„Zadatak svake vlasti, pa i aktuelne u Srbiji, jeste da obezbedi uslove za slobodan rad novinara i medija, za slobodnu i fer utakmicu na medijskom tržištu, bez pritisaka i cenzure, zloupotrebe javnog novca i javnog prostora, klevetanja i omalovažavanja novinara/ki i medija“, navodi se u saopštenju povodom Svetskog dana slobode medija Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.
Ova udruženja podsećaju da su „slobode medija i javnog izražavanja ugrožene“ u Srbiji, kao i „pravo građana na nepristrasno, objektivno i fer informisanje“. Oni dalje ukazuju i na izveštaje meritornih međunarodnih organizacija koje stanje u našoj zemlji ocenjuju kao „nazadovanje“. Ovom prilikom NUNS i GS KUM „Nezavisnost“ dotiču se i medijske strategije čija izrada nije još uvek počela, kao i finansijske nestabilnosti kako novinarki i novinara, tako i medija jer predstavnici lokalnih vlasti formiraju „nestručne komisije koje ogromna sredstva dodeljuju mahom poslušnicima bliskim vlastima“. U ovom saopštenju udruženja podsećaju i na nerasvetljena ubistva novinarke Dade Vujasinović i novinara Slavka Ćuruvije i Pantića, kao i na učestale napade na novinare širom Srbije.
Napadi i pritisci
„Za ovakvo stanje u medijima odgovorni su građani koji glasaju na izborima. Jer ako građani mogu da ne vide toliko šta se dešava i da izaberu političare, ovakve kakvi danas upravljaju, da ne kažem vladaju Srbijom, onda ti građani, što kaže Orvel, nisu žrtva, nego saučesnici“, kaže glavni i odgovorni urednik regionalnog portala Južne vesti, Predrag Blagojević.
Južne vesti u poslednjih šest meseci imaju svakodnevne poreske kontrole, a Blagojević ističe da u slučaju ovog portala postoji „ogroman pritisak vlasti“ jer su oni jedan od medija „na čiju uređivačku politiku vlast ne može da utiče“. On ističe da se ne oseća slobodno, naročito zbog činjenice da mu je u poslednjih pet godina deset puta prećeno smrću, od čega je „samo jedna osoba pravosnažno osuđena, i to samo zato što je ona sama priznala pretnje“.
Baza napada na novinare NUNS-a beleži 32 napada na novinare od početka 2018. godine. Od toga su dva fizička napada, 22 pritiska i 8 pretnji.
Blagojević navodi da „napad na novinara nije samo napad na novinara, nego na sve one koje taj novinar informiše, i to građani treba da shvate“. On ističe da odbrana slobodnih medija nije odbrana sredstva, odnosno samih medija, već odbrana slobodnog i objektivnog informisanja.
„Kada građani budu shvatili da je to ključna stvar, da se novinari ne bore za sebe, shvatiće da napad na novinara nije napad na pojedinca, već na te iste građane“, dodaje on.
Kako Blagojević navodi, „svim medijima stoji mač nad glavom, zato što država ima na raspolaganju sve moguće mehanizme sile“, a nedeljnik Kikindske još jedan su od primera pritiska na medije. Za dvadeset godina postojanja ovog lokalnog nedeljnika, stigli su do „rekoredera“ po kaznama. Napadi i pokušaj gašenja ovog medija krenuli su od osnivanja, kao i posle promena dvehiljadite. U Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu 20. aprila krenula je crowfounding kampanja „Branim Kikindske – za narednih 1000 brojeva Kikindskih“ kako bi se omogućio nezavisni rad ovog medija.
„Osećam se prilično poraženo zbog toga što smo kao društvo dozvolili da ponovo padnemo na tako niske grane i da ono što je postulat demokratije ponovo gazimo, a to je pravo na slobodno izražavanje i pravo da građani imaju slobodne medije“, kaže glavni i odgovorni urednik „Kikindskih“ Željko Bodrožić.
On ističe da „smo poslednjih godina tako retardirali da se nalazimo u situaciji da krećemo ne od nule, nego iz minusa“ uprkos uloženoj snazi i želji da se promeni nešto.
„Mi smo došli opet u situaciju da je nemoguće raditi u ovoj zemlji. Ne znam kako da objasnim taj moj neki inat koji svaki čovek ima, a to je borba za opstanak koji zavisi i od toga koliko ćemo da se izborimo za svoje pravo na slobodnu reč“, kaže Bodrožić i dodaje da još uvek ima snage da se sa ostalim slobodnim kolegama još jednom izbori „da niko ne strada zbog toga što slobodno izražava svoje mišljenje, izdaje novine ili zbog toga što kritikuje vlast“.
“Ćošak slobode”
Novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević kaže da je sačuvan „ćošak slobode“ za koji se „plaća visoka cena“.
„Osećam se slobodno koliko i prosečno pseto u kafileriji. Mogu da lajem i režim, ali oko mene je kavez i slabo me hrane“, kroz šalu ističe Gligorijević. Ona kaže da je kao novinarka slobodna, kao i njena redakcija, da izveštava kako misli da treba, ali da zbog toga političke pritiske, osim redakcije nedeljnika, trpe i njihovi oglašivači i donatori.
Za ovakvo stanje u medijima, ali i u društvu, osim vlasti, Željko Bodrožić odgovornima smatra i one glasače koji su takvu vlast birali godinama, a posle toga ćutali i trpeli.
„Ako budemo ćutali ova apatija će pobediti i mi ćemo ostati teritorija bez ljudi. Zato se nadam da će ljudi shvatiti da je ovo jedan put u provaliju i da jednostavno ova organizovana grupa ljudi na vlasti ne zaslužuje ništa osim da je što pre ražalujemo i da probamo ispočetka da stvaramo neko bolje demokratičnije i slobodnije društvo“.
Za slobodu medija!
I pored svih pritisaka, napada i lošeg položaja, slobodni i nezavisni novinari u Srbiji ne odustaju od svoje „borbe“.
„Ranije me je pokretao entuzijazam, i jednostavno, vera da se borim za javni interes. U poslednje vreme, na žalost, sve češće me pokreće inat, što nikako ne može da bude ni zdravo, ni dobro, ali prosto je tako trenutno“, kaže Predrag Blagojević.
Strah, sa druge strane, pokreće Jovanu Gligorijević. Ona ističe da je ono što je i dalje drži u profesiji „strah od mraka i neinformisanosti, strah da će laž zauzeti mesto istini i strah da će svi prestati da misle i skliznuti u političku nezainteresovanost, političku nepismenost i apatiju“.
https://www.facebook.com/zaslobodumedija/videos/172834830090693/
Bodrožić ističe da građani ne shvataju važnost slobode medija jer im niko na to nije ukazivao. On dodaje da je „sloboda izražavanja i sloboda reči jedan od postulata slobodnog društva i demokratije, pa čak i u teškim vremenima kada ekonomska kriza zavlada – to ipak oslobađa čoveka i čini društvo boljim“.
„Kada budemo imali nekoliko generacija koje se tome uče – mi ćemo tada biti prosperitarna zemlja, a dotle ćemo biti jedna kaljuga balkanska u kojoj najgori među nama vladaju i najgori među nama odlučuju šta ćemo učiti, šta ćemo gledati, šta ćemo slušati“, podvlači Bodrožić.
Predrag Blagojević deo rešenja problema sa slobodom medija vidi u pritisku razvijenih zemalja Evropske unije na srbijansku vlast.
„Nijedna vlast neće tek tako da se odrekne mehanizama sile i represije, osim ako ne postoji interes, a interes u ovom slučaju može da bude samo represija od spolja. I to pritisak zemalja koje nisu uređene diktatorski, a na žalost, takvih zemalja je sve manje, zaključuje on.
Povezane vesti
Zakon o javnom informisanju 1998 – sedamnaest godina nakon ukidanja, gde su mediji u Srbiji danas? 
Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a: Danas dominiraju propagandisti, a novinari su gurnuti u zapećak 
“Biti novinar u Srbiji podrazumeva ličnu žrtvu i hrabrost” 
Problemi novinara na lokalu – koncentracija vlasništva, međusobna podeljenost, nebezbednost novinara i zatvorenost institucija