„Nepokretno kulturno nasleđe može da živi jedino ukoliko ga stavite u funkciju najbolje turističke ponude, jer svako kulturno dobro koje konzervirate propada ako se ne brine o njemu. Ukoliko ne postoji interes, niko neće brinuti o njemu“, kaže v. d. direktorke Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš Ljijana Berić.
Upravljanje Tvrđavom polazna je tačka za rešavanje svih pitanja sa kojima se ovo kulturno dobro susreće. Niška tvrđava imovina je Republike Srbije, a Grad Niš je korisnik. Zadatak Zavoda za zaštitu spomenika, napominje Berić, jeste reagovanje u slučaju oštećenja ili predlaganje mera zaštite – drugih nadležnosti nema. Sa druge strane, Muzej takođe nije nadležan za upravljanje Tvrđavom, kao ni Turistička organizacija Niša.
„Bilo je više inicijativa da se formira javno preduzeće ili da se Tvrđava da na upravljanje Turističkoj organizaciji Niša. Ne znam zašto se to nije finaliziralo jer bismo time praktično imali nekog ko bi vukao dalje“, ističe Berić.
Zavod trenutno radi na strategiji razvoja Tvrđave kao nepokretnog kulturnog dobra velikog značaja. Ukoliko Grad prihvati ovu strategiju, ona će se raditi po fazama. Prva faza, navodi Berić, biće formiranje Ulice starih zanata, a iskoristiće se tri objekta – Pašini konaci, spaljeni ateljei i magacin Gradine. Plan je da ovi objekti budu preuređeni u autentične dućane, dok bi nekadašnja Apsana bila preuređena u Arheološki centar.
