Ko je vest objavio i koji su njegovi motivi? Ovo su pitanja koja svako, ko prati medije, treba da postavi sebi pre nego što poveruje u napisano. Ipak, paradoksalno je da svi znaju da je voda sa izvora najzdravija, a informacije pristaju da konzumiraju iz komercijalnog blata i političkog đubrišta, smatra Velibor Petković dugogodišnji novinar i asistent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu.
Kako bismo medije što bolje razumeli, potrebno nam je dovoljno znanja i medijske pismenosti, koju mnogi nazivaju azbukom 21. veka i preduslovom za objektivno informisanje.
“Pojedinac može mnogo da uradi na sopstvenom opismenjavanju, ali mu je za to potrebna podrška porodice i okruženja. Najbolje je ako se na tome radi sistemski, od obdaništa preko osnovne i srednje škole do fakulteta, ali u Srbiji to nije slučaj.”, kaže Petković.
Važno je stalno se pitati koji je motiv medija za stvaranje određene poruke i koliko je tačna “realnost” koju nam prikazuje.
“Treba razmišljati o kontekstu, a to je teško i zato mnogi odustaju. Ko finansira medij koji pratimo, kakvi su interesi njegovih vlasnika, na koji način izveštavaju o vlasti i opoziciji, za koje se vrednosti zalažu – građansko društvo ili oligarhiju? Izvor informacija proverava manjina, zato često govorim: „Manjina je uvek u pravu!”, navodi.
Kako razumemo medije, tako ćemo razumeti i svet oko sebe. Važno je, smatra Petković, pronaći balans između sumnje i poverenja.
“Mediji su savremeni tehnološki Golem koji se otrgao od čoveka i iako mu prividno služi, istovremeno kreira i sopstvene vizije stvarnosti i natura ih korisnicima kao jedino istinite. Tako gospodar postaje rob medija, pogotovo ako im bezrezervno veruje, ali ni apsolutna sumnja nije dobra jer razvija pogled na svet blizak paranoji.”
On dodaje da ovakvoj situaciji sa medijima doprinosi mnoštvo novina, radio i TV stanica, ogroman broj onlajn medija i društvenih mreža koje su takođe mediji, ali bez koncepcije i odgovornosti za sadržaje koje objavljuju njihovi korisnici.
“Treba odabrati medije koje nismo „hvatali u laži“, a zatim i njihove informacije propustiti kroz filter i procediti dok ne dođemo do nekoliko kapi istine.”
Nije dovoljno informisati se samo iz jednog medija, jer na taj način dobijamo samo jednu priču o situaciji koja se dogodila.
“Broj medija se drastično smanjio, a time i raznovrsnost i prilika za dijalog. Ukinute su vizije jer se ne uklapaju u program televizije”, navodi.
“Neophodno je imati uvid u više kvalitetnih medija pre nego što se bilo šta zaključi. Naravno, ljudi vide svet na način koji im odgovara i koji je u skladu sa njihovim interesima.” kaže Petković i dodaje: “Mnogi mediji opstaju jer smo naviknuti da nam se serviraju pomije, ali odgovornost nije samo kod onih koji proizvode takve sadržaje, njihovih vlasnika, urednika i novinara, već su odgovorni i čitaoci, gledaoci i slušaoci, jer su dali pristanak na takav medijski i društveni sistem.”
OBRAZOVANJE – VAKCINA PROTIV JEDNOUMLJA
Istraživanje iz 2019. godine koje je sproveo CESID, predočava činjenicu je da nepoverenje u medije češće kod obrazovanijih i urbanijih ljudi starosti od 20 do 40 godina, koji žive u većim i bolje razvijenim mestima.
“U manjim mestima je i standard niži, ljudi su preokupirani golim opstankom. S druge strane, obrazovanje je najbolja vakcina protiv jednoumlja. Mladi obrazovani građani Srbije ne veruju više medijski kreiranoj stvarnosti, oni se usuđuju da primete da „Carevo novo odelo“ ima samo jednu rupu, a ona je veća od samog cara i njegove dvorske kamarile.”, objašnjava Petković.
On dodaje da se u siromašnoj zemlji većina informiše na najjeftiniji način i da je samim tim usmerena ka najglupljim novinama, radio i televizijskim kanalima.
“Svakoj vlasti odgovara da građanin bude „zadovoljno prase“, a ne nezadovoljni Sokrat”, zaključuje Velibor Petković.
Autor: Danica Popović
