikama, ali i da će njihove aktivnosti biti posmatrane kroz “ideološko-programske naočare”.
Ipak, dok se studenti pozicioniraju na mapi ideološkog spektra, reakcije o predloženim izborima stižu kako iz tabora opozicije, tako i iz tabora vlasti.
Ko se boji izbora još?
Gotovo da nema obraćanja predsednika države u kome izbori nisu bili nuđeni kao opcija. Oklevanje je počelo nakon ostavke prethodne Vlade Miloša Vučevića, kada je upitno bilo hoće li se imenovati novi mandatar ili će se i ova godina obeležiti kao izborna.
Dilema jeste potrajala, ali je od početka bilo izvesno da aktuelna vlast “ne sme” na birališta. Prema izjavama predstavnika vladajuće koalicije, izbore nisu želeli ni naprednjaci, a ni socijalisti. Treba pomenuti da tada izbori nisu zanimali ni studente, kao ni opoziciju koja je i pre studenata tražila ekspertsku vladu.
Danas, predsednik Srpske napredne stranke, Miloš Vučević potencijalne izbore vidi kao “katastrofu za državu”.
Mi da učestvujemo u nečemu što bi nas vodilo u katastrofu za državu, da oni pričaju o vanrednim izborima pa da onda naprave haos na biračkim mestima i da ne dozvole da se održe, oni bi odmah pričali o krađi. Da dođemo u stanje da nemamo Skupštinu i Vladu, tu priču neće gledati – naveo je bivši premijer za TV Hepi.
I njegov koalicioni kolega Ivica Dačić navodi da vlast ima stabilnu parlamentarnu većinu.
Oni koji traže izbore ne razumeju da to može da bude kraj njihovog sna da mogu nešto da urade na tim izborima – rekao je Dačić.
Da, ipak, vanredne izbore ne treba odmah otpisati i verovati da je vlast zatvorila vrata toj ideji smatra Klačar. Kako dodaje, postoje tri razloga za to.
Meni se trenutno čini da vlast neće prihvatiti zahtev da se ti izbori raspišu odmah, odnosno u narednih nekoliko dana. A skloniji sam da verujem da vlasti više odgovaraju neki izbori u kasno leto ili ranu jesen, nego što bi to bio slučaj sada i to iz nekoliko razloga. Najpre, vlast se sada nalazi u boljoj poziciji nego što se nalazila u martu. Ovaj zahtev za izborima je zahtev koji na neki način dolazi kao iznuđeno rešenje, zašto što drugi načini nisu doveli do ispunjenja zahteva. Drugo, vlast je nudila izbore u jednom dužem vremenskom periodu. Ti su izbori tada bili odbačeni kao ideja i pod tri – pristanak vlasti sada da raspiše izbore u narednih nekoliko dana bi zapravo značio da bi vlast direktno reagovala na pritisak što bi moglo da se vidi kao njena slabost – navodi Klačar.
Ideju o vanrednim izborima među prvima je podržao Savo Manojlović iz “Kreni-promeni” i dodao da studenti treba da učestvuju na izborima. Podrška je stigla i iz Ekološkog fronta, dok Miloš Jovanović lider koalicije NADA, kaže za Danas da je “velika šteta ako se odustalo od ideje prelazne vlade jer ona predstavlja jedino razumno rešenje kojim se zaista i došlo do poštenih izbora”. Međutim, Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije je ovaj predlog izneo još i ranije “kao jedino moguće rešenje“.
Kako će se međutim ideja o izborima i potencijalnoj studentskoj listi odraziti na opoziciju, Klačar objašnjava da se ona trenutno nalazi između dve podjednako nepovoljne solucije.
U prvom scenariju u kojem podržavaju listu (studentsku) faktički znači da opozicija posle tih izbora nije glavni politički akter. Oni će na neki način sami sebe tom odlukom da na neki period, da li to može biti nekoliko meseci ili nekoliko godina, biće izvan institucija. Dakle, imaće jedno suženo polje političkog delovanja. Druga odluka jeste da oni izađu na izbore sa nekom drugom listom koja ne bi bila studentska i na taj način preuzimaju veliki rizik da budu kažnjeni od strane birača – ističe naš sagovornik.
Hoće li se i studenti naći na izbornom listiću?
Pitanje o izborima pokrenulo je spekulacije o tome da li će studenti u blokadi izaći sa svojom izbornom listom i tako pokušati da politički konkretizuju sve ono što su uradili u proteklih 6 meseci.
Zvaničnih najava nema, međutim u saopštenju koje su objavili, pozivaju narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije dati svoje poverenje. Dok se to ne ozvaniči, studentkinja sa Fakulteta političkih nauka kaže da studenti neće biti u izbornoj trci.
Kako bi, međutim, studentska lista uticala na ishod potencijalnih izbora, Klačar kaže da je rano prognozirti, jer studenti do sada u istraživanjima nisu bili računati kao politički faktor.
Studenti su do sada mereni kao društveni akter. Ali ulaskom u kampanju, studenti neće više biti posmatrani na isti način, zato što ta studentska lista zapravo znači ulazak u političko polje. Tada kada se budu radila istraživanja, mi ćemo imati jasniju sliku o kakvoj se podršci radi – kaže Klačar.
Pored studenata, u blokadama gotovo od samog početka stoji i veliki deo univerzitetskih profesora. U Nišu, prva koja je studentima “otvorila vrata” bila je dekancica Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović. Za naš portal, Jovanović kaže da za sada nije bilo konkretnih ponuda o tome da se nađe na potencijalnoj izbornoj listi. Da li bi bila nosilac iste ili njen bitan deo, uverava da nije bilo konkretnih razgovora, ali da bi, ukoliko joj studenti to ponude, verovatno i prihvatila.
Povezane vesti
Niški studenti o “Turi do Strazbura”: Životno iskustvo, neopisive emocije i put koji bismo bez sumnje ponovili 
Počela besplatna vakcinacija studenata/kinja protiv HPV-a, zbog gužvi potrebno zakazivanje 
Opozicija: Sledeće nedelje odluka o novom rukovodstvu Medijane, grad da uspori sa “fajront tenderima” 
Kerković predložila “Protokol o nesaradnji sa SNS-om i SPS-om”, SPN i NDSS podržavaju