“Bilo je naporno i izazovno, ali uz energiju ove grupe i ljude koji su nam usput pružali podršku, mislim da možemo ovako još 7 dana” – utisci su studenata koji su juče prešli prvih 30 km puta. U Aleksincu su dočekani kao oslobodioci, a veliki broj građana donirao je hranu i piće i “podelio” suze sa njima. Zajedništvo, srdačni meštani, masaža, zagrljaji, topla hala, dali su im, kažu, snagu da nastave put do Kragujevca i pešače i po hladnoći još više od 100 km. Svi ističu da imaju isti cilj – ispunjenje zahteva.
Prva opština za odmor na mapi puta studenata sinoć je “čekirana”. U Aleksinac su stigli oko 18 sati, posle više od 10 sati pešačenja, više od 30 pređenih kilometara i skoro 50.000 koraka. Srdačnu dobrodošlicu i “domaćinski” doček imali su, ističu, u svim selima kroz koja su prolazili. 
Dobro je, danas je bilo fenomenalno, sva sela su nas ispratila kako treba, kako dolikuje, domaćinski i stvarno je bilo mnogo lepo. Lužane, Nozrina, Tešica, Moravac, Žitkovac, Gornja i Donja Trnava, Toponica, Čamurlija, u Aleksincu smo imali fenomenalan doček, stvarno je bilo prelepo – kaže student Dimitrije Dimić.
Dimitrije Dimić je jedan od studenata koji je deo ovog 150 km dugog puta do Kragujevca zbog protesta “Sretnimo se na Sretenje”, a pre dve godine je štrajkovao glađu 10 dana i tražio ispunjenje zahteva tadašnjih protesta “Srbija protiv nasilja”. Ističe da je pešačiti po hladnoći ipak lakše.
Teže je štrajkovati glađu, jer dok se pešači može da se jede kol’ko `oćeš, a kad se štrajkuje boga mi nema, vrlo je zeznuto. Mislim da mi ovo možemo bez problema, ovo danas je bilo limunada. Još tri dana ovako će da dobijemo svi po 10 kila dok stignemo do Kragujevca, mislim da će otprilike tako biti – priča Dimitrije.
Motiv i glavni cilj svih studenata da tople domove i blokirane fakultete ostave i krenu u dugu šetnju i po minusu je, saglasni su, ispunjenje zahteva. Umorni, ali sa žarom u očima, govore o bolovima u nogama, ali ističu da im je pomogla masaža koju je Aleksinčanka priredila za njih na dočeku u toploj Hali sportova, gde su im pripremili hranu i vodu, ali i toplu postelju, magnezijum i medicinsku pomoć.
Priznaju da je prvi dan bio naporan, ali da su srećni i ispunjeni, posebno nakon podrške tokom puta i one koja ne izostaje ni “onlajn”.
Dobro sam, ljudi su ovde mnogo dobri, uživeli su se u te uloge da smo se svi ponašali kao da smo kod kuće. Vidite da smo smešteni ovde, da nam je udobno, da nam je lepo, da nam je toplo i meštani su stvarno punog srca ovde – kaže student David Vitorović sa GAF-a.
Dan je bio prelep, nije nam bilo hladno, ljudi su nas dočekivali u svim mestima kroz koja smo prošli, bilo je previše i hrane i pića i voća i slatkiša i svega i stvarno je prelepo – ističe studentkinja Natalija Tasić sa GAF-a.
Student Ekonomskog fakulteta Danilo Mitić kaže da je imao iskustva sa ovako dugim šetnjama, znao je da će biti teško i pripremio se psihički na sve što ga čeka, ali ističe da je grupa i njihova energija odlična i da je sve lakše u kolektivu.
Podrška koju su dobijali u prvim kilometrima značiće im i u nastavku puta. Veruju da će svakim danom biti sve teže, ali da je motiv koji ih je pokrenuo dovoljno jak da ne odustanu.
Ako nam energija bude kao što je danas mislim da ćemo moći ovako još 7 dana, a ne još tri. Moj motiv su odgovori. Tri meseca su prošla bez odgovora, tri meseca bez odgovornosti, tri meseca, zapravo mnogo više, ali fokusiramo se na poslednja tri kako institucije ne rade ono što im je posao i neka nada za bolje sutra, za promenu sistema, za promenu društva – ističe studentkinja Natalija Tasić.
Lični motiv studenta Davida je takođe i da što više ljudi sazna za blokade, šta one zapravo znače i zbog čega studenti već skoro tri meseca sve ovo rade.
Ne da bi mi bili viđeni na bilo kojoj televiziji, mi smo tu samo zbog nekih promena koje možemo svi zajedno da uradimo i kao studenti i kao ljudi. Krajnji cilj je, naravno, ispunjenje zahteva – napominje David Vitorović.
Aleksinčani su ih dočekali uz vatromet, baklje, buku, u suzama, a dlanovi su im i pored hladnoće goreli od aplauza podrške. Bilo je emotivno, a Aleksinčanka Jovana Stanković kaže da je bilo predivno, uz neviđeni broj “slobodnih” građana na jednom mestu. Atmosfera je podsetila na to kao da su svi bili u jednoj dnevnoj sobi i tu dočekali drage goste.
A svi znamo da dnevnu sobu vezujemo za nešto toplo, porodično, emotivno, za dom. I to je suština svih događanja u Srbiji u poslednja dva i po meseca – mi kolektivno lečimo transgeneracijske traume, a melem za te rane su upravo studenti! Predugo smo bili u mraku, ubeđeni da ne vredimo i da ništa ne možemo promeniti, ali imamo najmoćnije oružje na svetu koje vodi ka pobedi – zajedništvo. Zato smo studente dočekali kao oslobodioce i plakali sa njima – ističe Aleksinčanka Jovana Stanković.
Studenti su nakon odmora u aleksinačkoj hali jutros nastavili put i posle Vukašinovca, Ražnja i Lučine očekuju da će posle 36,5 km puta večeras stići u Ćićevac i odmoriti. To je samo polovina njihovog puta dugog 4 dana, jer u četvrtak nastavljaju preko Paraćina do Jagodine, gde će prenoćiti. U petak je “finale” i ostaće im još oko 30 km do Kragujevca gde očekuju da stignu tokom večeri i odmore za velki protest “Sretnimo se na Sretenje”, gde u subotu 15. februara dolaze studenti iz cele Srbije.
Njihove utiske nakon prvog dana možete čuti u videu ispod.
View this post on Instagram
