Dodajte Media Reform u omiljeni Google izvor
Nakon višemesečne borbe protiv oduzimanja tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu – Upravni sud pauzirao je osnivanje Fakulteta srpskih studija onako kako je to vlast zamislila. Filozofski pozdravlja odluku Suda koja će im omogućiti da zasad rade redovno. Novinarka Ljubica Jocić, koja je u istraživanju otkrila brojne greške u koracima Fakulteta „za Srbe“, ističe da cele ove sage ne bi bilo da je ispoštovana procedura od početka. Istoričar Milan Videnović veruje da ova kriza neće moći da se reši bez dijaloga suprotstavljenih strana, koji jedna uporno odbija.
Pre 8 meseci je vlast preko noći odlučila da osnuje novi fakultet pri Univerzitetu u Nišu, ali ne poštujući sve zakonske procedure. Ne treba zaboraviti i to da je inicijativu podneo lično gradonačelnik Dragoslav Pavlović, uz studiju izvodljivosti koju su krili od javnosti. 
Ipak, Fakultet srpskih studija neće moći da počne da radi onako kako je to vlast zamislila, jer je to stopirao Upravni sud po tužbama Filozofskog fakulteta u Nišu.
Po oceni suda, izvršenjem osporene Dozvole za rad, odnosno početkom rada Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu, tužiocu bi se nanela šteta koja bi se teško mogla nadoknaditi, jer bi došlo do akademskog diskontinuiteta, budući da tužilac ne bi vršio njegove osnovne delatnosti na tim studijskim programima, već novoosnovani fakultet, usled čega tužilac gubi decenijama građenu reputaciju u tim naučnim oblastima, što direktno urušava njegovu poziciju u akademskoj zajednici – piše između ostalog u odluci Suda.
Niški Filozofski je pozdravio odluku suda i kažu da im ona omogućava da trenutno nastave sa radom, a pre svega da upišu novu generaciju studenata i na departmanima koji su im bili oduzeti.
Usvajanjem zahteva za određivanje privremenih mera stvoreni su uslovi da se do okončanja sudskih postupaka sve nastavne, ispitne, naučnoistraživačke i druge aktivnosti na Filozofskom fakultetu realizuju u redovnom režimu rada, u skladu sa akreditovanim studijskim programima i pravima studenata i zaposlenih – navode sa Filozofskog.
Podsećamo da su nedavno studenti i profesori Filozofskog fakulteta protestovali zbog odluke uprave da pregovara o departmanima za srbistiku, istoriju i ruski jezik sa Fakultetom srpskih studija. Zbog pokušaja oduzimanja tih departmana je i ranije bilo više protesta.
Novinarka otkrila brojne greške u koracima
Novinarka i urednica Južnih vesti Ljubica Jocić je u svom istraživanju otkrila brojne greške u koracima Fakulteta srpskih studija. Veruje da je najveća načinjena već u prvom koraku.
Svega ovoga ne bi bilo da je ispoštovana procedura od početka, a Zakon o visokom obrazovanju to jasno definiše. Trebalo je da prvi korak bude Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta. To je izostalo, a ni svaki naredni korak, pokazalo se nije pratio proceduru. Ponavljam, niko nije protiv osnivanja novog fakulteta, daleko bilo izučavanja srpske istorije, tradicije i jezika – ističe Jocić.
Bilo je brojnih tumačenja u javnosti da je ideja o osnivanju Fakulteta srpskih studija na ovaj način zapravo bio čin osvete Filozofskom fakultetu, odakle su pre godinu i po dana počele blokade u Nišu.
Novinarka Jocić podseća da je njegovom osnivanju prethodilo pismo gradonačelniku nepotpisane “grupe autora”, da bi istog dana Pavlović poslao inicijativu bez podataka sa kog mejla je pismo uopšte stiglo. Sve to, kako tumači, ukazuje na to da je ovo bila želja neke grupe zaposlenih na Filozofskom fakultetu koja je, izgleda, bila nesrećna na svom poslu i želela je nešto novo.
Ali i nešto poznato, pa otuda ideja da se pokuša sa “cepanjem” Filozofskog i preuzimanje akreditacije, studenata, profesora, rada i istraživanja. Ko čini tu grupu, ne znamo sigurno, pretpostavka je da su u njoj oni najglasniji zagovornici ideje Fakulteta srpskih studija koji su nedeljama pisali kolumne u Politici i deo su Uprave novog fakulteta. Ja sam mnoge zvala u debatnu emisiju, niko nije želeo da dođe. Očekujemo od profesora i nastavnika na fakultetima da slobodno pričaju i iznose stavove, mišljenja i teze, ali to je kod nekih izostalo – dodaje Jocić.
Šta dalje i kako bez dijaloga?
Dr Milan Videnović, istraživač saradnik sa Departmana za istoriju, učestvovao je u ovoj višemesečnoj borbi za opstanak ovih departmana na Filozofskom fakultetu. Nakon odluke Suda da stopira rad Fakulteta srpskih studija do konačne odluke o zakonitosti svih odluka, Videnović kaže da su utisci podeljeni.
Važno je da se razume da smo nakon više meseci prošli kroz period stresa, neizvesnosti i medijskog linča od strane lokalnih prorežimskih medijskih entiteta i njihovih zaposlenih. Neprestano smo targetirani i naši životi više nisu isti. Mi smo u javnost izašli iz časnih namera da građane upoznamo sa pogubnim delovanjem prema tri departmana Filozofskog fakulteta u Nišu. Istupanje je nekome predstavljalo signal za napad – ističe Videnović.
Ipak, naglašava da su i srećni i ponosni jer su u svemu istrajali i do kraja ostali jedinstveni. Uspeli su da odbrane studente i fakultet, što smatra ozbiljnim podvigom, ali napominje da su u ovu borbu ušli čistog srca, te veruje da su odluke Upravnog suda zapravo nagrada za pravdoljubivost.
Šta dalje – Videnović veruje da postoje dva moguća pravca. Na prvi utiče to što postoje ljudi sa političkom podrškom koji su potpuno prelomili za osnivanje novog fakulteta, kako pojašnjava, a odnosi sa njima su narušeni i dijalog ne postoji, jer ga uporno odbijaju.
U odnosu na takve okolnosti prvi put podrazumeva čekanje okončanja sudskih procesa. Naši postupci mogu da traju i verovatno će trajati godinama. Ta činjenica suštinski znači da će neke od pristalica novog fakulteta u međuvremenu otići u penziju. Na duge staze, šanse za ostvarenje takvog projekta biće sve manje. Ono što je problematično kod takvog razvoja događaja jeste da do razrešenja sudskog spora dve grupe među kojima su narušeni odnosi treba da funkcionišu koliko-toliko normalno u okviru Filozofskog fakulteta u Nišu – pojašnjava.
Drugi bi, prema njegovom mišljenju, podrazumevao pronalaženje održivih rešenja za budućnost, dok sudski procesi traju.
Jedan od predloga koji je od početka na stolu jeste da Filozofski fakultet u Nišu pomogne u akreditaciji nekih novih studijskih programa, npr: 1. Zaštita kulturno-istorijskog nasleđa (kulturologija); 2. Slavistika; 3. Arheologija. Uvođenjem ovakvih studijskih programa prestaje predmet spora. Novi fakultet razvijao bi se u potpuno drugom pravcu – ističe Videnović.
Međutim, da bi se ovakvo rešenje primenilo, kako objašnjava, potrebno je da pristalice prelaska otvoreno razgovaraju sa svojim kolegama i upravom. 
Takođe, potrebno je da se prekine sa pritiscima na Filozofski fakultet preko imenovanja problematičnih članova Saveta fakulteta, da se prestane sa medijskom kampanjom protiv zaposlenih i studenata našeg fakulteta i da se prekine sa progonom neistomišljenika naročito na Departmanu za istoriju. Bojim se da dok ovi osnovni preduslovi ne budu ispunjeni ne može biti normalnih razgovora, a samim tim ni rešenja krize – zaključuje.
Dok fakulteti čekaju upisne kvote, pa i Filozofski na ovim umalo oduzetim departmanima, ostaje pitanje kako će to uticati na buduće brucoše. Videnović nema dilemu da će to uticati na studente koji bi da upišu srbistiku, istoriju i ruski jezik, gde je interesovanje i prethodnih godina sve manje. Kriza koja je trajala mesecima, kaže, već je stvorila atmosferu nesigurnosti.
Moguće je da će ove godine upravo zbog te nesigurnosti koja je prisutna u javnosti broj zainteresovanih kandidata biti manji. Sa druge strane oni kandidati koji dobro promisle shvatiće da zajedno sa nama imaju priliku ne samo da izučavaju već i da pišu istoriju. Svaki budući student našeg fakulteta znaće da uz sebe ima profesore koji će do kraja braniti njegova prava i njegov status. Stoga mislim da će većina njih sa ponosom odabrati baš Filozofski fakultet u Nišu. Ostaje da vidimo – zaključuje Videnović.
Bez dijaloga budućnost ovih fakulteta svakako ostaje upitna. Šta “druga strana” misli o tome, novinari očekuju odgovore, a pitanja su upućena mejlom Fakultetu srpskih studija, kao i predsedniku privremenog Saveta Milanu Lazareviću i v. d. dekana Slaviši Nedeljkoviću.
