Mesec dana od početka blokada fakulteta u Nišu, studenti/kinje koji su “povukli nogu” smatraju da je vreme da to učine svi i da njihovi zahtevi postanu “građanski”. Jedan od predloga bila je “protestna obustava rada”, o kojoj profesorka psihologije Tatjana Stefanović Nikolić kaže da je neophodna, jer predugo traje “tapšanje studenata po ramenu”. Nastavnica Nataša Medenica ističe da svako treba da se zapita da li će moći da se pogleda u ogledalo “ako sada izdaju decu” i zato poziva na protest umesto povratka u škole. Ipak, sindikati biraju nastavak pregovora umesto borbe sa studentima na ulici, te onima koji su borbu počeli ostaje nada u “ostatak društva”.
Blokade fakulteta u Nišu počele su početkom decembra prošle godine, nije bilo nastave, a nema ni ispita niti se o njima trenutno razmišlja, osim na Medicinskom gde je jutros počela “buka protiv januarskog roka”.
Studenti/kinje su ponovo “povukli nogu” kao i pre skoro tri decenije i postavili jasne zahteve koji do danas, kažu, nisu ispunjeni. Nisu odustali od blokada tokom praznika i poručuju da se borba nastavlja.
Podršku profesora i nastavnika imaju gotovo od početka, a na poslednjem okupljanju zajedno su pozvali i na “protestnu obustavu rada”.
Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu Tatjana Stefanović Stanojević smatra da je vreme da se svi uključe u neku vrstu obustave rada, “pokažu kičmu” i rizikuju.
Foto: MRCN
U suprotnom niko im nije kriv. Ako ovo prokockamo sami smo krivi, nisu krivi studenti – ističe profesorka.
Smatra da profesori/ke moraju da pokažu odgovornost i da ne mogu stalno da se kriju iza studenata/kinja. Podseća da oni rizikuju svoje rokove i dragoceno vreme, te da rizik sada treba da preuzmu svi.
Recimo tako što ćemo ići u protestnu obustavu rada. Mi za sada ništa ne rizikujemo osim što tapšemo studente po ramenu i to predugo traje, sami ćemo biti krivi. Moramo da se ugledamo na studente. Ali ne samo da se ugledamo i da im se divimo nego da uradimo istu stvar, da obustavimo neke svoje aktivnosti do ispunjenja uslova. Mi smo obustavili, navijam da to urade i drugi – napominje.
Ističe i da će tim povodom sutra biti održan i prvi profesorski plenum.
Da li naše društvo ima snage za takvu “građansku neposlušnost” – profesorka veruje da ima sve više.
Mi smo decenijama izlagani višestrukim prolongiranim traumama i ljudi su zaleđeni, prestravljeni, ne vidi se to tako, ali taj mentalitet podaništva je odlika upravo te neke zaleđenosti. Ono što sada gledamo je postepeno odleđivanje, postepeno izlažanje na kraj sa strahom i nekakav prelazak iz zaleđenosti u akciju. Studenti više nikada neće biti ljudi kakvi su im roditelji, potlaćeni i mirni, oni su zasadili to seme za sebe, a mislim da smo i svi mi – smatra profesorka.
Slaže se sa tim i nastavnica Nataša Medenica iz Niša, predstavnica Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji nije učestvovao u pregovorima sa državom.
Foto: MRCN
Napominje da se oni 20. januara neće vratiti đacima, već ulici. Poziva na veliki protestni skup u Beogradu koji planiraju umesto povratka u škole i nada se da će im se pridružiti svi prosvetari, bez obzira na sindikalno opredeljenje.
Kao jedino rešenje i pravu podršku studentima/kinjama vidi totalnu obustavu rada u svim školama i ističe da u tome prosvetari imaju i podršku većine roditelja koji su, kaže, stali uz njih.
Ako to ne iskoristimo ja stvarno pitam svakog svog kolegu kako će da se pogleda u ogledalo. Ne samo kako će da pogleda svoje učenike u oči, nego kako će da se pogleda i da li će uopšte moći da se pogleda, ako sad izdamo decu – ističe Medenica.
“Deca” ipak ostaju bez dela prosvetara na ulici
Deca o kojoj nastavnica govori zapravo su današnji studenti/kinje, a smatra da je vreme da ih konačno svi podrže, jer ističe da obrazovanjem više retko ko ima vremena da se bavi i profesori sve više liče na administrativne radnike.
Iako je i dalje mnogo straha u prosveti, mnogo uplašenih kolega, ali i onih koji su posao dobili “preko stranke”, Medenica veruje da ih je ipak dovoljno da podignu celu Srbiju na noge.
Straha ima puno, ali mislim da trenutno nema razloga za taj strah. Ne mogu da otpuste celu prosvetu, s obzirom da mi ne možemo zamenu da nađemo kad se razbolimo na 5 ili 7 dana, to je postalo nemoguće. Uglavnom tražimo preko društvenih mreža ko bi radio i menjao kolegu. Danas se prosvetni radnici traže tako, preko društvenih mreža, tako da nema potrebe za strahom, treba da odbranimo svoje dostojanstvo – napominje.
Medenica se nada da će se svi prosvetni radnici konačno udružiti i obustaviti rad do ispunjenja studentskih i prosvetnih zahteva.
Studenti/kinje takođe traže podršku i smatraju da je vreme da zajedno sa svojim profesorima i nastavnicima “koračaju istim putem i pozovu ostatak društva da im se na tom putu pridruži”.
Ipak, deo prosvetara ih je “sapleo” na tom putu – odlukom da štrajk prekinu. Dan nakon poslednjeg sastanka sa Ministarstvom prosvete koje je ponudilo ispunjenje nekih od zahteva – 4 reprezentativna sindikata saopštila su da odustaju od borbe na ulici sa studentima/kinjama i da će nastaviti da pregovaraju sa onima čiju su smenu do nedavno tražili.
Reprezentativni sindikati donose odluku o moratorijumu na štrajkačke aktivnosti od 20. januara i kontinuirano prate realizaciju navedenih aktivnosti koje će Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete sprovoditi po najavljenoj dinamici u cilju poboljšanja materijalnog položaja i boljih uslova rada na svim nivoima obrazovanja – piše u saopštenju.
Ističu da će pozvati svoje članove i radnike u prosveti da nastave štrajk, koji je trenutno “u moratorijumu”, ukoliko se dogovor i dinamika ispunjenja zahteva ne budu poštovali.
Studentima potreban i “ostatak društva”
Foto: MRCN
Studentkinja Neda Rajković ističe da je nakon mesec dana blokada, osim donacija i poruka podrške koju i dalje dobijaju, neophodno i da društvo reaguje i stane uz njih.
Shvatili smo da je sledeće to da sve druge grupacije koje su važne za društvo sada stanu uz nas, da stupe u protestnu obustavu rada, jer definitivno je da mora sve da stane da bi se desila promena – ističe Neda.
Prvi korak jeste najavljeni protest prosvetara, u kome ipak neće učestvovati reprezentativni sindikati, a izvesno je i da će se vratiti đacima nakon raspusta.
Ispunjenje studentskih, a potom i prosvetnih zahteva je ono što bi mogao da bude naredni korak. Studentkinja smatra da su to zapravo “građanski” zahtevi, jer je osnovna stvar koju traže odgovornost, te da je neophodno da svi građani/ke “stanu sa radom” i budu uz njih.
“Medicinari” brane blokadu od najavljenih ispita
Osim podrške koju traže, studenti/kinje u Nišu su danas stali u odbranu svojih kolega na Medicinskom fakultetu, koji ponovo ukazuju na opstrukcije i targetiranje. U jeku studentskih blokada na njihovom fakultetu došlo je na dnevni red i pitanje održavanja ispita u januarskom roku.
Zato su studenti/kinje od jutros u zgradi, bukom su ometali “izvlačenje predavača” koje označava i početak ispitnog roka, a kažu da se uprava zaključala i tražili su da im se neko obrati.
Iako je ovaj Fakultet poslednji blokiran u gradu, popularna “Bastilja”, kako su je sami studenti prozvali, na sajtu su “osvanule” informacije o tome da je za predstojeći ispitni rok stiglo skoro 3.500 prijava. Međutim, studenti koji učestvuju u blokadi sumnjaju da je to zaista tako.
To na Fakultetu je laž. Piše da je samo jedna prijava nevažeća što je apsolutno netačno, zato što su studenti koji su u blokadi namerno prijavljivali ispite za koje nemaju uslov da bi videli da li će prijava da im prođe i prijava je prolazila – kaže student Medicinskog.
Prema rečima studenata ovog Fakulteta, po završetku protesta iz Dekanata im je saopšteno da se njihovi zahtevi razmatraju. Za komentar povodom aktuelne situacije pozvali smo i dekana Aleksanda Mitića, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nije odogovorio na naše pozive i poruke.
Kako bi ga podsetili na Hipokratovu zakletvu, otvorenim pismom dekanu Mitiću obratili su se iz Neformalne grupe nastavnika, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu.
Žao nam je što Vi ne prepoznajete opšti interes akademske zajednice, kao i potrebe onih kojima bi trebalo da budemo uzori i profesionalno i moralno, i što nemate sluha za zajedničko dobro za koje se bore naši studenti, a to je društvo odgovornosti, bez korupcije i nasilja – navode u pismu.
Bilo je poziva za prijavu ispita i na Pravnom fakultetu, koji je studente/kinje zbunio, jer podsećaju da je plenum izglasao blokadu još 16. decembra. Ipak, uprava fakulteta je saopštila da je rok odložen “dok se ne stvore uslovi”.
Dekanica Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović, koji je u Nišu i prvi blokiran, ističe da interesovanja o januarskom ispitnom roku gotovo i da nema.
Samo dobijam anonimne dopise bez ikakvog potpisa ili se javljaju zabrinuti roditelji, što je potpuno besmisleno jer su naši studenti punoletni građani, tako da to smatram provokacijom i naravno ne mogu da odgovorim na anonimne poruke ili poslate poštom iz Niške Banje. Nijedan student mi se nije obratio, a meni može svako da se obrati, moja vrata su uvek otovorena – istakla je Jovanović.
Komentarišući navodni dopis koji je Ministarstvo prosvete poslalo fakultetima o tome kako bi nastava i ostale aktivnosti mogle da se nadoknade nakon blokada, Jovanović kaže da tako nešto niškom Filozofskom nije stiglo. Ističe i da je nastavno osoblje spremno da sve nadoknadi studentima jednom kada se završe blokade. Do tada, dodaje, izražavaju podršku studentima/kinjama u njihovoj borbi.
Studenti su prepoznali problem, dali su viziju rešavanja problema, rešili su jednačinu sa više nepoznatih i rekli su evo mi imamo 3,4 zahteva koji su vrlo jendostavni – želimo da rade institucije znači želimo da ozdravi društvo i da živimo u jednoj apsolutnoj normalnosti, a ne da živimo u dve paralelne realnosti – jedna koja dolazi sa Pinka i Informera i druga koja dolazi iz realnog života – zaključila je Jovanović.
Iako se kraj studentskih blokada ne nazire, ipak i među studentima koji su “za” blokadu ima pitanja o tome kako će nadoknaditi nastavu i propuštene ispite. Većina je ipak onih koji kažu da o tome ne razmišljaju, jer aktuelna dešavanja smatraju najvažnijim ispitom.
Studenti/kinje inače sve odluke donose na plenumima koji su otvoreni za sve studente uz indeks. Na tim sastancima mogu da predlože i ukidanje blokada i razgovaraju o svim važnim temama, ali do danas blokade u Nišu nisu bile upitne.
Ipak, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić najavila je da će sledeće nedelje inicirati sednicu Odbora za prosvetu, kako prenosi N1, jer smatra da su zbog blokada ugrožena prava “većinskog dela studenata”.
Povezane vesti
Studenti/kinje Fakulteta sporta i Fakulteta zaštite na radu u Nišu stupili u blokadu 
Na jednoj strani koncert, na drugoj tišina – kako je Niš dočekao Novu godinu 
Studenti/kinje prekinuli sastanak ministarke u Nišu i poručili joj da je “Zone pobegulja” 
Niški studenti/kinje u blokadi apeluju: Hrana, grickalice i paketi vode su nam najpotrebniji